Demencija

Ovaj članak je dobar. Kliknite ovde za više informacija.
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Demencija
SinonimiSenilnost,[1] senilna demencija
Litografija čoveka sa dijagnozom demencije iz 1800-ih
SpecijalnostiNeurologija, psihijatrija
SimptomiSmanjena sposobnost razmišljanja i pamćenja, emocionalni problemi, problemi sa jezikom, smanjena motivacija[2]
KomplikacijeLoša ishrana, upala pluća, nemogućnost obavljanja poslova brige o samom sebi, izazovi u pogledu lične bezbednosti.[3]
Vreme pojavePostepeno[2]
TrajanjeDugoročno[2]
UzrociAlchajmerova bolest, vaskularna bolest, bolest Levijevog tela i frontotemporalna lobarna degeneracija.[2]
Dijagnostički metodKognitivno testiranje (mini–pregled mentalnog stanja)[4]
Slična oboljenjaDelirijum, hipotireoza[5][6]
PrevencijaRano obrazovanje, sprečavanje visokog krvnog pritiska, sprečavanje gojaznosti, nepušenje, društveni angažman[7]
LečenjePotporna nega[2]
LekoviInhibitori acetilholinesteraze (mala korist)[8][9]
Frekvencija55 miliona (2021)[2]
Smrtnost2.4 miliona (2016)[10]

Demencija je progresivno i nepovratno propadanje intelektualnih sposobnosti i viših mentalnih funkcija (inteligencije, mišljenja, govora, pamćenja, učenja, imaginacije itd.) usled određenih organskih uzroka.[11] Ovo dovodi do poremećaja ličnosti, te odnosa sa fizičkom i socijalnom sredinom.[12][13] Demencija je bolest karakteristična za osobe starije životne dobi. U osnovi ove pojave stoje morfološke, histološke i biohemijske promene mozga, kao prirodne pojave vezane za proces starenja. Navedene promene za posledice imaju gubitak memorije, promene ličnosti i gubitak socijalnih sposobnosti. Važno je napomeniti da demencija nije normalan deo starenja, već patološko stanje koje se kod većine ljudi nikada ne razvije.[14][15][16][17] Pored oštećenja pamćenja i poremećaja u misaonim obrascima, najčešći simptomi uključuju emocionalne probleme, poteškoće sa jezikom i smanjenu motivaciju.[2] Simptomi se mogu opisati u kontinuitetu u nekoliko faza.[18][19][a] Demencija na kraju ima značajan uticaj na pojedinca, negovatelje i na društvene odnose uopšte.[2] Dijagnoza demencije zahteva posmatranje promene uobičajenog mentalnog funkcionisanja osobe i većeg kognitivnog pada od onoga što je uzrokovano normalnim starenjem.[21]

Nekoliko bolesti i povreda mozga, kao što je moždani udar, mogu dovesti do demencije. Međutim, najčešći uzrok je Alchajmerova bolest, neurodegenerativni poremećaj.[2] Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje (DSM-5), ponovo je opisao demenciju kao bilo blagi ili znatni neurokognitivni poremećaj sa različitim stepenom ozbiljnosti i mnogim uzročnim podtipovima. Međunarodna klasifikacija bolesti (ICD-11) takođe klasifikuje demenciju kao neurokognitivni poremećaj (NCD) sa mnogo oblika ili podklasa.[22] Demencija je navedena kao stečeni moždani sindrom, obeležen padom kognitivnih funkcija, i u suprotnosti je sa neurorazvojnim poremećajima.[23] Demencija se takođe opisuje kao spektar poremećaja sa uzročnim podtipovima demencije na osnovu poznatog poremećaja, kao što je Parkinsonova bolest, za demenciju od Parkinsonove bolesti; Huntingtonova bolest, za demenciju Huntingtonove bolesti; vaskularne bolesti, za vaskularnu demenciju; HIV infekcija, izazivajući HIV demenciju; frontotemporalna lobarna degeneracija za frontotemporalnu demenciju; ili bolest Levijevih tela za demenciju sa Levijevim telima i prionske bolesti.[24] Podtipovi neurodegenerativnih demencija takođe mogu biti zasnovani na uzročnoj patologiji nepravilno savijenih proteina kao što su sinukleinopatije i tauopatije.[24] Više od jedne vrste demencije koje postoje zajedno poznate su kao mešovita demencija.[23]

