Delski savez

Delski savez, pre Peloponeskog rata 431. godine p. n. e.

Delski savez na vrhuncu 450. p. n. e.

Delski savez, osnovan 478. godine p. n. e, bilo je udruženje grčkih gradova-država, sa brojem članova u opsegu između 150 i 330 pod vođstvom Atine, čija je svrha bila da se nastavi borba protiv Persijskog carstva nakon pobede Grka u bici kod Plateje na kraju Druge persijske invazije na Grčku. Današnje ime saveza potiče iz službenog mesta sastanka, ostrva Delos, gde su se održavali kongresi u hramu i gde je riznica stajala sve dok je simboličnom gestom Perikle nije preselio u Atinu 454. godine p. n. e. Pošto je većina polisa bila dosta siromašna da daje brodove savezu, plaćali su Atini porez da bi se mogli izgraditi brodovi.

Osnivanje Delskog saveza

Nakom poraza Kserksove invazije na Grčku 478. p. n. e. Pausanija predvodi Grke protiv Persijanaca. Bio je nepopularan u Sparti, pa Sparta predaje vođstvo sledeće kampanje Atini. Delski savez je formiran 477. p. n. e. kao ofanzivni i defanzivni savez protiv Persije. Glavni gradovi saveza bili su: Atina, Hios, Samos i Lezbos, a pridružili su se i mnoga ostrva i mnogi jonski gradovi.

Atina vodi Delski savez od početka, a blagajna saveza se nalazila na ostrvu Delosu. Svaka članica saveza je imala jedan glas. Doprinos svake članice određivao je atinski državnik Aristid. Neki članovi saveza bi dali brodove, neki trupe ili oružje ili novac. Savet svih polisa članova saveza održavao se redovno na Delosu.

Akcije

Prva akcija saveza je bila da zauzmu strateški važno mesto Ejon na ušću Strume u more, blizu Amfipolja. U tom mestu Persijanci su držali utvrđenje, koje je čuvalo važan prelaz preko reke. Nakon pobede i osvajanja Ejona, sledeća akcija je bila borba protiv pirata u Egeju. Nekoliko godina kasnije sledi borba u Kariji i Likiji, gde pobeđuju Persiju i njene saveznike u bici kod Eurimedona..

Atinska hegemonija u savezu

Atina je imala običaj i da prisiljava nekoga da bude član saveza ili da ga prisiljava da ne izlazi iz Delskog saveza. Naksos, član Delskog saveza pokušao je da se odvoji, ali bio je porobljen. Naksos je izgubio flotu, gradske zidove i glas u savezu. Primer, što će se desiti onima koji bi se pobunili protiv Delskog saveza dat je na primeru Lezbosa. Posle neuspele pobune ubijaju 1.000 vođa i uglednih ljudi, a zemlju dele Atinjanima, koji se tu nastanjuju.

Atina preseljava 454. p. n. e. blagajnu Delskog saveza iz Delosa u Atinu, navodno zbog opasnosti od Persije. Plutarh napominje da su mnogi taj transfer videli kao uzurpaciju blagajne saveza da bi Perikle izvodio velike i skupe radove po Atini. Atina sve više traži novac, a sve manje brodove ili vojsku. Od novca Delskog saveza namenjenog odbrani sagrađeni su Akropolj i Partenon, a izvođeni su i mnogi drugi radovi. Delska liga se pretvarala od saveza u imperiju i to Atinsku imperiju.

Borbe sa Spartinim saveznicima

Kimon je proteran 461. p. n. e. iz Atine, pa demokratske ličnosti kao Perikle i Efijalt dolaze do izražaja. To je značilo potpunu promenu atinske politike. Napušta se savez sa Spartom, a u savez ulaze Argos i Tesalija. Megara takođe napušta Peloponeski savez i dopušta da se duž korintskog prolaza napravi dvostruki zid, kao zaštita za Atinu. Osim toga, tada i sama Atina gradi veliki zid do Pireja.

Ubrzo je izbio rat. Atina 458. p. n. e. blokira Eginu, te brani Megaru od Korinta. Sledeće godine Sparta šalje armiju u Beotiju da bi povratila moć Tebe. Teba je bila značajan spartanski saveznik u blizini Atine. Međutim povratak Spartanaca je bio blokiran, pa su se uputili prema Atini, koju pobeđuju u bici kod Tanagre. Dva meseca kasnije Atinjani pobeđuju u bici kod Oinopita i ponovo kontrolišu Beotiju osim Tebe.

Nastavak rata sa Persijancima

Rat sa Persijancima se nastavio. Egipat se pobunio 460. p. n. e. Pobunjenici zahtevaju pomoć od Atine. Perikle šalje 200 brodova, koji su bili namenjeni napadu na Kipar. Posle 4 godine Persija je smirila i pobedila pobunjenike. Persijski general Megabiz je zarobio veliki deo Atinske flote.

