Deverika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Deverika
Obična deverika (Abramis brama)
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Cypriniformes
Porodica: Cyprinidae
Rod: Abramis
Vrsta:
A. brama
Binomno ime
Abramis brama
Sinonimi
  • Cyprinus brama Linnaeus, 1758
  • Abramis melaenus Agassiz, 1835
  • Abramis vetula Heckel, 1836
  • Abramis media Koch, 1840
  • Abramis argyreus Valenciennes, 1844
  • Abramis microlepidotus Valenciennes, 1844
  • Abramis vulgaris Mauduyt, 1849
  • Abramis gehini Blanchard, 1866

Deverika (lat. Abramis brama, ploščić)[2][3] je slatkovodna, riba, pripada redu šarana Cypriniformes,[4] porodici šarana Cyprinidae[5][6][7] i potporodici klena Leuciscus. Maksimalna dužina ove vrste je do 75 cm, maksimalna masa do 8 kg. Deverike se mreste od meseca, do meseca.

Opis i građa[uredi | uredi izvor]

Deverika ima visoko, bočno spljošteno telo (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera). Prvih nekoliko godina Deverika je srebrnaste boje. Kasnije, leđa dobijaju zagasitozelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajući srazmerno malu glavu, sa malim, niže postavljenim ustima. Usta su joj vrlo su mekana, sa predviličnim i viličnim kostima, a ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom škržnom luku. Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26 - 31 žbica, a po nekim ruskim izvorima 24 - 33. Po broju žbica, ova vrsta se može razlikovati od crnooke Deverike[8][9] sa 41 - 48 žbica špicera[10][11][12][13] sa 39-46 žbica, nosare 20-25 žbica, i krupatice sa 22 - 26 žbica. Deverika može narasti do 75 cm dužine i do 6 kg mase, a životni vek može biti i do 20 godina, mada su najčešći primerci deverike od 30 – 40 cm dužine i 0,5 do 1,5 kg mase.

Navike, stanište, rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Deverika na izložbi „Podvodna Vltava“ u Pragu

Deverika najčešće nastanjuje reke, ali se može naći i u jezerima i kanalima gde ima dovoljne dubine i dovoljno kiseonika.[1] Kao i većina ostalih riba iz familije Cyprinidae i Deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je gotovo uvek sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta. Kada područja nisu izrazito pogodna tu se Deverika pojavljuje i ostale vrste „bele ribe“, kao jaz, bodorka, i dr. Aktivnost deverike određuje temperatura vode i od doba dana. Preko zime, deverike se obično krtože, sem u slučaju da pronađu područje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova) gde ima dovoljno hrane. U proleća, kako se voda sve više zagreva, deverike postaju aktivnije i kreću u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke Deverike se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužići i školjkice i dr.), a veće i starije deverike jedu sličnu hranu, samo što je ona većih dimenzija. U područjima koja su bogata vodenom faunom, deverike će „pasti“ vegetaciju, ali ne zbog nje same, već zbog obilja račića i larvi raznih insekata koje žive u toj vegetaciji. S proleća deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predveče. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i večernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahlađenjem, prelazi se ponovo na režim sličan onom u proleće do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika lutaju vodama i mogu se sresti i na muljevitim, peskovitim pa čak ponekad i kamenitim terenima. Radi ishrane u leto, ujutro i, u manjoj meri predveče, deverike prilaze obali iz dubine i matice reke, a ostatak dana u letnjim danima provode u hladnijim - dubljim delovima matice. Letenje noći provode u plićoj vodi. Brzina rasta deverike, pre svega zavisi od količine dostupne hrane, tako da je njena veličina vrlo promenljiva i zavisi od mesta gde ona obitava.

Uobičajeno stanište deverika je Evropa severno od Alpa i Pirineja, kao i Balkan. One se mogu naći istočno od sve do Kaspijskog jezera, Crnog mora i Aralskog jezera. Obična deverika živi u ribnjacima, jezerima i kanalima, te u sporim rekama.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Deverika se mresti u dobro zatravljenoj vodi, u aprilu mesecu i mrest traje do kraja juna pri temperaturi vode između 10 i 14 celzijusovih stepeni. U plitkoj vodi, do pola metra dubine, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta „bele ribe“, polažući ikru na vodenu vegetaciju. Na mestima zaštićenim od vetra, mrest se odvija u ranijim jutarnjim satima, između 6 i 9 sati. Polnu zrelost mužjak deverike stiče u trećoj godini života, a ženka do pete godine. Ženka, to sve zavisi od uzrasta tili veličine, položi od 100.000 do 580.000 komada ikre.

Deverika u Srbiji, spada u tzv. „belu ribu“ i računa se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zaštićena minimalnom dužinom izlova od 20 cm.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Freyhof, J; Kottelat, M. (2008). „Abramis brama”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2008: e.T135696A4184980. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T135696A4184980.en. Pristupljeno 11. 1. 2018.  Nepoznati parametar |name-list-style= ignorisan (pomoć)
  2. ^ Giles, Nick (1994). Freshwater Fish of the British Isles: A Guide for Anglers and Naturalists. Swan Hill Press. str. 140—144. ISBN 978-1-85310-317-9. 
  3. ^ FishBase, Common names of Abramis brama. Pristupljeno 2010-11-13.
  4. ^ Milton Tan; Jonathan W. Ambruster (2018). „Phylogenetic Classification of Extant Genera of Fishes of the Order Cypriniformes”. Zootaxa. 4476 (1): 006—039. PMID 30313339. S2CID 52976511. doi:10.11646/zootaxa.4476.1.4. 
  5. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2015). "Cyprinidae" na Fiš bejsu. [verzija na datum: July 2015]
  6. ^ Eschmeyer, W.N.; Fong, J.D. (2015). „Species by family/subfamily”. Catalog of Fishes. California Academy of Science. Pristupljeno 2. 7. 2015. 
  7. ^ „Fishbase-Catlocarpio-siamensis”. 
  8. ^ Freyhof, J.; Kottelat, M. (2008). „Ballerus sapa”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008: e.T135639A4168069. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T135639A4168069.en Slobodan pristup. Pristupljeno 19. 11. 2021. 
  9. ^ „Synonyms of Ballerus sapa (Pallas, 1814)”. Fishbase. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  10. ^ Freyhof, J. (2011). „Ballerus ballerus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2011: e.T135587A4153683. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T135587A4153683.en. 
  11. ^ „Blue Bream Balleris ballerus”. NatureGate. LuontoPortti. 2017. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  12. ^ Rainer Froese; Daniel Pauly, ur. (2017). „Ballerus ballerus (Linnaeus, 1758) Zope”. Fishbase. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  13. ^ „Ballerus ballerus Zope, Blue Bream”. Fishing World Records. Pristupljeno 12. 11. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Deverika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деверика&oldid=27551442”