Mnogi neurokognitivni poremećaji mogu biti uzrokovani drugim zdravstvenim stanjem ili poremećajem koji uključuje tumore mozga i subduralni hematom; endokrini poremećaji kao što su hipotiroidizam i hipoglikemija; nedostatke u ishrani uključujući tiamin i niacin; infekcije, imunološki poremećaji, otkazivanje jetre ili bubrega, metabolički poremećaji kao što je Kufova bolest, i neke leukodistrofije, i neurološki poremećaji kao što su epilepsija i multipla skleroza. Neki od neurokognitivnih deficita ponekad mogu pokazati poboljšanje tokom lečenja medicinskog stanja.[25]

Dijagnoza se obično zasniva na istoriji bolesti i kognitivnom testiranju sa snimanjem. Testovi krvi se mogu uzeti da bi se isključili drugi mogući uzroci koji mogu biti reverzibilni, kao što je hipotiroidizam (nedovoljno aktivna štitna žlezda), i da bi se odredio podtip demencije. Jedan od najčešće korišćenih kognitivnih testova je ispitivanje mini-mentalnog stanja. Najveći faktor rizika za razvoj demencije je starenje, međutim demencija nije normalan deo starenja. Mnogi ljudi stariji od 90 godina ne pokazuju znake demencije.[26] Nekoliko faktora rizika za demenciju, kao što su pušenje i gojaznost, mogu se sprečiti promenama načina života. Smatra se da skrining opšte starije populacije na poremećaj ne utiče na ishod.[27]

Demencija je trenutno sedmi vodeći uzrok smrti širom sveta i ima 10 miliona novih slučajeva prijavljenih svake godine (jedan svake ~3 sekunde).[2] Ne postoji lek za demenciju. Inhibitori acetilholinesteraze kao što je donepezil se često koriste i mogu biti korisni kod blagih do umerenih poremećaja. Ukupna koristnost, međutim, može biti mala. Postoje mnoge mere koje mogu poboljšati kvalitet života osoba sa demencijom i njihovih staratelja. Kognitivne i bihejvioralne intervencije mogu biti prikladne za lečenje povezanih simptoma depresije.[28]

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Crtež žene sa dijagnozom demencije
Crtež starca sa dijagnozom senilne demencije

Znaci i simptomi demencije se nazivaju neuropsihijatrijski simptomima, a takođe su poznati kao bihejvioralni i psihološki simptomi demencije.[29][30] Simptomi ponašanja mogu uključivati uznemirenost, nemir, neprikladno ponašanje, seksualnu dezinhibiciju i agresiju, koja može biti verbalna ili fizička.[31] Ovi simptomi mogu biti posledica oštećenja usled kognitivne inhibicije.[32] Psihološki simptomi mogu uključivati depresiju, halucinacije (najčešće vizuelne)[33] i deluzije, apatiju i anksioznost.[31][34] Najčešće pogođena područja uključuju pamćenje, vizuelno-prostornu funkciju koja utiče na percepciju i orijentaciju, jezik, pažnju i rešavanje problema. Brzina po kojoj simptomi napreduju se dešava u kontinuitetu u nekoliko faza, i varira u zavisnosti od podtipova demencije.[35][18] Većina tipova demencije polako napreduje sa postepenim pogoršanjem stanja mozga dugo pre nego što znaci poremećaja postanu očigledni. Često su prisutna i druga stanja kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes, a ponekad mogu biti prisutna i četiri od ovih komorbiditeta.[36]

Ljudi sa demencijom takođe imaju veću verovatnoću da imaju problema sa inkontinencijom: kod njih je tri puta veća verovatnoća da će imati urinarnu i četiri puta veća verovatnoća da će imati fekalnu inkontinenciju u poređenju sa ljudima sličnog uzrasta.[37][38]

Simptomi demencije mogu se veoma razlikovati od osobe do osobe. Ona utiče na pamćenje, dužinu pažnje, komunikaciju, rasuđivanje, rešavanje problema i vizuelnu percepciju itd. Znakovi koji mogu ukazivati na demenciju uključuju gubljenje u komšiluku, korišćenje neobičnih reči za upućivanje na poznate predmete, zaboravljanje imena bliskog člana porodice ili prijatelja, zaboravljanje starih uspomena, nemogućnost samostalnog obavljanja zadataka itd.[39]

Definicija i dijagnostički kriterijumi[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Klinički i laboratorijski nalazi kod sindroma demencije

Demencija se definiše kao stečeno, postojano stanje globalnog opadanja kognitivnih funkcija, zajedno sa promenama ličnosti koje su dovoljno jake i izražene da mogu poremetiti profesionalnu aktivnost i socijalne interakcije bolesnika. Demencija narušava sposobnost osobe da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. U priručniku DSM-IV[40] u kriterijume za demenciju spadaju poremećaji kratkotrajnog i dugoročnog pamćenja i barem jedan od sledećih poremećaja:

  1. oštećenje apstraktnog mišljenja,
  2. oštećenje rezonovanja i planiranja,
  3. poremećaji jezičkih funkcija,
  4. promene ličnosti.