To je bio glavni javno navedeni razlog preseljenja blagajne sa Dela u Atinu. Posle te pobede Persijanci nastoje ponovo preuzeti Kipar. Kimon se vratio iz progonstva i predvodi flotu od 200 brodova, koji odlaze da odbrane Kipar. Kimon umire tokom blokade Kitiona (današnje Larnake), ali Atinjani pobeđuju Persijance i na kopnu i na moru u bici kod Salamine na Kipru 450. p. n. e. To je bila jedna od najvećih bitaka protiv Persijanaca. Brzo posle toga sklopljen je Kalijin mir.

Pred Peloponeski rat

Posle bitke kod Koroneje 447. p. n. e. Atina više ne kontroliše Beotiju. Eubeja i Megara se bune. Eubeja je postala ponovo saveznik, koji je plaćao danak, a Megara je izašla iz Delskog saveza. Delski i Peloponeski savez potpisuju mirovni ugovor na 30 godina, ali trajao je samo do 431. p. n. e., kada izbija Peloponeski rat.

Raspad saveza

Nakon propasti atinske flote na Siciliji, stanje Atine bilo je toliko loše da se nije verovalo da bi se mogla održati do leta. Zbog toga su članice Atinskog pomorskog saveza smatrale da je došao pravi trenutak da se izbore za svoju nezavisnost. Agisu u Dekeleju dolaze predstavnici Lezbosa i Eubeje sa molbom da im se pošalju brodovi kao pomoć za dizanje ustanka. Neposredno Lakoniji šalje poziv u pomoć Eretrija.

Na predlog Alkibijada, Spartanci otvaraju front u Joniji. Najveći atinski saveznik u Joniji bio je Hios. Hios je bila oligarhijski uređena država koja je jedina od atinskih saveznika posedovala vlastitu flotu. Juna 412. p. n. e. Hiošani dižu ustanak protiv Atine. Ubrzo im se priključio veliki broj jonskih gradova među kojima je i glavni grad – Milet. Spartanci su istupali sa parolom „sloboda Helade“. Sledeće godine im prilazi i Rodos. Odcepljenje Jonije išlo je velikom brzinom jer su saveznici bili nezadovoljni eksploatacijom Atinjana, ohološću atinskih vlasti i surovim gušenjem ustanaka.

Atina je ipak smogla snage da pruža veliki otpor. Na Hios je upućena flota od 20 brodova, a drugih 30 brodova upućeno je da kruži oko Peloponeza. Spremale su se nove desetine brodova za odlazak u Joniju. Međutim, atinska blagajna je 413. godine p. n. e. bila prazna. U cilju poboljšanja finansijske situacije, Atinjani ukidaju foros i uvode carinu od 5% na svu robu koja se prevozi morem. Carina se uglavnom naplaćivala na Helespontu.

Savez se održao do 404. godine p. n. e. tj. do završetka Peloponeskog rata. Nakon bitke kod Egospotama, Lisandar je krenuo u obilazak atinskih saveznica ukidajući demokratsko i uvodeći oligarhijsko državno uređenje. U svakom polisu ostavljao je spartanske harmoste – namesnike. Jedan od uslova koga su Spartanci nakon osvajanja Atine postavili bila je i likvidacija Atinskog pomorskog saveza. Maloazijski Heleni potpali su pod vlast satrapa. Stvarajući novu spartansku vojno-oligarhijsku državu, Lisandar je odbacio parolu „sloboda Helade“. Nekadašnji atinski podanici plaćali su danak spartanskom kralju. On je potpuno odgovarao forosu (oko 1000 talenata).

