Dag Hamaršeld

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dag Hamaršeld
drugi po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Lični podaci
Datum rođenja(1905-07-29)29. jul 1905.
Mesto rođenjaJenčeping, Švedska
Datum smrti18. septembar 1961.(1961-09-18) (56 god.)
Mesto smrtiNdola, Federacija Rodezije i Njasalenda
Uzrok smrtiAvionska nesreća
DržavljanstvoŠvedsko
UniverzitetUniverziteta u Upsali, Univerzitet u Stokholmu
Profesijaekonomista
10. april 1953 — 18. septembar 1961.
PrethodnikTrigve Li
NaslednikU Tant
Potpis

Dag Hjalmar Agne Karl Hamaršeld (šved. Dag Hjalmar Agne Carl Hammarskjöld; Jenčeping, 29. jul 1905 — Ndola, 18. septembar 1961), drugi po redu generalni sekretar Ujedinjenih nacija.[1] Široko znanje je stekao na Univerzitetu u Upsali, gde je stekao diplome iz književnosti, umetnosti, prava i ekonomije. Obavljao je veliki broj funkcija u švedskoj administraciji, uglavnom u oblasti ekonomije, a bio je i predstavnik Švedske u Ujedinjenim nacijama, gde je 1953. godine izabran za generalnog sekretara. Ponovo je izabran 1957. godine. Posredovao je u više međunarodnih sporova, a poginuo je 18. septembra 1961. godine pod nerazjašnjenim okolnostima u avionskoj nesreći tokom mirovne misije u Severnoj Rodeziji (današnjoj Zambiji). Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.[2] Smatra se jednim od dva najbolja generalna sekretara UN, zajedno sa njegovim naslednikom U Tantom, i njegovo imenovanje je pozdravljeno kao jedan od najzapaženijih uspeha organizacije.[3][4] Predsednik SAD Džon F. Kenedi nazvao je Hamaršelda „najvećim državnikom našeg veka.[5]

Rani život i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Hamaršeldovo rodno mesto u Jenćepingu.

Dag Hamaršeld je rođen u Jenćepingu u plemićkoj porodici Hamaršeld (takođe se piše Hammarskiöld ili Hammarsköld). Veći deo detinjstva proveo je u Upsali. Njegov dom tamo, koji je smatrao domom svog detinjstva, bio je zamak Upsala. Bio je četvrti i najmlađi sin Hjalmara Hamaršelda, premijera Švedske od 1914. do 1917. godine.[6]

Hamaršeld je prvo studirao na Katedralskolanu, a zatim na Univerzitetu u Upsali. Do 1930. godine stekao je diplomu licenciranog filozofa i magistra prava. Pre nego što je stekao diplomu prava, već je dobio posao pomoćnika sekretara Odbora za nezaposlene.[7]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Od 1930. do 1934. Hamaršeld je bio sekretar vladinog odbora za nezaposlenost. Za to vreme napisao je svoju ekonomsku tezu „Konjunkturspridningen“ („Širenje poslovnog ciklusa“) i doktorirao na Univerzitetu u Stokholmu. Godine 1936. postao je sekretar centralne banke Švedske, Riksbank. Od 1941. do 1948. bio je predsednik Generalnog saveta Riksbanke.[8]

Hamaršeld je brzo razvio uspešnu karijeru švedskog javnog službenika. Bio je državni sekretar u Ministarstvu finansija 1936–1945, švedski delegat u Organizaciji za evropsku ekonomsku saradnju 1947–1953, sekretar kabineta Ministarstva inostranih poslova 1949–1951 i ministar bez portfelja u vladi Tage Erlandera 1951–1953.[8]

Pomagao je u koordinaciji vladinih planova za ublažavanje ekonomskih problema u periodu posle Drugog svetskog rata i bio je delegat na konferenciji u Parizu koja je uspostavila Maršalov plan. Godine 1950. postao je šef švedske delegacije u UNISCAN, forumu za unapređenje ekonomske saradnje između Ujedinjenog Kraljevstva i skandinavskih zemalja.[9] Iako je Hamaršeld služio u kabinetu kojim su dominirali socijaldemokrati, nikada se zvanično nije pridružio nijednoj političkoj stranci.[8]

Godine 1951, Hamaršeld je bio potpredsednik švedske delegacije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Parizu. Postao je predsedavajući švedske delegacije na Generalnoj skupštini u Njujorku 1952. Dana 20. decembra 1954, izabran je da preuzme upražnjeno mesto svog oca u Švedskoj akademiji.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hammarskjöld”. Collins English Dictionary. HarperCollins. 
  2. ^ „Nobel Prize facts”. Nobel Foundation. Pristupljeno 13. 5. 2020. 
  3. ^ „Next U.N. secretary general - The Japan Times”. 9. 2. 2015.  This article names Kofi Annan as the other one.
  4. ^ „How Not to Select the Best UN Secretary-General”. HuffPost. 28. 10. 2015. 
  5. ^ Linnér, Sture; Åström, Sverker (2008). UN Secretary-General Hammarskjöld: Reflections and Personal Experiences (The 2007 Dag Hammarskjöld Lecture) (PDF). Uppsala University. str. 28. ISBN 978-91-85214-51-8.  Catalog record archived from the original on 22 July 2019. "This is the translated text of the 2007 Dag Hammarskjöld Lecture given by Sture Linnér and Sverker Åström at Uppsala University on 15 October 2007".
  6. ^ Sze, Szeming (decembar 1986). Working for the United Nations: 1948–1968 (Digital izd.). Pittsburgh: University of Pittsburgh. str. 20. Pristupljeno 7. 11. 2014. 
  7. ^ „Biography, at Dag Hammerskjoldse”. Daghammarskjold.se. Arhivirano iz originala 2. 10. 2013. g. Pristupljeno 10. 9. 2013. 
  8. ^ a b v "Dag Hammarskjöld", The Nobel Prize
  9. ^ "Dag Hammarskjöld" [biography]. United Nations. United Nations. Retrieved 13 October 2017.
  10. ^ „DAG HAMMARSKJÖLD: The UN years ...”. United Nations. Pristupljeno 25. 12. 2019. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dag Hamaršeld na Vikimedijinoj ostavi.


Generalni sekretar UN-a
1953 — 1961.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Даг_Хамаршелд&oldid=27551374”