Damast

Ručno tkani nemački damast (oko 1810)

Detalj šeme za tkanje damasta

Damast (nem. damast, ital. damasto, damasco) je tekstilna tkanina izrađena naročitom vrstom prepletaja prediva. Najčešće se izrađuje od prirodnih materijala: lana, pamuka, svile, ređe i vune, ali se poslednjih godina za njegovu izradu koriste i veštački (veštačka svila i sl). Odlikuje se figuralnim ili ornamentnim dezenom, obično u istoj boji kao i osnova, ali koji se ističe sedefastim sjajem zbog atlasnog tkanja. Karakteristika damasta je da ima lice i naličje, koji se međusobno odnose kao pozitiv i negativ. Od davnina je poznata po kvalitetu, punoći i gustoći tkanja.

Danas se pamučni i laneni damast najčešće koriste za izradu stolnjaka i posteljine, dok se svileni koristi za svečanu žensku odeću i liturgijsku odoru.

Naziv

Ova tkanina ime je dobila po gradu Damasku, glavnom trgovačkom centru na putu svile, gde su ga zapadni trgovci prvi put mogli kupiti u 12. veku, ali istorija proizvodnje damasta je mnogo duža.

Istorija

Arapski svileni damast iz 11. veka

Detalj japanskog vezenog kimona od damasta (18. vek)

Damast je vrsta tkanine poreklom sa Orijenta, a najraniji podaci o njegovoj proizvodnji sežu čak u 3. vek pre nove ere, odnosno na početke vladavine kineske dinastije Han. I danas je po proizvodnji damasta posebno poznata oblast oko grada Hangdžou, glavnog grada provincije Džeđang. Damask proizveden u ovoj oblasti posebno je popularan zbog svoje mekoće i sjaja. Istorijski izvori tvrde da su damastne tkanine činile deo danaka carskom dvoru još u doba dinastije Tang (7 - 9. vek). Takav damast izrađivao se od lokalne džili svile.

Tokom ranog srednjeg veka proizvodnja damasta posebno je cvetala na Bliskom istoku. Posebno se isticao Damask, grad poznat po proizvodnji tekstila, ali i po intenzivnoj trgovini sa Zapadom.

Damast u Evropi

Zbog svog strateškog položaja, grad Damask je predstavljao važnu trgovinsku tačku na drevnom putu svile, spajajući teritorije sadašnje Kine, Koreje i Japana sa Sredozemljem. Karavanima koji su se kretali tom rutom prenošena je vredna roba, dragocenih tkanina, začina, čaja, plemenitih metala i drugo.

Damast su u Evropu prvi put doneli vitezovi Krstaši u 11. veku. Tada je bio poznat pod nazivom „blago iz Damaska”, a evropski trgovci počeli su da ga kupuju početkom 12. veka. Do sredine 13. veka tkanje damasta postalo je sve zastupljenije i u Evropi, naročito u zemljama gde se masovnije uzgajao lan (Italija i Francuska). Belgijski tkači su ovladali tehnologijom njegove izrade oko 15. veka, a dva veka kasnije počeo je da se izrađuje u Holandiji i Irskoj, a zatim i širom Evrope.

Dezeni evropskog damasta

Šema za prepletaj kod tkanja cvetnog dezena

Evropska moda druge polovine 18. veka - pamučna jakna i suknja od vunenog damasta u zlatnij boji

Višebojni motivi na italijanskom damastu iz 14. veka

U dezenu evropskog damasta dugo se zadržao orijentalni uticaj. Sve do 14. veka dominirali su motivi ptica, životinja i fantastičnih bića. U 14. veku počinju da se javljaju motivi drugačijeg karaktera, tačnije pojavljuje se svojevrsni italijanski stil, koji će tokom narednih vekova dominirati evropskim tržištem, uprkos španskim i francuskim rivalskim manufakturama. U 15. veku dolazi do značajnog unapređenja tkačkih tehnika, pa izrada damasta biva dovedena do savršenstva. Uporedo sa unapređenjem tehnologije motivi dezena se iznenađujuće reduciraju. Umesto složenih motiva koji su ranije bili popularni, sada se javlja dezen čija šara se, bez posebne inventivnosti, ponavlja u nedogled. Ovakav dezen dominiraće će tokom čitavog 15. i početkom 16. veka. Motivi su nadahnuti Isusom Hristom i temom večnog života. Glavna odlika ovog dezena je šema koja se upečatljivo i dinamično umnožava, pružajući se neprekidnou svim pravcima, čime se težilo postizanju snažnog utiska beskraja.

• U italijanskim manufakturama motivi su razrađivani u mnoštvu varijacija, ali ipak unutar samo dve osnovne tipološke grupe. Jedna od njih naziva se a griccia. Ovu grupu najčešće odlikuje motiv masivnog debla koje se zmijoliko izvija po dijagonali, pritom formirajući praznine koje gusto ispunjava lišće, cveće i plodovi. Veličinom se najčešće ističu motivi čkalja i nara.
• Drugoj tipološkoj grupi, a cammini, svojstven je strogo simetričan horizontalni raspored motiva. Tokom 19. veka se za ovakve dezene ustalio se termin a inferriata (do ograde), prema nazivu za majstorski kovane rešetke i ograde.
• Motiv krune se u tekstilnoj dekoraciji javlja i u ranijim razdobljima isključivo kao heraldičko obeležje, ali je relativno brzo izgubila ulogu oznake pripadnosti i postala jedan od omiljenih simbola koji je na tkaninama, odeći i u enterijerima isticao društveni položaj, moć i bogatstvo.

Damast u Srbiji

Glavni članak: Bezdanski damast

Tokom druge polovine 19. veka ovaj vredni, tada već razvijeni umetnički zanat, dospeo je i na teritoriju Vojvodine. Na ove prostore stigao je preko Češke i Slovačke. Proizvodnja damasta započela je u Bezdanu, gde je ovu tehnologiju davne 1871. doneo Janoš Šmit, umetnički tkač iz Češke. Reč je o specifičnom umeću ručnog tkanja ornamentisanog damasta žakar tehnikom. Bezdanski damast se tka od svile i pamuka isključivo ručno, na mehaničkim razbojima žakard tkanja sa bušenim karticama. Ova tehnologija se u Bezdanu održala sve do danas u gotovo nepromenjenoj formi. To je specifična tehnologija, nastala početkom 19. veka. Sastoji se od manuelnog postupka preplitanja niti, jedne do dve boje. Specifičan i rafiniran način izrade damasta u Bezdanu prepoznat je kao stari zanat i zaštićen je oznakom geografskog porekla. Od 2018. godine nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.

Izgled i izrada damasta

Izrada damasta za stolnjake

Klasični damast ima jednu osnovu i jednu potku, i to najčešće u istoj nijansi. Uprkos tome, tkač uspeva da istka dezen genijalnom tehnikom izmenjivanja lica i naličja tkanine, odnosno aversa i reversa iste vrste tkanja. Naime, u najvećem broju slučajeva, osnova čijim se obrtanjem stvara damast je saten. Na licu satena niti osnove gusto su položene, zbog čega je površina glatka i sjajna, dok se na naličju vide niti potke, zbog čega je površina rebrasta i mat, odnosno ne reflektuje svetlost. Izmenjivanjem lica i naličja tkanja dobija se dezen sa prepoznatljivim motivima. Često je teško uočiti razliku između lica i naličja, ali se smatra da je lice tkanine ona strana na kojoj je motiv mat, a podloga sjajna i glatka. Mada neki modni dizajneri preferiraju obrnutu verziju - u negativu. U prošlosti, kada je damast bio izuzetno skup i dostupan samo povlašćenima, često se događalo da se ova kod odevnih predmeta skupocena svilena tkanina, pošto bi na licu izbledela, jednostavno okretala na naličje i nastavila upotrebljavati sve dok se potpuno ne istroši i postane neupotrebljiva. To je jedan od razloga zbog čega su stari damasti danas retko sačuvani.

Ukupna vrednost pojedinog primerka tekstila zavisila je od više karakteristika. Zahtevni načina izrade zahtevao je posebno konstruisane tkačke razboje, ali sama tehnika tkanja nije uvek pretpostavljala i najvišu cenu. Tkanine sa potkom od lana ili manje kvalitetne svile bile su čak dvostruko jeftinije od onih u celosti izrađenih od kvalitetne svile, iz čega se može zaključiti da je pri određivanju cene ipak kvalitet svile bio presudan. Cene tehnički najzahtevnijih tkanina često su bile stvar dogovora tkača i trgovca. Da bi se osigurao najveći mogući kvalitet tkanine, ali i brzina izrade, tkači su bili usko specijalizovani. Svaki je radio samo na određenom tipu razboja i uvek na istoj vrsti tekstila. Veštom firentinskom majstoru u 15. veku trebalo je od prilike dva meseca da izatka oko 29 metara jednobojnog damasta.

