Danilo Lazović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Danilo Lazović

Danilo lazovic.jpg

Datum rođenja 25. novembar 1951.
Mesto rođenja Brodarevo (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNRJ)
Datum smrti 25. mart 2006. (54. godine)
Mesto smrti Beograd (Zastava Srbije i Crne Gore Srbija i Crna Gora)
Zanimanje Filmski i pozorišni glumac
Supružnik Branka
Deca Jelena
Vuk
Milena
Miloš
Bitna uloga Srećni ljudi - Šćepan Šćekić
IMDb veza

Danilo Lazović (Brodarevo, 25. novembar 1951Beograd, 25. mart 2006) je bio srpski glumac.

Biografija[uredi]

Rođen je u Brodarevu na Limu u Srbiji. Diplomirao je glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1974.[1]

Prvu značajniju ulogu ostvario je u TV seriji Otpisani (1974).

Bio je jedan od najpopularnijih domaćih dramskih umetnika. Glumio je u velikom broju filmova i pozorišnih predstava. Ostao je upamćen po ulozi Šćepana Šćekića u srpskoj TV seriji Srećni ljudi (19931996) zahvaljujući kojoj je stekao veliku popularnost u Srbiji pa i šire.[2]

Značajniji filmovi: Dvoboj za južnu prugu (1978), Laf u srcu (1981), Lazar (1984), "Najbolji" (1989), Poslednji krug u Monci (1989), Mala (film) (1991), Tri karte za Holivud (1993), Jagoda u supermarketu (2003).

Značajnije TV serije: Bolji život" (1988), Zaboravljeni" (1990), Kraj dinastije Obrenović" (1994), Srećni ljudi" (19931996), Porodično blago" (19982001), Stižu dolari" (20042005).

Pozorište[uredi]

Bio je član ansambla Narodnog pozorišta do 2001, ali je igrao i u mnogim drugim pozorištima, uključujući Atelje 212 i Zvezdara teatar (u čijih je osam predstava igrao blizu šest stotina puta, najviše u Kovačevićevoj „Klaustrofobičnoj komediji“ i Pavlovićevoj „Maloj“, koja je imala i filmsku verziju), kao i scene Studentskog kulturnog centra i drugih alternativnih scena.

U Narodnom pozorištu je ostvario veliki broj uloga,[3] među kojima su Miloš (Patka iz vrta kralja Gustava, Ž. Jovanovića), Aranđel (Zvono za našeg profesora, V. Ivanovića), Burnizijem (Suđenje gospođi Bovari, G. Flobera), Bogoslav (Ruke Zane Marije, Ž. Anuja), Relja (Međa vuka manitoga M. Bećković), Milutin Bojić (Gospođa Olga, M. Bojića) i Pukovnik Skaluzob (Nevolje zbog pameti, A. S. Gribojedova).

Igrao je i kao Vuk (Stanoje Glavaš, Đ. Jakšića), Vladika Danilo (Gorski vijenac, P. P. Njegoša), Gaj Julije Cezar (Vergilijeva smrt, H. Bloha), Lav Davidovič Bronštajn-Trocki (Lenjin, Staljin, Trocki, K. Vermorena), Stari Perišić (Kad su cvetale tikve, D. Mihailovića), Rogozin (Nastasja filipovna, F. M. Dostojevskog i A. Vajde), Agamemnon (Orestija, Eshila), Greger Verle (Divlja patka, H. Ibzena).