Prema DSM-IV kriterijumima, daje se prednost uticajima kognitivnih disfunkcija na profesionalno i socijalno funkcionisanje, a zanemarena je neurobiološka osnova demencije. Prema bolesnikovom svakodnevnom životnom funkcionisanju demencija se može stepenovati u tri grupe:

  1. Lako dementne osobe u stanju su da žive samostalno, uz očuvanu sposobnost rezonovanja
  2. Umereno dementne osobe nisu u potpunosti u stanju da se samostalno brinu o sebi i zanemaruju neke aspekte osnovnog funkcionisanja.
  3. Teško dementnim osobama je neophodna konstanta nega jer uopšte nisu u stanju da vode samostalan život.

Demencija kao klinički sindrom nastaje kao posledica raznih oboljenja. Ta oboljenja su najčešće bolesti i infekcije koje utiču na mozak (npr. meningitis), pritisak na mozak (postojanje tumora) ili nedostatak krvi i kiseonika u mozgu (usled moždanog udara).

Klasifikacija demencija[uredi | uredi izvor]

Etiološka klasifikacija demencija[uredi | uredi izvor]

Prema etiologiji, demencije su klasifikovane u degenerativne i nedegenerativne. Opšte osobine degenerativnih demencija su:

  • Posebna topografska distribucija patoloških promena
  • Specifičan patohistološki nalaz
  • Progresivan tok bolesti sa postepenim početkom
  • Češća genetička determinisanost u poređenju sa nedegenerativnim demencijama

Za specifične kognitivne poremećaje i promene ponašanja odgovorna je različita topografija degenerativnih promena mozga. Neki tipovi degenerativnih demencija udruženi su sa histopatološkim markerima, a za neke druge je karakteristična selektivna, regionalna distribucija nespecifičnih patohistoloških promena.

Neuropsihološka klasifikacija demencija[uredi | uredi izvor]

U ovoj klasifikaciji demencije se dele na:

  • kortikalne
  • subkortikalne i
  • kortiko–subkortikalne demencije

Za kortikalne demencije tipične su kombinacije afazičnih, agnostičkih i apraksičnih sindroma. Osnovne senzorne i motorne funkcije su očuvane. Subkortikalne demencije se karakterišu opštim usporavanjem svih kognitivnih funkcija, poremećajima pažnje, pamćenja, mišljenja i ostalih srodnih funkcija.

Lečive i nelečive demencije[uredi | uredi izvor]

Prema mogućnosti izlečenja, demencije se dele na lečive i nelečive. Pod uticajem adekvatne i pravovremene terapije oko 15% obolelih ima šansu da se u potpunosti ili delimično oporavi i restituiše. Potencijalno izlečive demencije mogu biti izazvane širokim spektrom oboljenja.

Alchajmerova bolest[uredi | uredi izvor]

Upoređenje normalnog mozga (levo) i mozga pacijenta sa Alchajmerovom bolesti (desno).

Alchajmerova bolest je degenerativno oboljenje centralnog nervnog sistema sa kliničkom slikom progresivne demencije i histološkim promenama u vidu senilnih plakova i neurofibrilarnih klubadi. Javlja se posle 40-te godine, a incidenca raste sa starenjem.

Dijagnostički kriterijumi[uredi | uredi izvor]

Kriterijumi Neurološkog instituta nacionalnih instituta za zdravlje (NINCDS) i Udruženja za Alchajmerovu bolest (ADRDA) omogućavaju postavljanje dijagnoze na tri nivoa pouzdanosti: definitivne, verovatne i moguće Alchajmerove bolesti. Konzorcijum za učvršćivanje registra Alchajmerove bolesti (CERAD) predlaže pragmatičnu adaptaciju NINCDS/ADRDA kriterijuma sa sledeće tri dijagnostičke mogućnosti:

  1. Verovatna Alchajmerova bolest
  2. Moguća Alchajmerova bolest
  3. Ne postoji demencija

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Bolest prolazi kroz tri klinička stadijuma:

