Debora Ker

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Debora Ker

Deborah Kerr in colour Allan Warren.jpg

Puno ime Debora Džejn Ker-Trimer
Datum rođenja 30. septembar 1921.
Mesto rođenja Glazgov (Škotska)
Datum smrti 16. oktobar 2007.
Mesto smrti Botesdejl (Engleska)
Supružnik Entoni Bartli (1945—1959)
Piter Virtel (1960—2007)

Dama Debora Ker (engl. Deborah Kerr; Glazgov, 30. septembar 1921Botesdejl, 16. oktobar 2007) je bila škotskoamerička filmska i televizijska glumica. Šest puta je bila nominovana za Oskara, ali nikada nije nagrađena. Ipak, 1994. je dobila Počasnog Oskara za životno delo. Njeni najpoznatiji filmovi su Crni narcis, Kvo vadis, Odavde do večnosti, Kralj i ja i Afera za pamćenje. Debora je bila zvezda blokbastera i jedna od najpopularnijih junakinja ljubavnih drama.

Detinjstvo[uredi]

Rođena je kao Debora Džejn Ker Trimer, u privatnoj bolnici u Glazgovu (Škotska),[1][2] kao jedino dete Ketlin Rouz i kapetana Artura Čarlsa, pilota u Prvom svetskom ratu.[3] Prve tri godine provela je obližnjem gradiću Helensborgu, gde su njeni roditelji živeli sa Arturovim ocem i majkom. Kasnije je dobila i brata Edvarda, koji je ubijen 2004. u tuči nastaloj posle saobraćajne nesreće.[4][5] Debora je u Kliftonu završila školu Northumberland House, a u Vestonu Rossholme School. Pošto je dugo godina učila balet, vrlo rano je dobila angažman u pozorištu Sadler's Wells Theatre. U slobodno vreme išla je na časove glume kod svoje tetke Filis, koja je u Bristolu vodila školu za glumu.[6]

Karijera[uredi]

Debora je prvi film snimila 1940. godine, ali njene scene su izbrisane sa tog filma. U filmu The Life and Death of Colonel Blimp iz 1943. igrala je trostruku ulogu, i počela da se zabavlja sa režiserom, Majklom Pauelom. Nakon nekoliko neuspelih filmova u Britaniji, Kerova je 1947. ostavila ljubavnika i preselila se u Sjedinjene Države, gde je potpisala ugovor sa kompanijom Metro-Goldvin-Mejer. Već prvi naredni film koji je snimila u SAD postigao je veliki komercijalni uspeh, a zaslužio je i pohvalu kritike. Bila je to drama Crni narcis, gde je igrala opaticu jednog katoličkog manastira u Himalajima. Njeni maniri i elegancija, kao i prividna emocionalna hladnoća, učinili su da Debora vrlo brzo u Holivudu postane jedno od najtraženijih glumica za izvođenje uloga hladnih britanskih dama. Međutim, neretko izlazila je iz tog šablona igrajući otmene gospođe veoma spremne za avanturu, kao na primer u avanturističkom filmu Rudnici kralja Solomona, snimljenom u Africi, i ljubavnoj drami Odavde do večnosti (1953), koja je postala njen najpoznatiji film, i za koji je bila predložena da dobije Oskara za najbolju glavnu glumicu. Ovde joj je partner bio Bert Lankaster, a scena u kojoj su vodili ljubav na plaži Halona na Havajima smatra se jednom od najromantičnijih scena svih vremena. Američki filmski institut je ovaj film stavio na dvadeseto mesto na listi 100 najboljih ljubavnih drama dvadesetog veka. Pre ovog filma, Debora je ostvarila zapažene uloge u filmovima Edvarde, sine (nominovana za Oskara), Kvo vadis, Julije Cezar, gde joj je partner bio Marlon Brando, i film Kraljica devica, gde je igrala Elizabetu I.

Debora je u filmu Kvo vadis igrala Ligiju, prvu krštenu ženu u istoriji.

Godine 1953. debitovala je i na Brodveju sa predstavom Tea and Sympathy, i tu je povremeno radila naredne dve godine. Posle 1955. dvadeset godina nije nastupala, ali je uvek govorila da je pozorište njena najveća ljubav.[7] Debora je nastavila da igra u blokbasterima, i postala je poznata kao junakinja ljubavnih filmova. Najpoznatiji od tih filmova su Kraj jedne ljubavne priče, kultni mjuzikl Kralj i ja, u kome joj je partner bio Jul Briner, Nebo zna, gospodine Alison, gde je ponovo igrala opaticu. Godine 1957. snimila je ljubavnu dramu Afera za pamćenje sa Kerijem Grantom, koja je postigla veliki komercijalni uspeh i učvrstila njenu poziciju u Holivudu. Američki filmski institut je ovu dramu proglasio za peti najlepši ljubavni film svih vremena. Sledeće godine je glumila u takođe uspešnom filmu Odvojeni stolovi, a 1960. u drami Trava je zelenija. Postala je najstarija Bondova devojka 1967. kada je prihvatila ulogu u Kazino Rojalu. Dve godina kasnije se prvi i jedini put u karijeri pojavila gola u filmu. Bila je to drama The Gypsy Moths, a razlog za tu odluku ležao je u činjenici da se Debora teško mirila sa postepenim padom popularnosti.[8] Krajem šezdesetih u potpunosti je napustila film i povremeno radila u serijama i TV-filmovima, i u pozorištu. Nakon filma Odavde do večnosti bila je nominovana za još četiri Oskara, ali nije dobila ni jednog – za uloge u filmovima Nebo zna, gospodine Alison, Kralj i ja, Odvojeni stolovi i Lutalice (1960).

