Deklaracija o pravima čoveka i građanina

Deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. je fundamentalni dokument Francuske revolucije i istorije ljudskih prava

Deklaracija prava čoveka i građanina (franc. La Déclaration des droits de l'homme et du citoyen) je jedan od najosnovnijih dokumenata Francuske revolucije, koji određuje pojedinačna prava (i kolektivna prava naroda prema državi). Usvojen je od strane Ustavotvorne skupštine (Assemblée Nationale Constituante) 26. avgusta 1789. kao prvi korak ka donošenju ustava. principi uspostavljeni u Deklaraciji su ustavne vrednosti i mogu se koristiti za pobijanje zakonskih propisa i vladinih aktivnosti.

Slično američkoj Deklaraciji nezavisnosti, teži da bude univerzalnog karaktera. Ona ne daje samo niz osnovnih prava francuskim građanima već ih i pripisuje svim ljudima bez izuzetka: Član 1: Ljudi se rađaju i žive slobodno i jednaki u pravima. Društvene razlike mogu postojati samo kao opšte vrednosti.

Nacrt deklaracije su pripremili Žozef Sijes i Markiz de Lafajet, u konsultaciji sa Tomasom Džefersonom. Pod uticajem doktrine „prirodnog prava”, prava čoveka se smatraju univerzalnim: da važe u svakom trenutku i na svakom mestu, da se odnose na samu ljudsku prirodu. Ona je postala osnova za naciju slobodnih pojedinaca koje je zakon štitio podjednako. Ona je uključena u početak ustava i Četvrte Francuske Republike (1946) i Pete republike (1958) i još uvek je aktuelna. Inspirisana filozofima prosvetiteljstva, deklaracija je bila osnovna izjava o vrednostima Francuske revolucije i imala je veliki uticaj na razvoj slobode i demokratije u Evropi i svetu.

Deklaracija iz 1789. godine, zajedno sa Magna kartom iz 1215, Engleskim zakonom o pravima (1689), Deklaracijom nezavisnosti SAD (1776), i Poveljom o pravima (SAD) (1789), inspirisala je u znatnoj meri Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine.

Usvajanje Deklaracije

U vreme kada je sačinjen nacrt Deklaracije Markiza de Lafajea i kada je usvojena od strane Ustavotvorne skupštine, smatrala se načinom prelaska sa apsolutne na ustavnu monarhiju. Mnogi principi složeni u deklaraciji su bili neposredno suprostavljeni institucijama i praksi režima prerevolucionarne Francuske. Konačno, Francuska je postala republika, ali je ovaj dokument ostao osnovni.

Principi deklaracije se zasnivaju na načelima prosvetiteljstva kao što su individualizam, društveni ugovor Žan-Žaka Rusoa, načelo podele vlasti barona Monteskjea. Takođe se zasniva na američkoj Deklaraciji nezavisnosti i Deklaraciji prava Virdžinije, koji pak počivaju na engleskom Zakonu o pravima od 1689. godine.

Sadržina Deklaracije

Sadržina predstavlja jezgro manje više korenitog prestrojavanja društva. Punih šest sedmica nakon pada Bastilje i skoro tri sedmice posle ukidanja feudalizma, Deklaracija je postavila doktrinu narodnog suvereniteta i jednakih mogućnosti:

Član 3: "Načela svakog suvereniteta nalaze se jedino u Narodu. Niko, nijedna osoba ne može vršiti autoritet koji ne proističe iz Naroda."

Ovo je u suprotnosti sa prerevolucionarnim vremenom, u kojem se politička doktrina monarhije temeljila na božanskom pravu kralja.

Iz Člana 4: "Svi građani su jednaki u očima zakona, imaju isti pristup javnim položajima, mestima i službi, u skladu sa njihovim mogućnostima, bez obzira na razlike sem u vrlinama i nadarenosti." Opet, ovo je protivurečilo prerevolucionarnoj podeli društva na staleže - sveštenički, plemićki i treći stalež - gde su prva dva imali posebna prava. Bilo je u suprotnosti sa idejom da se ljudi rađaju kao plemići ili u okviru drugih slojeva, te da na osnovu toga uživaju posebna prava.