Vidi još

• Peloponeski rat
• Grčko-persijski ratovi

Izvori

• Istorija Grčke do smrti Aleksandra Velikog - Džon Bagnel Bjuri, Rasel Migs
• Stara Grčka - V. V. Struve i D. P. Kalistov, Book&Marso, 2006
• Jack Martin Balcer (ed.): Studien zum Attischen Seebund. Konstanz 1984.
• Ryan Balot: The Freedom to Rule: Athenian Imperialism and Democratic Masculinity. In: David Edward Tabachnick – Toivo Koivukoski (eds.): Enduring Empire. Ancient Lessons for Global Politics. London 2009, pp. 54–68.
• Christian Meier: Athen. Ein Neubeginn der Weltgeschichte. Munich 1995.
• Russell Meiggs: The Athenian empire. Repr., with corr. Oxford 1979.
• P. J. Rhodes: The Athenian Empire. Oxford 1985.
• Wolfgang Schuller: Die Herrschaft der Athener im Ersten Attischen Seebund. Berlin – New York 1974.
• Herodotus, The Histories (Godley translation, 1920)
• W.W. How; J. Wells (1990). A commentary on Herodotus. Oxford University Press. ISBN 0-19-872139-0. 
• Thucydides, History of the Peloponnesian War
• Xenophon, Anabasis, Hellenica
• Plutarch, Parallel Lives; Themistocles, Aristides, Pericles, Cimon
• Diodorus Siculus, Bibliotheca historica
• Cornelius Nepos, Lives of the Eminent Commanders; Miltiades, Themistocles
• Boardman J; Bury JB; Cook SA; Adcock FA; Hammond NGL; Charlesworth MP; Lewis DM; Baynes NH; Ostwald M; Seltman CT (1988). The Cambridge Ancient History, vol. 5. Cambridge University Press. ISBN 0-521-22804-2. 
• Burn, A.R. (1985). „Persia and the Greeks”. Ur.: Ilya Gershevitch. The Cambridge History of Iran, Volume 2: The Median and Achaemenid Periods The Cambridge Ancient History, vol. 5. Cambridge University Press. ISBN 0-521-22804-2. 
• Dandamaev, M. A. (1989). A political history of the Achaemenid empire (translated by Willem Vogelsang). Brill. ISBN 90-04-09172-6. 
• de Souza, Philip (2003). The Greek and Persian Wars, 499–386 BC. Osprey Publishing, (ISBN 1-84176-358-6)
• Farrokh, Keveh (2007). Shadows in the Desert: Ancient Persia at War. Osprey Publishing. ISBN 1-84603-108-7. 
• Fine, John Van Antwerp (1983). The ancient Greeks: a critical history. Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0. 
• Finley, Moses (1972). „Introduction”. Thucydides – History of the Peloponnesian War (translated by Rex Warner). Penguin. ISBN 0-14-044039-9. 
• Green, Peter (2006). Diodorus Siculus – Greek history 480–431 BC: the alternative version (translated by Peter Green). University of Texas Press. ISBN 0-292-71277-4. 
• Green, Peter (1996). The Greco-Persian Wars. University of California Press. ISBN 0-520-20573-1. 
• Hall, Jonathon (2002). Hellenicity: between ethnicity and culture. University of Chicago Press. ISBN 0-226-31329-8. 
• Higbie, Carolyn (2003). The Lindian Chronicle and the Greek Creation of their Past. Oxford University Press. ISBN 0-19-924191-0. 
• Holland, Tom (2006). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. Abacus. ISBN 0-385-51311-9. 
• Kagan, Donald (1989). The Outbreak of the Peloponnesian War. Cornell University Press. ISBN 0-8014-9556-3. 
• Köster, A.J. (1934). „Studien zur Geschichte des Antikes Seewesens”. Klio Belheft. 32. 
• Lazenby, JF (1993). The Defence of Greece 490–479 BC. Aris & Phillips Ltd. ISBN 0-85668-591-7. 
• Osborne, Robin (1996). Greece in the making, 1200–479 BC. Routledge. ISBN 0-415-03583-X. 
• Roebuck, R (1987). Cornelius Nepos – Three Lives. Bolchazy-Carducci Publishers. ISBN 0-86516-207-7. 
• Roisman, Joseph; Worthington, Ian (2011). A Companion to Ancient Macedonia. John Wiley and Sons. ISBN 978-1-44-435163-7. Pristupljeno 2016-03-14. 
• Rung, Eduard (2008). „Diplomacy in Graeco–Persian relations”. Ur.: de Souza, P; France, J. War and peace in ancient and medieval history. University of California Press. ISBN 0-521-81703-X. 
• Sealey, Raphael (1976). A history of the Greek city states, ca. 700–338 B.C. University of California Press. ISBN 0-520-03177-6. 
• Snodgrass, Anthony (1971). The dark age of Greece: an archaeological survey of the eleventh to the eighth centuries BC. Routledge. ISBN 0-415-93635-7. 
• Thomas, Carol G.; Conant, Craig (2003). Citadel to City-State: The Transformation of Greece, 1200–700 B.C.E. Indiana University Press. ISBN 0-253-21602-8. 
• Traver, Andrew (2002). From polis to empire, the ancient world, c. 800 B.C.–A.D. 500: a biographical dictionary. Greenwood Publishing Group. ISBN 0-313-30942-6. 
• Fields, Nic (2007). Themopylae 480 BC. Osprey Publishing. ISBN 978-1841761800. 

Spoljašnje veze

• „Delian League”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 7 (11 izd.). 1911. 
• Delian League Архивирано на сајту Wayback Machine (6. март 2014) by Jona Lendering