Kerova je 1998. proglašena za damu Ujedinjenog Kraljevstva, a četiri godine pre, dobila je Oskara za životno delo, odnosno „za besprekornu gracioznost i lepotu... karijeru tokom koje se zalagala za savršenost, disciplinu i eleganciju.“[9]

Privatni život[uredi]

Kerova se venčala sa izvesnim Antonijem Bartlijem 1945. godine, a razveli su četrnaest godina kasnije, budući da je bio neverovatno ljubomoran na njenu slavu i finansijsku nadmoć u braku.[8] Dobili su dve ćerke – Melani Džejn (1947) i Frančesku En (1951).

Drugi put se udala 1960, za scenaristu Pitera Virtela, a imala je lep odnos sa njegovom ćerkom iz prvog braka.[10] Bert Lankaster je tvrdio da je spavao sa Deborom za vreme snimanja Odavde do večnosti.[11]

Debora je obolela od Parkinsonove bolesti i umrla 16. oktobra 2007. godine, u Safoku (Engleska).[12][13] Virtel je umro tri nedelje kasnije.[14]

Filmografija[uredi]

God. Srpski naziv Originalni naziv Uloga
1940 Contraband Bit (u izbrisanim scenama)
1941 Major Barbara Dženi Hil
Love on the Dole Sali
1942 Penn of Pennsylvania Gulielma Maria Springett
Hatter's Castle Meri Brodi
The Day Will Dawn
A Battle for a Bottle Linda
1943 The Life and Death of Colonel Blimp Edit Hanter/Barbara Vin/Džoni Kenon
1945 Perfect Strangers Katrin Vilson
1946 I See a Dark Stranger Bridie Quilty
1947 Crni narcis Black Narcissus sestra Kloda
Propagandisti The Hucksters Kej Dorans
If Winter Comes Nona Tibar
1949 Edward, My Son Evelyn Boult
1950 Please Believe Me Alison Kirbe
King Solomon's Mines Elizabet Kertis
1951 Kvo vadis Quo Vadis Ligija
1952 The Prisoner of Zenda princeza Flavija
Thunder in the East Joan Willoughby
1953 Kraljica devica Young Bess Katrin Par
Julije Cezar Julius Caesar
Dream Wife
Odavde do večnosti From Here to Eternity Karen Holms
1955 The End of the Affair Sara Majls
1956 The Proud and Profane Li Ešli
Kralj i ja The King and I Ana Lionovens
Tea and Sympathy Lora Rejnolds
1957 Heaven Knows, Mr. Allison sestra Andžela
Afera za pamćenje An Affair to Remember Teri Makej
Kiss Them for Me Gvinet Livingston
1958 Bonjour Tristesse En Larson
Odvojeni stolovi Separate Tables Sibil Rejlton-Bel
1959 The Journey Dajana Ešmor
Count Your Blessings}- Grejs Olingam
Beloved Infidel Šila Grejam
1960 The Sundowners Ajda Karmodi
Trava je zelenija The Grass Is Greener Hilari (grofica od Rajala)
1961 The Naked Edge Martha Radcliffe
Nevinost The Innocents Miss Giddens
1964 On the Trail of the Iguana Herself
The Chalk Garden Miss Madrigal
The Night of the Iguana Hannah Jelkes
1965 Marriage on the Rocks Valerie Edwards
1967 Casino Royale Agent Mimi / Lady Fiona McTarry
Eye of the Devil Catherine de Montfaucon
1968 Prudence and the Pill Prudence Hardcastle
1969 The Gypsy Moths Elizabeth Brandon
The Arrangement Florence Anderson
1982 BBC2 Playhouse Carlotta Gray
Witness for the Prosecution Nurse Plimsoll
1984 A Woman of Substance Emma Harte
1985 The Assam Garden Helen
Reunion at Fairborough Sally Wells Grant
1986 Hold the Dream Emma Harte

Reference[uredi]

  1. ^ The Herald. „Deborah Kerr“ Приступљено 19. 11. 2007.. 
  2. ^ Donald Fullarton. „Deborah Kerr and Helensburgh“ Приступљено 14. 1. 2011.. 
  3. ^ Filmreference.com. „Deborah Kerr Biography (1921–2007)“ Приступљено 29. 10. 2007.. 
  4. ^ „'Road rage' killer's appeal win“. BBC News. 30. 3. 2006.. 
  5. ^ „Killer's term cut“. Worcester News. 5. 4. 2006.. 
  6. ^ Sater, Richard (2000). „Kerr, Deborah“. International Dictionary of Film and Filmmakers (FindArticles.com). Archived from the original on 28. 6. 2012.. 
  7. ^ „Deborah Kerr“. The Daily Telegraph (London). 19. 10. 2007. Приступљено 20. 10. 2007.. 
  8. ^ a b Braun, Eric. Deborah Kerr. St. Martin's Press, 1978. ISBN 0-312-18895-1.
  9. ^ „Legacy Matters: Deborah Kerr, "an artist of impeccable grace and beauty."“ Приступљено 18. 11. 2011.. 
  10. ^ Associated Press (19. 10. 2007.). „Actress Deborah Kerr Dies At 86“. CBS News Приступљено 10. 5. 2010.. 
  11. ^ Buford, Kate. Burt Lancaster: An American Life. New York, New York: Knopf, 2001. ISBN 0-679-44603-6
  12. ^ Clark, Mike. "Actress Deborah Kerr dies at age 86". USA Today. 18 October 2007.
  13. ^ "From Here to Eternity actress Kerr dies." CNN. 18 October 2007
  14. ^ "Peter Viertel, writer and scriptwriter, passed away yesterday in Marbella at 86 years." La Tribuna de Marbella. (c/o — Erik E. Weems — translated and paraphrased from Spanish). 6 November 2007. Retrieved: 2007-11-19.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]