  1. Amnestički stadijum (od 1. do 4. godine bolesti) karakterišu poremećaji epizodičkog i semantičkog pamćenja, sa teškoćama u prisećanju reči. U ovom stadijumu moguća je i pojava sekundarnih znakova bolesti, kao što su razdražljivost, depresivnost i naglašenost premorbidnih crta ličnosti;
  2. U drugom dementnom stadijumu (od 2. do 9. godine bolesti), poremećaji pamćenja se pogoršavaju, razvija se afazija-agnozija-apraksija sindrom. Stepen dezorijentacije je veoma izražen, a amnezija može biti toliko izražena da se ne prepoznaju ni najbliži srodnici.
  3. U trećem stadijumu (od 7. do 14. godine bolesti) bolesnik je trajno u vegetativnom stanju, bez mogućnosti samostalnog hranjenja, kontrole sfinktera i komunikacije sa drugim osobama. Sekundarni poremećaji su: agitacija, halucinacije, sumanute ideje, poremećaji spavanja i depresivnost.

Faktori rizika za pojavu Alchajmerova bolesti[uredi | uredi izvor]

Starost je vodeći faktor za pojavu Alchajmerova bolesti. Ova bolest je proglašena četvrtim vodećim uzrokom smrtnosti u razvijenim zemljama, posle kardiovaskularnih oboljenja, raka i moždanog udara. Alchajmerova bolest se javlja ranije kod autozomno-dominantnih naslednih oblika bolesti. Identifikovana su do sada četiri gena sa mogućom ulogom u etiopatogenezi AB. Navodi se da žene oboljevaju nešto češće od muškaraca. O protektivnom uticaju višeg nivoa edukacije, alkohola, i pušenja; podaci su kontradiktorni.

Poremećaj pamćenja[uredi | uredi izvor]

Najčešći simptom na samom početku oboljevanja su problemi sa epizodičkim pamćenjem. Prvo slabi pamćenje nedavnih događaja, a napredovanje oboljenja uzrokuje i to da sećanja na događaje iz davne prošlosti blede. Pretpostavlja se da bolesnici sa AB imaju velike teškoće u inicijalnoj obradi učenih informacija na nivou semantičkog kodiranja. Na kliničkom planu ovi poremećaji postepeno napreduju do slike anterogradne amnezije, sa simptomima sličnim amnestičkom sindromu.

Poremećaji jezičkih funkcija[uredi | uredi izvor]

Javljaju se već u prvom stadijumu bolesti, u vidu otežanog nalaženja reči i disnomije. U drugom dementnom stadijumu, kompleks simptoma podseća na klasični sindrom transkortikalne senzorne afazije. Retka je pojava parafazija i eholaličnog govora. Repeticija govornih stimulusa i čitanje naglas su relativno pošteđeni. Razumevanje govora i semantička organizacija govora postepeno (tokom vremena) se razgrađuju, tako da profil jezičkog poremećaja biva gotovo identičan kliničkoj slici Vernikeove afazije. U skladu sa tim, repetitivni govor postaje otežan. Jezički poremećaji u AB su specifičnog karaktera. Postoji jasna disocijacija između očuvanosti sintakse i niskih postignuća na semantičkim zadacima. Jedna od hipoteza o mehanizmu nastanka jezičkih poremećaja zastupa gledište o gubitku pristupa semantičkom znanju (znanja o značenju pojmova). Ovi bolesnici gube distinktivne semantičke atribute pojmova, kao što su fizičke osobine i funkcije. U trećem stadijumu Alchajmerove bolesti, razumevanje govora i verbalna produkcija bivaju sve više narušeni, sa izraženim teškoćama pronalaženja reči, nemogućnošću ponavljanja govornih stimulusa, gubitkom sposobnosti čitanja i pisanja... Sa uznapredovalom kliničkom slikom demencije, govorno-jezičke sposobnosti postaju izrazito redukovane - do stepena globalne afazije, ili pak mutizma.

Poremećaji vizuospacijalnih funkcija[uredi | uredi izvor]

Odnosi se na sposobnost vizuoperceptivne diskriminacije i organizacije složene vizuelne figure. Mnogi bolesnici, već u prvom stadijumu bolesti nisu u stanju da se koriste geografskom kartom. Bolesnici se gube u dobro poznatim prostornim relacijama.

Poremećaji pažnje[uredi | uredi izvor]

Bolesnici sa AB ispoljavaju teže poremećaje u raspodeli pažnje na veći broj stimulusa, nego u fokusiranju pažnje na jedan stimulus. Ovaj problem nastaje zbog nemogućnosti oslobađanja pažnje već usmerene na neki stimulus. Neki autori smatraju da je suštinski poremećaj kod bolesnika sa AB sužen kapacitet pažnje. Prema jednoj hipotezi, poremećaj pažnje kod bolesnika sa AB nastupaju zbog nemogućnosti inhibicije netačnih informacija. Ovi bolesnici ispoljavaju teškoće i u inhibiciji značenja dvosmislenih reči; odražava se i na razumevanje rečenica.

