Devizni kurs

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Pod deviznim kursom podrazumeva se cena određene inostrane valute izražene u domaćem novcu. Devizni kursevi su sredstvo pomoću kog i preko kog se ostvaruju internacionalne transakcije u svetskoj ekonomiji. Uspostavljanje deviznog kursa je jedan od osnovnih parametara tržišne ekonomije.

U dosadašnjem razvoju tržišne privrede mogu se istaći sledeći devizni kursevi

Fiksni devizni kurs za vreme zlatnog standarda (1717-1914; 1933)[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Fiksni devizni kurs

Devizni kurs se određuje na osnovu „zlatnog pariteta“-količina zlata jedne zemlje u odnosu na količinu zlata druge zemlje. Količina novca u opticaju bila je određena količinom zlata i kao takav kurs je bio fiksni.

Početak Prvog svetskog rata označio je kraj čistog zlatnog standarda. Tada su u pojedinim zemljama u kraćim vremenskim intervalima funkcionisali hibridni sistemi. Zlatno-polužni (novac se mogao konvertovati za zlato u minimalnom iznosu od jedne poluge, i obrnuto) i zlatno-devizni. Sa krajem Velike svetske ekonomske krize (1929-1933) prestaju da važe i hibridni sistemi.

Ovakav način određivanja deviznog kursa se napušta zato što su promene novčane mase neminovno vodile ka deficitu ili suficitu platnog-bilansa. Zbog prisutnosti sve veće nezaposlenosti, a Vlade i Centralne banke nisu mogle da suzbiju krizu odgovarajućim merama kredirno-monetarne i fiskalne politike. Pozitivna strana fiksnog kursa je nepostojanje inflacije.

Regulisani kurs za vreme zlatno-dolarskog standarda (1944-1971)[uredi]

Na međunarodnoj konferenciji u Breton Vudsu, 22. jula 1944. SAD, osniva se MMF i postiže se dogovor o novom zlatno dolarskom standardu za određivanje deviznog kursa. Američki dolar postaje centralna rezervna svetska valuta.

Kurs nije bio fiksiran, ali je njegova devalvacija ili revalvacija morala biti odobrena od strane MMF-a i to samo u određenim granicama. Centralna banka je mogla da se služi fiskalnom i kreditno-monetarnom politikom kako bi sprečila, pre svega, inflaciju i nezaposlenost. Regulisani kurs se ukida od strane tadašnjeg američkog predsednika Niksona.

Fleksibilni, plivajući, kurs (1971-)[uredi]

Kurs se određuje na osnovu „pariteta kupovne snage“-kupovna snaga jedne valute za datu korpu dobara u odnosu na kupovnu snagu druge valute za tu istu korpu dobara.

Devizni kurs mora konstantno da se konvertuje kako bi se kompenzovala razlika u inflacijama između zemalja. Promena kursa ne predstavlja uvek promenu „pariteta kupovne snage“.

Vidi još[uredi]