Politika[uredi]

Tokom devedesetih je bio instruktor dobrovoljcima u bazi u Bubanj Potoku.[4] Bio je član Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću.[5] Zalagao se da se u škole uvede seljačko vaspitanje a veronauka postane obavezan predmet.[6] Februara 2006. godine je govorio na mitingu Srpske radikalne stranke, iako nije bio njen član.[7] Spas srpskog naroda je video u jedinstvenoj političkoj sceni, većem posvećenju crkvi i postavljanjem srpskog kralja na presto.[8]

Smrt[uredi]

Preminuo je 25. marta 2006. od infarkta. [9][10] Komemorativni skup je održan na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Po želji porodice niko nije držao govor, već je preko razglasa pušten Lazovićev monolog u poemi svetog Nikolaja Velimirovića „Kosovski zavet cara Lazara“. Sahranjen je na Topčiderskom groblju, uz prisustvo članova porodice, prijatelja i kolega i velikog broja poštovalaca njegovog rada. Ispred hrama Svetog Trifuna, opelo je služio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uz sveštenstvo i monaštvo Eparhije raško-prizrenske i mileševske.[11] U ime guslarskog društva „Radovan Bećirović Trebješki“, čiji je Lazović bio član, oprostili su se Slavko Aleksić i Boško Vujačić.

Nagrade[uredi]

Dani Danila Lazovića[uredi]

Njemu u čast su 31. oktobra 2013. prvi put održan festival „Dani Danila Lazovića“ u Priboju.[13] Na ovoj manifesticiji se održava takmičenje u govorenju poezije i pobednik dobija povelju „Danilo Lazović“ i novčani deo nagrade. [14]

Uloge[uredi]

Filmografija glumca Danila Lazovića
God. Naziv Uloga
1970.-te
1973. Brze godine (TV)
1974. Košava Žika, radnik na kranu
1974. Dimitrije Tucović (serija)
1975. Otpisani (serija) Srba
1976. Vrhovi Zelengore
1976. Morava 76 (serija)
1977. Hajka Slobo
1978. Dvoboj za južnu prugu Komesar
1978. Boško Buha (serija)
1978. Slučaj u tramvaju (TV) Prvi agent
1979. Pupinove zvezde (TV) Bil Norton
1979. Slom (serija) Dušan Ličina
1979. Gospodin Dimković (TV) Poručnik Ilija
1979. Drugarčine Aca Džip
1980.-te
1980. Snovi, život, smrt Filipa Filipovića Nikola Grulović
1980. Poseban tretman Ćira
1981. Kraljevski voz
1981. Laf u srcu Crnogorac
1981. Poslednji čin (serija) Potpukovnik Lazić
1981. Slučaj Bogoljuba Savkovića Livca
1982. Savamala Ratko Knežević
1982. Španac Žikica Jovanović Španac
1982. Sablazan Gane
1982. Ždrelo
1983. Dani AVNOJ-a (serija)
1983. Rodoslov
1983. Igmanski marš Crnogorac Nikola
1983. Timočka buna Kralj Milan Obrenović
1984. Pješak u automobilu (serija)
1984. Lazar Lazar stariji
1985. Jedna polovina dana (TV) Komandir Bojić
1985. Crvena baraka (TV)
1985. Brisani prostor (serija) Marko Vranac
1985. I to će proći Čovek iz kafane
1985. Šest dana juna Božo
1986. Svečana obaveza (TV) Stariji vodnik Kubura Ibro
1986. Od zlata jabuka Pavle
1986. Misija majora Atertona (serija) Komandir čete
1986. Odlazak ratnika, povratak maršala (serija) General Peko Dapčević
1986. Špadijer jedan život Husnija
1987. Mladost umetnika (TV) Josif Pančić
1987. Pogrešna procena (TV) Aleksandar Ranković
1987. Mesto susreta Beograd (TV) Novinar Stanić
1987. Vuk Karadžić (serija) Stefan Karadžić
1988. Portret Ilije Pevca (serija) Ilija Pevac
1987-1988. Bolji život (serija) Šaban
1989. Čovjek koji je znao gđe je sjever a gđe jug (TV) Hadži-Osmanović
1989. Krvopijci Doktor Franc Golgovec
1989. Poslednji krug u Monci Zatvorenik
1989. Krivda (TV) Marko Petrović
1989. Najbolji Kapetan Zarija Mali
1989. Stare granice očevog imanja (TV) Vido
1990.-te
1990. Cubok Stojan
1990. Jastuk groba mog (serija) Jovan Drago Teodorović
1990. Zaboravljeni (serija) Adam
1990. Početni udarac
1990. Pokojnik (TV) Aljoša, građevinski radnik
1990. Klaustrofobična komedija (TV) Milicioner Vule
1990. Sveto mesto Doros
1991. Boje slepila (TV)
1991. Sarajevske priče (serija) Spomenkin otac Jovo
1991. Mala Miodrag
1993. Raj (TV) Major
1993. Tri karte za Holivud Brica
1993. Suza i njene sestre (TV) Tamarin otac
1993. Napadač (TV) Inspektor u policiji
1994. Teatar u Srba (serija)
1995. Nasleđe (TV) Srećko
1995. Goli život (serija)
1995. Sve će to narod pozlatiti (TV) Crnogorac
1995. Provalnik (TV) Službenik
1995. Kraj dinastije Obrenović (serija) Pukovnik Dimitrije Nikolić
1996. Danilo Lazović protiv Šćepana Šćekića (monodrama) Šćepan Šćekić
1996. Ivan (TV) Pavle
1993-1996. Srećni ljudi (serija) Šćepan Šćekić
1998. Povratak lopova Bidža
1998. Džandrljivi muž (TV) General Jevrem
1998. Nepoznata otadžbina (monodrama) Govori poeziju
1998-2002. Porodično blago (serija) Bogoljub Gagić „Čerčil“
1999. Mejdan Simeuna Đaka (TV) Iguman Partenije Davidović
2000.-te
2000. Tajna porodičnog blaga Bogoljub Gagić „Čerčil“
2000. A sad adio (TV) Bogoljub Gagić „Čerčil“
2001. Virtualna stvarnost Petko
2003. Jagoda u supermarketu Šef specijalaca
2003. Kazneni prostor 2 (serija) Vlasnik kafića
2004-2006. Stižu dolari (serija) Laka Jovanović „Gušter“