Poremećaj ponašanja[uredi | uredi izvor]

U sekundarne simptome se svrstavaju izmene ličnosti i ponašanja. Ovde spadaju psihotične pojave(sumanute ideje i halucinacije), emocionalni poremećaji (depresivnost), izmene ličnosti (impulsivnost, apatija), anksioznost, agresivnost, stereotipija... Sekundarni simptomi ugrožavaju i uznemiravaju članove porodice više od kognitivnih disfunkcija. Prvi znaci izmenjenog ponašanja su: zbunjenost, gubitak interesovanja, pasivnost, promene raspoloženja, zapuštanje lične higijene i oblačenja. Neki bolesnici ispoljavaju simptome povišene psihomotorne aktivnosti, besciljnog lutanja. Većina bolesnika je anksiozna već od samog početka bolesti. U kasnijoj fazi, pojavljuju se i agitirana stanja. U odmakloj fazi javljaju se se halucinacioni doživljaji.

Terapija Alchajmerove bolesti[uredi | uredi izvor]

Kognitivne disfunkcije AB su otporne na terapiju i do danas nije pronađen lek koji bi sprečio, zaustavio ili uklonio primarne simptome. Pomak je postignut na korekciji neurotransmisije neurofarmacima. U kliničkoj praksi koristi se terapija takrinom. Posebno mesto u terapijskoj praksi pripada i nefarmakološko zbrinjavanje bolesnika.

Demencija Levijevih tela (DLT)[uredi | uredi izvor]

U spektru bolesti Levijevih tela ubraja se primarna degenerativna demencija. Demencija Levijevih tela (DLT) po učestalosti je drugi ili treći tip demencije degenerativnog tipa sa zastupljenošću od 15-20%. Odnos između obolelih muškaraca i žena je 2:1. Bolest obično počinje između 62. i 74. godine. Znaci ove demencije su poremećaji pažnje i vizuospacijalnih sposobnosti. Izraz lica poput maske i parkinsoni hod su sastavni deo kliničke slike. Moguće je da postoji više kliničkih varijanti ove demencije. Postoje retke porodične pojave, ali genetički defekt nije utvrđen. DLT se razlikuje od drugih kortikalnih demencija zato što se odnosi na sve aspekte kognitivnog statusa, uključujući orijentaciju, pamćenje i jezičke funkcije. Karakteristična je pojava sumanutih ideja, delirijuma i halucinacija.

Pikova bolest[uredi | uredi izvor]

Pikova bolest, zajedno sa demencijom frontalnog režnja i primarnom progresivnom afazijom se ubraja u sindrome izazvane fokalnom progresivnom artrofijom. Ona čini 2-3% svih demencija. Podjednako su zahvaćene osobe i ženskog i muškog pola. Dužina trajanja bolesti iznosi od 8 do 11 godina. Prvi simptomi nastaju u šestoj deceniji života. Izmene ličnosti prethode pojavi kognitivnih disfunkcija u vidu apatije, dezinhibicije i impulsivnosti. Bolesnici zanemaruju održavanje lične higijene i koriste lascivne komentare, intimiziraju se sa nepoznatim osobama, šetaju neobučeni. Bolesnici sa Pikovom bolešću imaju osobinu da lutaju po okolini, imaju pojačan nagon za ishranom, posebno povišenu želju za slatkišima.

Demencija združena sa bolešću motornih neurona[uredi | uredi izvor]

Degenerativne demencije koje ne pripadaju ni Pikovoj bolesti, ni AB, mogu biti udružene sa različitim nozološkim entitetima. Ova demencija predstavlja novi kliničko-patološki entitet, a nastaje u presenilnom periodu, a dužina bolesti iznosi od 10-72 meseca. Neurološki simptomi se razvijaju obično 6-12 meseci posle bihevioralnih poremećaja.

