Dama (igra)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Dama.
Početna pozicija dame na tabli 10h10
Igra međunarodne dame

Dama (franc. jeu de dames) je vrsta kombinatorne igre za dva igrača na tabli od 100 crno-belih polja. Prema nekim izvorima, ova igra je stara oko 4.000 godina. Dama je razvijena od alkerka.[1] Engleski naziv igre „draughts“ potiče od glagola crtati ili kretati se,[2] dok naziv „checkers“ potiče od kockaste table na kojoj se igra. U svom razvoju, ona se igrala na tablama s različitim brojem polja i različitim pravilima. Poznate su italijanska, ruska, engleska i turska dama (sve na šahovskoj tabli od 64 polja), te kanadska (na tabli od 144 polja).

Dama koja se igra na tabli od 100 polja (koju još nazivaju međunarodna dama i poljska dama) nastala je u Francuskoj (Pariz) 1723. Godine 1894. igralo se i prvo prvenstvo sveta na kojem je pobedio Francuz Isidor Vajs. Svetska prvenstva se redovno igraju od 1912. godine. Svetska federacija za damu (franc. Federation Mondiale du jeu de dames (FMJD)) osnovana je 1947. Osnivači su bili Francuska, Holandija i Belgija.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Luj-Leopold Bojli: Igra dame

Igra dama spada među najstarije misaone igre na ploči.[2] U Uru je pronađena ploča koja nalikuje na ploču za igranje dame, koja datira iz 3000. godine pre nove ere.[3] U Britanskom muzeju nalaze se primerci drevnih egipatskih šahovskih ploča, pronađeni sa njihovim figurama u grobničnim komorama, a igru je igrala kraljica Hatšepsut.[2][4] Platon je pomenuo igru, πεττεία ili petteia, koja je egipatskog porekla,[4] i Homer je takođe pominje.[4] Način hvatanja bio je postavljanje dve figure sa obe strane protivničkog dela. Smatra se da je ova igra igrana tokom Trojanskog rata.[5][6] Rimljani su igrali derivat peteije zvan latrunculi, ili igru malih vojnika. Figure, a sporadično i sama igra, zvali su se calculi (kamenčići).[4][7]

Nemački egiptolog Hajnrih Brugš (1827−1894) tvrdi u svojoj knjizi „Egipatski zagrobni život” da je igra dama starija i od samog Egipta, jer su, po predanju, damu igrali egipatski bogovi, kao i stanovnici carstva mrtvih. Platon u svojim spisima prenosi mit o egipatskom bogu Taot u koji je igrao damu na ulog s boginjom Lunom i od nje zaradio sedamdeseti deo svakog dana, te je iz tog i zaključak o nastanku dodatnih pet dana u godini.

U epohi feudalizma postojalo je 7 vrlina viteškog odgoja: jahanje, plivanje, bacanje koplja, mačevanje, lov, igranje dame i komponovanje stihova u čast vladara i odabranice srca. Nije stoga ni čudno da Cervantes (1547−1616) u svom „Don Kihotu” spominje izvesnog Don Gajferosa, koji u žaru igre dama („damovnica” = ploča za igru dame) zaboravlja na odabranicu srca:

Jugando esta a les tabla Don Gaiferos
Que ya de Melisandra esta olvidado.

U to vreme igra je i dobila svoje današnje ime dama po najjačoj figuri u igri, osim u nekim jezicima gde se zove po običnim figurama kojima partija i započinje (ruski: šaški, poljski: warcaby i sl.).

Tokom vremena mnogi narodi stvorili su svoj vlastiti oblik igre, tako da se razlikuje: italijanska, turska, engleska, kanadska, starofrancuska, frislandska, cejlonska, ruska, češka, poljska... dama. Osim nekih pravila te se igre razlikuju po broju figura u početnoj postavi i ploči na kojoj se igra. U Kanadi, Šri Lanki, Maleziji igraju na ploči od 144 polja, u Španiji od 46, a u većini ostalih zemalja na ploči od 64 polja.

Upravo šarolikost igre dama bila je glavna smetnja njenom bržem razvoju i popularnosti kakvu je na primer imao šah. Tek negdje u 17−18 veku nastala je dama na ploči od 100 polja − „stopoljka”, koja je ubrzo zbog svojih novih kvaliteta postala međunarodna igra. Nova igra s pravom se svrstala u red najboljih misaonih igara na ploči, zajedno sa globalno popularnim šahom i kineskom igrom go. Po broju registriranih igrača dama je verovatno druga igra, iako po broju ljudi koji je igraju ne zaostaje za šahom, naročito u Africi, Americi i u zemljama bivšeg SSSR.

Svoju popularnost igra dama može pre svega da zahvali izuzetno jednostavnim pravilima, te izuzetno bogatim strateško/taktičkim mogućnostima. Edgar Alan Po u pripoveci „Ubistva u Ulici Morg” navodi:

„...jednostavna igra zahteva kudikamo veću sposobnost razmišljanja i zadaje umu više komplikovanih i korisnih zadataka, nego prividna savršenost šaha. U šahu gde su figure različite vrednosti i gde su im prisvojena različita i čudna pravila kretanja, komplikovanost, kako to često biva, pogrešno se prihvata za dubinu...”

Počeci igre u krajevima Jugoslavije[uredi | uredi izvor]

U jugoslovenskim krajevima se najpre igrala turska dama (Makedonija, Bosna i Hercegovina) pa mešavina nemačke, ruske i italijanske dame. Igra je uglavnom egzistirala kao dečja igra i nije joj se pridavao veći značaj.

Tek 1973. u Jugoslaviji se prvi put počinje organizovano igrati međunarodna dama. Igru je počeo popularizovati zagrebački student M. Lepšić, koji je preveo knjigu za početnike, čiji je autor bio svetski prvak u toj igri Kuperman. Krajem 1974. u Zagrebu se osniva Zagrebački dama klub „Kviz“. Istovremeno se klub učlanjuje u Svetsku federaciju za igru dame (FMJD), a njegovi predstavnici već iste godine učestvuju na 4 međunarodna turnira, od kojih su i muško, žensko i omladinsko prvenstvo sveta, gde su postigli skromne rezultate. Godine 1974. godine organizovano je prvo neslužbeno prvenstvo Jugoslavije, na kojem su učestvovali predstavnici iz tri republike, a pobedio je M. Lepšić iz Zagreba, prvi jugoslovenski dama majstor.

Pravila igre[uredi | uredi izvor]

Tabla za igru slična je šahovskoj samo što umesto 64 ima 100 polja (10h10), a sastoji se od 50 tamnih i 50 belih polja. Igra se po tamnim poljima. Da bi igra mogla početi tabla se mora postaviti tako da je donje krajnje polje sa desne strane igrača belo. Pre početka postavljaju se figure, s obe strane ploče. Figure su takođe tamne na jednoj, a bele na drugoj strani table i u početnom položaju sve se zovu obične figure. (vidi sliku).

Figure su okrugle pločice, nešto manjeg promera od polja na tabli. Notacija u dami je brojčana i svako polje ima svoju oznaku. Svaki igrač ima po dvadeset figura iste boje. Tamne figure se postavljaju na polja od 1 do 20, a bele od 31 do 50. Igru počinje beli. Cilj igre je da se osvoje sve protivničke figure ili im se onemogući sledeći potez (blokada). Ako nijedan protivnik to ne može učiniti, partija se proglašava nerešenom (remi). Obična figura se kreće samo napred za po jedno polje po dijagonali u pravcu protivnika. Kad ona dođe do protivničke figure koja iza sebe ima slobodno polje, ona tu figuru mora preskočiti i uzeti je. Za uzimanje obična se figura se može ponekad kretati i unazad. Kad obična figura dođe do polja u poslednjem redu na strani protivnika, ona se pretvara u damu. Dama se sastoji od dve obične figure, postavljene jedna na drugu. Ona se može kretati u svim pravcima po dijagonali, za bilo koliko praznih polja. Dama je obavezna uzeti protivničku figuru, bez obzira na rastojanje, ako se ta figura nalazi na istoj dijagonali s njom i ako iza nje postoji prazno polje. Pri uzimanju protivničke se figure skidaju s table posle završenog poteza. Za uzimanje figure dozvoljeno je višestruko prelaženje preko jednog te istog polja, ali se ne sme dva puta preskakati preko jedne te iste figure.

U igri postoji bezbroj mogućnosti, za taktičko nadigravanje protivnika, što damu čini zanimljivom i atraktivnom igrom.

Abeceda igre dame stopoljke[uredi | uredi izvor]

Ploča i figure

Ploča za igru (damovnica) sastoji se od 50 tamnih i 50 svetlih kvadrata. Tamni se kvadrati nazivaju poljima i po njima se igra. Ploča se postavlja tako da donje polje sleva bude tamno. Pred početak igre igrači (damisti) postavljaju 20 belih, odnosno 20 crnih figura. Sve su figure u početnom položaju jednake (okrugle pločice promera nešto manjeg od polja), a zovu se obične ili proste figure. Po nekim starijim izvorima, originalni naziv za obične figure u našem jeziku je kamen.

Notacija

U stopoljki se za zapisivanje partije i/ili pozicije koriste brojevi, a prvi ih je predložio Francuz Manuri u svom delu „Essai sur le Jeu de Dames” (1770). Svako polje ima svoj broj od 1 do 50. U početnom položaju crne figure se nalaze na poljima od 1 do 20, a bele na poljima od 31 do 50. Potezi se zapisuju tako da se označi polje s kojeg se figura pomiče (početno polje) i polje na kojem se zaustavlja (završno polje). Kod običnog poteza bez uzimanja (tzv. tihog poteza) između početnog i završnog polja stavlja se povlaka ( - ). Primer : 1.32-28, što znači da je beli u prvom potezu odigrao figurom s polja 32 na polje 28.[8]

Kod poteza s uzimanjem (tzv. udarnog poteza) između početnog i završnog polja stavlja se dvotačka ( : ) ili oznaka "x". Kad se zapisuje partija potrebno je pisati i redne brojeve poteza zbog kontrole vremena.