Reference[uredi]

  1. ^ „Животна прича – Данило Лазовић: Родољуб за сва времена“. story.rs Приступљено 3. 10. 2013.. 
  2. ^ „Danilo Lazovic - Zivim kao svaki prosecan Srbin“. Balkanmedia.com Приступљено 4. 3. 2011.. 
  3. ^ „SAHRANJEN DANILO LAZOVIC | SEEcult.org Portal za kulturu jugoistočne Evrope“. Seecult.org. 27. 3. 2006. Приступљено 4. 3. 2011.. 
  4. ^ „Црна Радмила и још црњи Београд“. Е-новине Приступљено 26. 12. 2011.. 
  5. ^ „Интервју са Данилом Лазовићем — 1. део - Двери српске“. Dverisrpske.com Приступљено 4. 3. 2011.. [mrtva veza od 05. 2013.]
  6. ^ „Интервју са Данилом Лазовићем — 2. део - Двери српске“. Dverisrpske.com Приступљено 4. 3. 2011.. [mrtva veza od 05. 2013.]
  7. ^ „Данило Лазовић: Шта је то српски национализам?“. Forum.krstarica.com. 19. 1. 2009. Приступљено 4. 3. 2011.. 
  8. ^ „Srpska Politika“. Srpska Politika Приступљено 4. 3. 2011.. 
  9. ^ „KURIR“. Arhiva.kurir-info.rs Приступљено 4. 3. 2011.. 
  10. ^ „www.glas-javnosti.co.yu“. Arhiva.glas-javnosti.rs Приступљено 4. 3. 2011.. 
  11. ^ Sahranjen velikan srpskog glumista Danilo Lazovic! :: www.domaci.de, Pristupljeno 31. 3. 2013.
  12. ^ „Zvezdara teatar“. Zvezdarateatar.rs Приступљено 4. 3. 2011.. 
  13. ^ „Dani Danila Lazovića“
  14. ^ Festival u Danilovu čast („Večernje novosti“, 30. oktobar 2013)

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :