Dativ

Dativ je treći od sedam padeža srpskog jezika i jedan od padeža mnogih slovenskih, a i nekih drugih indoevropskih jezika. To je padež namene i cilja, a odgovara na pitanja Kome? ili Čemu? Zavisno o glagolu, pridevu, imenici, prilogu, uzviku i predlogu.

Upotreba dativa

• Dativ kao nepravi / indirektni objekat ili onaj koji prima neku radnju se vrlo često upotrebljava u srpskom jeziku, kao npr.:

Dao sam ti pismo. ili Učini mi uslugu.

• Gotovo da se svaki prisvojni pridev ili zamjenica (atribut) mogu zameniti u srpskom jeziku, kao npr.:

Otac mu je na putu. (Njegov otac je na putu.)

• Osim toga dativ se kao padež koristi i u nekim priloškim konstrukcijama:

Drago mi Vas je upoznati. ili Teško joj je priznati.

• U dativu se označava osoba koja nešto prima ili doživljava određeno osećanje:

Ona mi je draga. ili To joj je bilo teško.

• Dativ se upotrebljava nakon određenih predloga: k/ka, prema, nasuprot.
• Dativ ličnih zamenica (mi, ti, nam, vam) ponekad je samo formalni dalji objekat, a prava mu je svrha isticanje bliskosti sa onim kome se govori. Takav dativ se zove etički dativ.

• Glagoli koji zahtevaju dativ:
  • činiti se / učiniti se
  • gaditi se / zgaditi se ili smučiti se
  • nedostajati ili još u nekim delovima faliti / zafaliti
  • pomagati / pomoći
  • prijati / goditi ili ugoditi
  • smetati / ometati ili zasmetati
  • sviđati se / svideti se ili dopadati se / dopasti se
  • verovati / poverovati
  • zavideti / pozavideti
  • čestitati
  • pridruživati se / pridružiti se
  • radovati se / obradovati se
  • obećavati / obećati
  • posvećivati (se) / posvetiti (se)

Kod imenica ženskog roda u dativu jednine dolazi do glasovne promene koja se zove sibilarizacija ili druga palatalizacija, gde se slova k, g, h menjaju u c, z, s kada se nađu ispred slova i, ali ne uvek.

Literatura

• Stanojčić, Ž. Popović, Lj. (1992). „Gramatika srpskog jezika“, Zavod za izdavanje udžbenika: Novi Sad. ISBN 978-86-17-02288-2