Svrha igre i kretanje figura

Damu igraju dva igrača – protivnika. Prvi potez vuče beli, a dalje se igra naizmjenično. Svrha je igre da se osvoje sve protivnikove figure ili mu se onemogući sledeći potez (tzv. blokada). Ako ni jedna strana ne može da pobedi, partija završava nerešeno (remijem). Obična figura kod tihog poteza može se pomicati po jedno polje ukoso-napred, ukoliko je to susedno polje po dijagonali slobodno. Tako beli u početnom položaju može da odigra jedan od sledećih devet poteza : 31-26 ; 31-27 ; 32-27 ; 32-28 ; 33-28 ; 33-29 ; 34-29; 34-30 ili 35-30.

Kad figura dođe do protivničke, iza koje je po dijagonali slobodno polje, onda ova može i mora preskočiti protivničku figuru i uzeti je s ploče (npr. 1.32-28 19-23 2.28:19 13:24 ili 14:23 itd.). U jednom potezu figura može i mora uzeti onoliko protivničkih figura, koliko ih joj stoji na putu, ali uvek iza svake protivničke figure mora biti slobodno polje. Figure se mogu uzimati i prema napred i prema nazad, te pri skakanju prelaziti iz jedne dijagonale u drugu. Kad obična figura dođe do zadnjeg reda na strani protivnika (tzv. daminog reda – beli na jedno od polja 1 do 5, a crni 46 do 50), onda se ona pretvara (promoviše) u damu.

Dama je nova figura, s novim svojstvima. Označava se s dve istobojne figure, na postojeću figuru postavlja se još jedna koja je ranije skinuta s ploče („uzeo” ju je protivnik). U igri je moguće imati istovremeno više dama. Dama se može kretati po dijagonali za bilo koliko praznih polja, u bilo kom smeru (kao šahovski lovac). Ona može uzimati i biti uzeta. Dama može i mora uzeti protivničku figuru (damu ili običnu) bez obzira na udaljenost ako je iza te figure jedno ili više slobodnih polja. Ako pri uzimanju dama može stati na takvo polje s kojeg je moguće nastaviti uzimanje, onda je ona obavezna da stane upravo na to polje i da nastavi sa uzimanjem. U protivnom, dama se može zaustaviti na bilo kom slobodnom polju iza preskočene figure.

Posebna pravila uzimanja
  1. Kad postoji više mogućnosti uzimanja, uvek se obavezno uzima tako da se s ploče skine najveći broj protivničkih figura (tzv. pravilo većine).
  2. Ako obična figura pri uzimanju dođe do zadnjeg reda protivnika i može dalje uzimati kao obična, onda ona nastavlja uzimanje, ali i dalje ostaje obična figura (nema promocije).
  3. Ako obična figura dođe do zadnjeg reda, a dalje po pravilima obične ne može uzimati, ona se pretvara u damu. Nova dama dobija svoja prava kretanja tek u sledećem potezu.
  4. Pri uzimanju protivničke se figure skidaju s ploče tek nakon završetka poteza, tj. kad se figura koja uzima zaustavi na završnom polju.
  5. Pri uzimanju se ne sme u jednom potezu višestruko preskakati preko iste protivničke figure.
  6. Pri uzimanju dozvoljeno je višestruko prelaženje preko istog slobodnog polja.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Masters, James. „Draughts, Checkers - Online Guide”. www.tradgames.org.uk. 
  2. ^ a b v Strutt, Joseph (1801). The sports and pastimes of the people of England. London. str. 255. 
  3. ^ Oxland, Kevin (2004). Gameplay and design (Illustrated izd.). Pearson Education. str. 333. ISBN 978-0-321-20467-7. 
  4. ^ a b v g „Lure of checkers”. The Ellensburgh Capital. 17. 2. 1916. str. 1. Pristupljeno 2009-04-16. 
  5. ^ „Petteia”. 9. 12. 2006. Arhivirano iz originala 9. 12. 2006. g. 
  6. ^ Austin, Roland G. (septembar 1940). „Greek Board Games”. Antiquity. University of Liverpool, England. 14 (55): 257—271. doi:10.1017/S0003598X00015258. Arhivirano iz originala 8. 4. 2009. g. Pristupljeno 16. 4. 2009. 
  7. ^ Peck, Harry Thurston (1898). „Latruncŭli”. Harpers Dictionary of Classical Antiquities. New York: Harper and Brothers. Pristupljeno 2006-11-23. 
  8. ^ Dijagram

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Enciklopedija fizičke kulture JLZ Zagreb 1977. tom II str. 529.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dama na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дама_(игра)&oldid=27556700”