Na Rafaelovom portretu Madalene Doni upečatljivu poruku o bogatstvu supruge firentinskog trgovca ne šalje samo istaknuto prstenje i ogrlica s dragim kamenjem, već bez sumnje i reprezentativna odeća sa rukavima od a cammini damasta od svile bojene alesandrinom

Pored materijala i tehnike, sledeći važan element bila je boja. Simbolikom boja raspoznavali su se pripadnici pojedinih društvenih slojeva, ne samo po ekonomskim, već i po moralnim kategorijama. Konačna cena tkanine veoma je zavisila ne samo od same boj, već i od njene lepote, intenziteta i postojanosti postignute nijanse. Neke boje su, svojim sastavom odnosno kiselošću, skraćivale vek trajanja tkanine. Godine 1457. venecijanski Corte de Parangon, agencija osnovana sa zadatkom osiguravanja kvaliteta svilenih tkanina, donosi zakon prema kom je boja upotrijebljena za bojenje tkanine morala biti naznačena bojama njihovog ruba. Tako su tkanine bojene u crvenu nijansu grana morale imati beli, a one bojene grimizom zeleni rub sa zlatnom prugom, jer je grana bila manje cenjena od grimiza. Bojadžijama je bilo strogo zabranjeno mešanje ove dve boje.

• U Veneciji je najveći značaj nosila zlatna boja, a u hijerarhiji su je sledile grimizna, bela, ljubičasta, crna i žuta.
• U Firenci su u 15. veku više od grimiznih bile cenjene tkanine bojene alesandrinom - plavičastom bojom karakterističnog ljubičastog odsjaja, koja se dobijala mešanjem indiga i boja dobijenih od orhideje i broća (Rubia tinctorum). Takođe je složen bio i postupak bojenja svile.
• Da bi se dobila zelena boja, svila se prvo bojila u žuto, pigmentima biljaka kakve su žukva ili žuta rezeda (Reseda luteola), a zatim u plavo, indigom ili biljkom sinj (Isatis tinctoria). Zbog više mogućih kombinacija, zelene svile iz istog perioda, pa čak i iz istog centra proizvodnje, mogle su biti upadljivo različitih nijansi. U Firenci su zabeležene čak trideset i tri nijanse zelene. Najskupocjenija je bila kompleksna nijansa

zvana verde bruno (smeđe zelena) koja je po ceni bila odmah iza alesandrina i grimiza, iako su za postizanje te nijanse korišćene mešavine koje nisu bile skupe. Ostale nijanse zelene boje su bile u najnižoj cenovnoj kategoriji. U 15. veku elena boja nije zauzimala posebno mesto u društvenom statusu, na šta je verovatno uticalo srednjovekovno poimanje zelene i plave kao podjednako mračnih podvrsta izopačene crne boje. Zbog toga zelena ni u renesansi nema obeležje prestiža, ali joj se, zbog asocijacija sa prirodom, počinje pridavati simbolika nade, obnavljanja, rasta, harmonije i plodnosti.

Na cenu tkanine uticala je i veličina motiva. Veliki i raskošan motiv znatno je uvećavao vrednost tekstila, jer je toliko razrađen nacrt podrazumevao dugotrajniju montažu razboja i zahtevniji postupak tkanja.

• Različiti dezeni damasta
• 
  Italijanski grimizni damast sa biljkama (18. vek)
• 
  Italijanski zeleni damast sa krunom (16. vek)
• 
  Francuski plavi damast (18. vek)
• 
  Britanski ljubičasti damast (19. vek)
• 
  Japanski damast sa bulkama (17/18. vek)
• 
  Kineski zlatni damast
• 
  Kineski tamno plavi damast

Vrste damastnih tkanina

Postoje dve osnovne vrste damastnih tkanina: pravi damast ital. damasto, damasco i damaskato ital. damascato.

• Pravi damast - postoji mnogo verzija damasta, a najjednostavnija se sastoji od jedne osnove i jedne potke. To je jednobojna, glatka tkanina, sa dezenom iste boje kao i osnova, ali različite nijanse, zbog sjaja - lice i naličje tkanja. Damasta ima više vrsta, a najpoznatiji su turski damast (iz francuskog grada Tura), lionski damast, letnji damast, orijentalni damast i td.