Primarna progresivna afazija[uredi | uredi izvor]

Primarna progresivna afazija (PPA) je poremećaj jezičkih funkcija sa postepenim početkom i sporom progresijom, bez prisustva drugih kognitivnih disfunkcija u prve 2. godine bolesti. Osnovne karakteristike PPA su:

  1. Prvi simptomi nastaju između 40. i 75. godine života;
  2. Muškarci oboljevaju češće od žena sa odnosom 2:1;
  3. Dužina jezičkih poremećaja iznosi 1do 15 godina;
  4. Autopsijskim nalazom u 14 slučajeva, dokazana je Pikova bolest kod četiri, Krojcfeld-Jakobova bolest, kod tri, fokalna spongiforma degeneracija kod dva i nespecifične ćelijske promene kod dva bolesnika;
  5. Od 47 bolesnika sa CT, kod 13 je opisan normalan nalaz;
  6. Većina bolesnika ispoljava pretežno fluentnu ili Vernikeovu afaziju, ali je opisano i 12 bolesnika sa kliničkom slikom tipa Brokinove afazije.
Kriterijumi za dijagnozu PPA (Veintraub, 1990)[40][41]
  • minimalno trajanje izolovanog jezičkog poremećaja dve godine,
  • izraženi poremećaj jezičkih funkcija sa relativno očuvanim ostalim kognitivnim funkcijama (pacijenti sa izraženim oštećenjem jezičkih funkcija u prve dve godine koji imaju poremećaje pamćenja, pažnje te imaju vizuospacijalne poremećaje ne ulaze u kriterijum za dijagnozu PPA, već za AB),
  • neurološke dijagnostičke procedure (neurološki pregled, neurodijagnostičke metode) isključuju druge uzroke afazije (CVI, tumor, infekcija i metabolički poremećaji),
  • rezultati na subtestovima razumevanja govora i jezika i neuropsihološka procena su u skladu sa kliničko-neurološkim nalazom.
Kriterijumi za kliničku dijagnozu PPA (Mesulam, 2001)[40]
  • podmukli početak i postepena progresija deficita u pronalaženju reči, imenovanju objekata ili poremećaja razumevanja već na nivou reči koji se manifestuju za vreme spontanog govora ili zapažaju kroz formalne neuropsihološke testove jezičkih funkcija,
  • sva ograničenja u aktivnostima svakodnevnog života odnose se na jezičke poremećaje najmanje dve godine od početka bolesti,
  • intaktne “premorbidne” jezičke funkcije (osim razvojne disleksije),
  • odsustvo (nepostojanje) značajne apatije, zaboravljanja nedavnih događaja, vizuospacijalnih poremećaja, deficita vizuelnog prepoznavanja ili senzomotorne disfunkcije unutar prve dve godine bolesti,
  • akalkulija i ideomotorna apraksija mogu postojati i u prve dve godine bolesti (prihvatljivi su i blaži konstrukcioni poremećaji i perseveracije sve dok nemaju inhibitorni uticaj na aktivnosti svakodnevnog života),
  • druga područja mogu biti zahvaćena tek nakon dve godine, ali jezik je najoštećenija funkcija kroz sve vreme bolesti i propada brže od ostalih kognitivnih funkcija,
  • odsustvo “specifičnih” uzroka kao što su CVI ili tumor, verifikovano neuroimaging tehnikama.

Kortikobazalna degeneracija[uredi | uredi izvor]

Odnosi se na progresivni degenerativno oboljenje čiji kliničku sliku čini kombinacija kortikalnih disfunkcija u vidu apraksije, gubitka kortikalnog senzibiliteta i fenomena otuđene ruke, s jedne strane, i poremećaji motiliteta u vidu parkinsonizma, s druge strane. Neurološki profil demencije kod CBD karakteriše dusegzekutivni sindrom, insuficijentna dinamička kontrola motorike, asimetrična apraksija, otežano slobodno prisećanje učenog materijala. Od drugih neuropsiholoških poremećaja, navode se intelektualna efikasnost, usporenost mišljenja, dezorijentacija desno-levo.

Demencija kod Parkinsonove bolesti[uredi | uredi izvor]

Glavna karakteristika ove demencije je oštećenje planiranja, započinjanja i smene mentalne aktivnosti. Bolesnici sa Parkinsonovom bolešću na testu klasifikacije karata teško formiraju koncept, ispoljavaju veći broj grešaka u poređenju sa kontrolnom grupom. Komparativne analize demencije kod Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, ukazuju na razlike u poremećaju pamćenja. Kada se radi o zadacima prisećanja, bolesnici sa Parkinsonovom bolešću imaju niža postignuća, u poređenju sa normativnim vrednostima.

Demencija kod Hantingtonove bolesti[uredi | uredi izvor]

Hantingtonova bolest je autosomno-dominantno nasledno oboljenje, a ispoljava se demencijom i poremećajima ponašanja. Neurofiziološki profil kod ove bolesti je sličan profilu demencije kod Parkinsonove bolesti.

Demencija kod progresivne supranuklearne paralize[uredi | uredi izvor]

Klinička slika progresivne supranuklearne paralize (PSP) obuhvata supranuklearnu oftalmoplegiju, pseudobulbarnu paralizu, dizartriju i rigidnost aksijalne muskulature tela. Bolest nastupa između 60. i 70. godine života i završava se letalnim ishodom u intervalu od pet do sedam godina. Bolesnici imaju niža postignuća na zadacima pažnje složenijeg karaktera, koji zahtevaju serijsku obradu informacija, mentalnu fleksibilnost, apstrakciju i sposobnost rezonovanja. Ukoliko im se ukloni vremensko ograničenje izvođenja zadataka, ovi bolesnici postižu bolje rezultate. Vizuoperceptivni poremećaji se dovode u vezu sa oštećenjem pokreta očiju. U ponašanju je izražena apatija, inertnost, emocionalna dezinhibicija (nagli stadijum plača i smeha sa očuvanim afektom), razdražljivost i depresivnost.

Vaskulne demencije[uredi | uredi izvor]

Ove demencije zauzimaju drugo mesto po učestalosti iza AB, a ispred DLT. Oko 80% ljudi, iznad 65 godina boluje od demencije, a od vaskulne demencije kreće se od 9% do 89%. Mora se naglasiti da je ovaj sindrom, najčešće krajnji ishod ponavljanih ishemičnih epizoda. U multiinfarktne demencije infarkti velikih ili malih dimenzija, raspoređeni u subkotrikalnim ili kortikalnim strukturama izazivaju raznovrsne kognitivne i bihevioralne poremećaje koji se prema neuropsihološkom profilu mogu kategorisati u kortikalne, subkortikalne ili globalne demencije. Neki od faktora udruženi sa povišenim rizikom za pojavu VD su starost, niska edukacija, hipertenzija, lezija bele mase, infarkt srca, atrofija mozga, kortikalni infarkti i česti padovi. Kontrola faktora rizika u okviru primarne demencije je najznačajnija strategija u sprečavanju pojava i razvoje i razvoja VD. Ona se odnosi na lečenje hipertenzije, dijabetes mellitusa, kardioloških oboljenja, sistemskih oboljenja vezivnog tkiva i genetičko savetovanje u slučaju cerebralne autosomno dominantne arteriopatije za 19 hromozoma.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Simptomi su slični kod svih tipova demencije i teško ih je dijagnozirati samo simptomima. Dijagnoza može biti potpomognuta tehnikama skeniranja mozga. U mnogim slučajevima, dijagnoza zahteva biopsiju mozga da bi postala konačna, ali se to retko preporučuje (iako se može obaviti na obdukciji). Kod starijih osoba, nije se pokazalo da opšti skrining za kognitivno oštećenje pomoću kognitivnog testiranja ili rane dijagnoze demencije poboljšava ishode.[27][42] Međutim, skrining je koristan kod 65+ osoba sa pritužbama na slabljenje pamćenja.[21]

Obično simptomi moraju biti prisutni najmanje šest meseci da bi se potvrdila dijagnoza.[43] Kognitivna disfunkcija kraćeg trajanja naziva se delirijum. Delirijum se lako može pomešati sa demencijom zbog sličnih simptoma. Delirijum se karakteriše iznenadnim početkom, fluktuirajućim tokom, kratkim trajanjem (često traje od sati do nedelja), a prvenstveno je povezan sa somatskim (ili medicinskim) poremećajem. Poređenja radi, demencija tipično ima dug, spor početak (osim u slučajevima moždanog udara ili traume), spor pad mentalnog funkcionisanja, kao i dužu putanju (od meseci do godina).[44]

Neke mentalne bolesti, uključujući depresiju i psihozu, mogu izazvati simptome koji se moraju razlikovati od delirijuma i od demencije.[45] One se različito dijagnoziruju kao pseudodemencije, i svaka evaluacija demencije treba da uključi skrining depresije kao što je neuropsihijatrijski inventar ili skala gerijatrijske depresije.[46][21] Lekari su nekada mislili da ljudi sa problemima pamćenja imaju depresiju, a ne demenciju (jer su smatrali da oni sa demencijom generalno nisu svesni svojih problema sa pamćenjem). Međutim, istraživači su shvatili da mnogi stariji ljudi sa pritužbama pamćenja zapravo imaju blago kognitivno pogoršanje u najranijoj fazi demencije. Depresija bi uvek trebalo da bude visoko na listi mogućnosti za stariju osobu sa problemom pamćenja. Promene u razmišljanju, sluhu i vidu su povezane sa normalnim starenjem i mogu izazvati probleme prilikom dijagnoziranja demencije zbog sličnosti.[47] S obzirom na poteškoće u predviđanja početka demencije i postavljanja dijagnoze demencije, pomoćna sredstva za donošenje kliničkih odluka zasnovana na mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji imaju potencijal da unaprede kliničku praksu.[48]