Svim građanima se garantuju prava na slobodu, svojinu, bezbednost i na otpor tlačenju. Deklaracija prosuđuje da potreba za pravom počiva na sledećem: upotreba prava svakog čoveka se ograničava onda kada su drugi članovi društva onemogućeni da uživaju ista prava. Zato, deklaracija vidi pravo kao izraz opšte volje, teži da promoviše jednakost u pravima i da zabrani sva delovanja pogubna za društvo.

U deklaraciji se raspravlja o potrebi obezbeđivanja opšte odbrane i nekih osnovnih državnih principa oko poreza, naročito oko jednakosti u plaćanju poreza. Takođe se određuje opšte pravo na račun od strane javnih agenata kako ne bi izneverili javno mnjenje. Obezbeđena je ex post facto molba u krivičnom pravu i principi poput pretpostavke nevinosti, slobode govora i štampe, kao i slabašna garancija slobode veroispovesti - predviđa se da ispovedanje vere neće remetiti javni red uspostavljen zakonom. Izjavljuje se sloboda svojine, dok je javno pravo na opšte dobro rezervisano:

Član 17: "Svojina je nepovredivo i sveto pravo, niko ne može biti lišen privatne upotrebe, sem kada je to javna potreba zabeležena u zakonu, i pod uslovom sadašnje i pređašnje odštete."

Današnji uticaj

Prema preambuli Ustava Francuske Pete Republike (od 4. oktobra 1958), principi u Deklaraciji imaju ustavnu vrednost. Mnogi zakoni i propisi su obustavljeni jer nisu bili usaglašeni sa Ustavnim većem Francuske ili Conseil d'État (Državni savet).

Mnoga načela iz Deklaracije od 1789. godine imaju dalekosežni sadržaj:

• Poreski zakoni ili praksa koja pravi neovlašćene razlike među građanima je neustavna.
• Predlozi o pozitivnoj diskriminaciji na etničkim osnovama se odbijaju jer krše odredbu o ravnopravnosti, budući da bi uspostavili slojeve stanovništva koji bi po rođenju uživali veća prava.
• Vlast je zabranila zakonske prepreke na obrazovanje asocijacija (neprofitnih organizacija), jer je sloboda okupljanja osnovno pravo.