• Damaskato - za damaskino se kaže da je tkanina koja podseća na damast, ali se od njega razlikuje po tome što se izrađuje od različitih prediva (npr. kombinacija svila-pamuk, pamuk-lan i sl), u jednoj ili više boja, pa svetlosni efekat izazvan kontrastom sjajnih i mat površina pojačava intenzitet boja.

Žakarov razboj sa bušenim karticama

Žakarov razboj

Glavni članak: Žakarov razboj

Pronalazak automatskog razboja krajem 19. veka omogućio je može masovnu proizvodnju damasta, koji je postao pristupačan gotovo svim društvenim slojevima. Izumeo ga je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar. Žakarov tkački razboj je koristio bušene kartice za kontrolu operacija. Ovaj razboj je imao program koji se sastojao od niza bušenih metalnih kartica kojim se upravljalo radom razboja.

Ovaj pronalazak bio je po mnogo čemu revolucionaran. Osim što je uticao na razvoj tekstilne industrije, bušene kartice su se u narednom periodu intenzivno koristile za automatizaciju različitih postupaka. Tokom 19. veka bušene kartice koristile su se i u raznima vrstama muzičkih kutija (vergl). Žakarov razboj se smatra prvom mašinom sa programiranim automatskim radom. Odigrao značajnu ulogu i u razvoja prvih računara. Ideja je bila da se sistem izgradi i kontroliše korišćenjem bušenih kartica, što je postala osnova računarskog programiranja.

Upotreba damasta

Ženska haljina od kineskog svilenog damasta u zlatnoj boji (18. vek)

Damast je, kao skupocena tkanina, u prošlosti bio privilegija najbogatijih društvenih slojeva. Upotrebljavao se za izradu odeće i liturgijskih odora, ali i za dekoraciju enterijera. Korišćen je za tapaciranje nameštaja, izradu zavesa, baldahina i sl, pa čak i za oblaganje zidova. Zanimljivo je da su prvi dezeni zidnih tapeta bil preuzeti sa tapiserija i drugih skupih tkanina poput damasta, koje su bogataši koristili za ukrašavanje zidova. Dezeni su kopirani na blokove papira, koji su bili dostupni siromašnim domaćinstvima.

Danas se damast, posebno onaj izrađen od pamuka, najčešće koristi za izradu posteljine i stolnjaka ostalih tekstilnih detalja potrebnih za aranžiranje trpezarijskih stolova (nadstolnjaci, salvete i dr). Oni skuplji, izrađeni od svile i dalje se koriste za izradu liturgijskih odora, ali i svečane, češće ženske odeće, pa i cipela (npr. za plesače tanga).

Damast od koga se izrađuje posteljina lako se može održavati i mašinskim pranjem na visokoj temperaturi, pri čemu ne dolazi do promene svojstava. Tkanina ostaje ista i više desetina godina, što je još jedan od razloga zašto je ovakva posteljina čest izbor prilikom kupovine. Damast je takođe veoma zahvalan za peglanje, ukoliko je ono uopšte i potrebno, jer se uz malo pažnje kod sušenja neće ni izgužvati. Posteljina od damasta se odlično prilagođava promeni temperature i vlage, tako da je udobna i u hladnim i u toplim periodima godine.

• Upotreba damasta u izradi odeće
• 
  Liturgijska odora (17. vek)
• 
  Muška tunika
• 
  Ženska haljina i kapa (19. vek)
• 
  Ženska višebojna haljina (20. vek)
• 
  Savremena ženska odeća

• Upotreba damasta za uređenje enterijera
• 
  Set za trpezarijski sto
• 
  Nameštaj
• 
  Tapaciranje zidova, zavese...

Vidi još

• Bezdanski damast
• Žakarov razboj
• Brokat
• Saten

Literatura

• Banić, Silvija. „Damast i vez iz druge polovine 15. stoljeća na misnom ornatu u Franjevačkom samostanu u Hvaru” (PDF). Ars adriatica. 1/2011: 117—132. Pristupljeno 27. 7. 2021. 
• Jenkins, David Trevor (2003). The Cambridge History of Western Textiles, Tom 1. Cambridge University Press. Pristupljeno 27. 7. 2021. 

Spoljašnje veze

• „Tekstilna vlakna”. Sve o šivenju. 5. 5. 2010. Pristupljeno 27. 7. 2021.