Dan
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
-
- Za drugo značenje, pogledajte članak Dan (višeznačna odrednica).
Dan je bilo koja od nekoliko različitih jedinica za vreme. Reč se odnosi ili na period svetlosti kada je Sunce iznad lokalnog horizonta ili na ceo dan koji pokriva i tamni i svetli period.
Sadržaj |
[uredi] Uvod
Različite definicije za dan su bazirane na prividnom kretanju Sunca preko neba (solarni dan). Razlog za ovo prividno kretanje je rotacija Zemlje oko svoje ose, kao i revolucija Zemlje u orbiti oko Sunca.
Dan, za razliku od noći, često se definiše kao period kada sunčeva svetlost stiže do zemlje, pod pretpostavkom da nema logičkih pretpostavki. Dva efekta čine da je dan prosečno duži od noći. Sunce nije tačka, ali ima prividnu veličinu od oko 32 lučna minuta. U prilog tome, atmosfera prelama sunčevu svetlost na taj način da jedan deo te svetlosti stiže do zemlje čak i kada je sunce i dalje ispod horizonta za oko 34 lučna minuta. Tako da prva svetlost stiže do zemlje kada je centar sunca i dalje ispod horizonta za oko 50 lučna minuta. Razlika u vremenu zavisi od ugla pod kojim sunce izlazi i zalazi, ali iznosi najmanje skoro 7 minuta.
Stari običaj glasi da novi dan počinje ili izlaskom ili zalaskom Sunca na lokalnom horizontu. Tačan momenat, kao i interval između dva izlaska ili dva zalaska sunca, zavise od geografskog položaja (geografske dužine, kao i geografske širine) i dela godine.
Konstantniji dan može da se definiše Suncem koje prolazi kroz lokalni meridijan, što se dešava u lokalno podne (viša kulminacija) ili ponoć (niža kulminacija). Tačan momenat zavisi od geografske dužine i, u manjim količinama, od dela godine. Dužina takvog dana je skoro konstantna. Ovakvo vreme pokazuju sunčani satovi.
Dalje poboljšanje definiše izmišljeno srednje Sunce koje se kreće konstantnom brzinom preko ekvatora; brzina je ista kao i prosečna brzina pravog Sunca, ali ovo uklanja varijacije tokom godine kada Zemlja prelazi orbitu oko Sunca.
Zemlja je tokom vremena imala povećavajuće duže dane. Prvobitna dužina jednog dana, kada je zemlja bila nova, bila je ustvari bliža 23 časa. Ovaj fenomen se javlja zbog Meseca koji usporava Zemljinu rotaciju polako tokom vremena. Zbog načina na koji je sekunda definisana, srednja dužina dana je sada otprilike 86400,002 sekunde i povećava se za oko 2 milisekunde po veku.
[uredi] Civilni dan
Za civilne svrhe, od sredine 19. veka kada su se ustalile železnice sa stalnim rasporedima vožnje, obično vreme je definisano za ceo region bazirano na srednjem lokalnom solarnom vremenu kod nekog centralnog meridijana. Za ceo svet, definisano je 30 takvih vremenskih zona. Glavna je "svetsko vreme" ili UTC (UTC - Coordinated Universal Time).
Sadašnja konvencija nalaže da civilni dan počinje u ponoć, što je blizu vremena niže kulminacije srednjeg Sunca na centralnom meridijanu vremenske zone. Dan se uobičajeno deli na 24 sata od 60 minuta od kojih svaki ima po 60 sekundi.
[uredi] Prestupne sekunde
Kako bi se održao civilni dan u liniji sa prividnim kretanjem sunca, prestupne sekunde mogu da se ubacuju.
Civilni dan tipično traje 86400 SI sekundi, ali će trajati 86401 s u slučaju prestupne sekunde (ili moguće 86399 u slučaju obrnute prestupne sekunde, ali se ona nikad do sada nije desila).
Prestupne sekunde unapred najavljuje Međunarodni servis za rotaciju Zemlje i referencne sisteme koji meri Zemljinu rotaciju i određuje da li je prestupna sekunda potrebna. Prestupne sekunde se dešavaju samo na kraju UTC meseca i do sada su samo dodate na kraju 30. juna i 31. decembra.
[uredi] Astronomija
U astronomiji se takođe koristi zvezdani dan; kraći je za otprilike 3 minuta i 56 sekundi od solarnog dana, i blizu je stvarnog perioda rotacije Zemlje, nasuprot Sunčevom prividnom kretanju.
[uredi] Granice dana
Za većinu dnevnih životinja, uključujući Homo sapiens, dan prirodno počinje zorom a završava se zalaskom sunca. Ljudi su, sa svojim kulturološkim normama i naučnim znanjem, zamenili prirodu sa nekoliko različitih shvatanja granica dana. U Judaizmu i Jevrejskoj kulturi, dan počinje zalaskom sunca, prateći Knjigu o postanju 1:5, i traje do sledeće večeri. Srednjevekovna Evropa je pratila ovu tradiciju. Dani kao što su Božićno veče, Noć veštica i veče Svete Agnes su ostaci starih šablona kada su praznici počinjali veče ranije. Sadašnja konvencija je da civilni dan počinje u ponoć, tj. u 0:00, i traje puna 24 časa do 24:00.
U Sjedinjenim Državama, noći se nazivaju po prethodnim danima, npr. „petak uveče“ obično označava celu noć između između petka i subote. Ovo je suprotno jevrejskoj šemi. Ova razlika od civilnog dana često vodi do konfuzije. Događaji koji počinju u ponoć se često najavljuju kao da se dešavaju dan ranije. TV vodiči često stavljaju noćne programe u prethodni dan, iako programiranje Video rikorderi zahtevaju striktnu logiku da novi dan počinje u 0:00. Izrazi kao što su „danas“, „juče“ i „sutra“ postaju dvosmisleni tokom noći.
Karte, ulaznice itd. za jedan ili nekoliko dana mogu da važe do ponoći ili do vremena zatvaranja, kada je ono ranije. Međutim, ako servis, recimo javni prevoz, radi od npr. 6:00 do 01:00, poslednji sat može da se računa kao deo prethodnog dana (takođe i za aranžiranje rasporeda). Za servise koji zavise od dana („zatvoreno nedeljom“, „ne pušta se petkom“, itd.) postoji rizik od dvosmislenosti. Kao primer, za Holandsku Železnicu, dnevna karta važi 28 sati, od 0:00 do 4:00 naredne večeri.
[uredi] Spisak poznatih dana
- Crni ponedeljak
- Crni petak
- Krvava nedelja
- D-dan
- Dana kada je muzika umrla
- Martovske Ide
- 11. septembar 2001.
Vidite još i Spisak komemorativnih dana
[uredi] Vidi još
- noć
- izračunavanje dana sedmice
- godišnje doba
- Sedmični dan
- Crkveni dan
- Srednji dan
- Zvezdani dan
- Pravi dan