Literatura

• Kopstein, Kopstein (2000). Comparative Politics: Interests, Identities, and Institutions in a Changing Global Order. Cambridge University Press. str. 72. 
• Fremont-Barnes, Gregory (2007). Encyclopedia of the Age of Political Revolutions and New Ideologies, 1760-1815. Greenwood. str. 190. 
• Censer, Jack; Hunt, Lynn (2001). Liberty, Equality, Fraternity: Exploring the French Revolution. University Park: Pennsylvania State University Press. .
• Susan Dalton, Gender and the Shifting Ground of Revolutionary Politics: The Case of Madame Roland, Canadian Journal of History, 36, no. 2 (2001): 259–83.
• Doyle, William (1989). The Oxford History of the French Revolution. Oxford: Oxford University Press. .
• Darline Levy and Harriet Applewhite, A Political Revolution for Women? The Case of Paris, In The French Revolution: conflicting interpretations. 5th ed. Malabar, Fla.: Krieger Pub. Co., 2002. 317–46.
• Jeremy Popkin, A History of Modern France, Upper Saddle River: Pearson Education, Inc., 2006.
• "Active Citizen/Passive Citizen", Liberty, Equality, Fraternity: Exploring the French Revolution (accessed 30 October 2011).
• Gérard Conac, Marc Debene, Gérard Teboul, eds, La Déclaration des droits de l'homme et du citoyen de 1789; histoire, analyse et commentaires, Economica, Paris. 1993. ISBN 978-2-7178-2483-4..(jezik: francuski)
• McLean, Iain. "Thomas Jefferson, John Adams, and the Déclaration des Droits de l’Homme et du Citoyen" in The Future of Liberal Democracy: Thomas Jefferson and the Contemporary World (Palgrave Macmillan, 2004) online
• Baker, Keith (1995). Van Kley, Dale, ur. The Idea of a Declaration of Rights in The French Idea of Freedom: The Old Regime and the Declaration of Rights of 1789. Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-2355-8. 
• Blanning, Timothy C. W (1997). The French Revolution: Class War or Culture Clash?. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-333-67064-4. 
• Jefferson, Thomas (1903). Ford, Paul, ur. The Works of Thomas Jefferson, Vol. XII: Correspondence and Papers 1808–1816 (2010 izd.). Cosimo Classics. ISBN 978-1-61640-215-0. 
• Jourdan, Annie (2007). „The "Alien Origins" of the French Revolution: American, Scottish, Genevan, and Dutch Influences”. The Western Society for French History. University of Amsterdam. 35 (2). hdl:2027/spo.0642292.0035.012. 
• Lefebvre, Georges (1962). The French Revolution: From Its Origins to 1793. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-08598-4. 
• Ludwikowski, Rhett (1990). „The French Declaration of the Rights of Man and Citizen and the American Constitutional Development”. The American Journal of Comparative Law. 2: 445—462. JSTOR 840552. S2CID 143656851. doi:10.2307/840552. 
• Schama, Simon (1989). Citizens, A Chronicle of The French Revolution (2004 izd.). Penguin. ISBN 978-0-14-101727-3. 
• "Active Citizen/Passive Citizen", Liberty, Equality, Fraternity: Exploring the French Revolution (accessed 30 October 2011). Project History.
• Davies, Lizzy (15. 9. 2010). „France defends Roma expulsion policy”. The Guardian. London. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Rights body condemns French Roma expulsions”. aljazeera.com. 
• „The European Social Charter” (PDF). European Social Charter. 
• „France resumes deportations of Roma people from Romania”. Czech Press Agency. Romea.cz. 2010-04-13. Arhivirano iz originala 25. 07. 2012. g. Pristupljeno 25. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bran, Mirel (12. 10. 2011). „France's Immigration Chief Revisits the Roma Expulsion Issue, in Romania”. Le Monde. Worldcrunch. Arhivirano iz originala 22. 11. 2011. g. Pristupljeno 25. 11. 2011. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• 2004 Country Reports on Human Rights Practices in France, Country Reports on Human Rights Practices – 2004; Released by the US Bureau of Democracy, Human Rights, and Labor – URL accessed on 18 February 2007
• Viols, vols, violences : neuf enquêtes visent des policiers du commissariat de Saint-Denis, Le Monde, 9 September 2005
• Mais que fait la Police ? Arhivirano 26 oktobar 2005 na sajtu Wayback Machine
• „France riots: hundreds arrested in fourth night of unrest as 45,000 police deployed” (na jeziku: engleski). theguardian. 30. 6. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Raynolds, Daniel (30. 12. 2020). „French Blunders: Controversial Security Law and Shutting Down of Human Rights NGO”. International Policy Digest. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Actes racistes et antisémites en France : 2004 aura été une année noire”. Le Monde.fr. 
• „Rapports annuels - Commission nationale consultative des droits de l'homme”. Arhivirano iz originala 2. 6. 2011. g. Pristupljeno 2009-09-30. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Human rights agency slams France's 'inhumane and degrading treatment' of jihadists' children”. South China Morning Post. 29. 5. 2019. Pristupljeno 29. 5. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• „Déclaration des Droits de l'Homme et du Citoyen de 1789”. Conseil constitutionnel (na jeziku: French). Pristupljeno 14. 5. 2012. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• „Declaration of human and civic rights of 26 August 1789” (PDF). Conseil constitutionnel (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala (PDF) 17. 09. 2011. g. Pristupljeno 14. 5. 2012.