Kognitivno testiranje[uredi | uredi izvor]

Vidi još: Kognitivna inhibicija i izvršna disfunkcija § Testiranje i merenje
Senzitivnost i specifičnost uobičajenih testova za demenciju
Test Senzitivnost Specifičnost Reference
MMSE 71–92% 56–96% [49]
3MS 83–93% 85–90% [50]
AMTS 73–100% 71–100% [50]

Različiti kratki kognitivni testovi (5–15 minuta) imaju adekvatnu pouzdanost za skrining na demenciju, ali na njih mogu uticati faktori kao što su starost, obrazovanje i etnička pripadnost.[51] Starost i obrazovanje imaju značajan uticaj na dijagnozu demencije. Na primer, veća je verovatnoća da će osobe sa nižim obrazovanjem dobiti dijagnozu demencije nego njihovi obrazovani pandani.[52] Dok su mnogi testovi proučavani,[53][54][55] trenutno je ispitivanje mini mentalnog stanja (MMSE) najbolje izučeno i najčešće korišćeno. MMSE je koristan alat za pomoć u dijagnoziranju demencije ako se rezultati tumače zajedno sa procenom ličnosti osobe, njene sposobnosti da obavlja svakodnevne aktivnosti i njenog ponašanja.[4] Ostali kognitivni testovi uključuju skraćeni rezultat mentalnog testa (AMTS), „modifikovani mini-pregled mentalnog stanja“ (3MS),[56] instrument za skrining kognitivnih sposobnosti (CASI),[57] test pravljenja traga,[58] i test crtanja sata.[59] MoCA (montrealska kognitivna procena) je pouzdan test skrininga i dostupan je na mreži besplatno na 35 različitih jezika.[21] MoCA se takođe pokazala nešto boljom u otkrivanju blagog kognitivnog oštećenja od MMSE.[60][61][62][63] Ljudi sa gubitkom sluha, koji se obično javlja uz demenciju, imaju lošije rezultate na MoCA testu, što može dovesti do lažne dijagnoze demencije. Istraživači su razvili prilagođenu verziju MoCA testa, koja je tačna i pouzdana i izbegava potrebu da ljudi slušaju i odgovaraju na pitanja.[64][65] Upitnik AD-8 skrininga, koji se koristi za procenu promena funkcija povezanih sa kognitivnim opadanjem, potencijalno je koristan, ali nije dijagnostički primenljiv, promenljiv je i ima rizik od pristrasnosti.[66] Integrisana kognitivna procena (CognICA) je petominutni test koji je veoma osetljiv na rane faze demencije i koristi aplikaciju koja se može isporučiti na iPad.[67][68] Ranije u upotrebi u Velikoj Britaniji, 2021. godine CognICA je dobila odobrenje FDA za komercijalnu upotrebu kao medicinski uređaj.[68]

Drugi pristup skriningu za demenciju je da se zatraži da informator (rođak ili drugi podržavalac) popuni upitnik o svakodnevnom kognitivnom funkcionisanju osobe. Upitnici za informatore pružaju komplementarne informacije za kratke kognitivne testove. Verovatno najpoznatiji upitnik ove vrste je Informatorski upitnik o kognitivnom opadanju kod starih (IQCODE).[69] Dokazi su nedovoljni da bi se utvrdilo koliko je IQCODE tačan za dijagnozu ili predviđanje demencije.[70] Upitnik za negovatelje Alchajmerove bolesti je još jedan alat. On je oko 90% tačan za Alchajmerovu bolest kada ga popunjava staratelj.[21] Procena kognicije kod lekara opšte prakse kombinuje procenu pacijenta i intervju sa informatorom. Posebno je dizajniran za upotrebu u okruženju primarne zdravstvene zaštite.

Klinički neuropsiholozi pružaju dijagnostičke konsultacije nakon primene pune baterije kognitivnog testiranja, koje često traju nekoliko sati, da bi se utvrdili funkcionalni obrasci opadanja povezani sa različitim tipovima demencije. Relevantni su testovi pamćenja, izvršne funkcije, brzine obrade, pažnje i jezičkih veština, kao i testovi emocionalnog i psihološkog prilagođavanja. Ovi testovi pomažu u isključivanju drugih etiologija i određivanju relativnog kognitivnog pada tokom vremena ili na osnovu procena prethodnih kognitivnih sposobnosti.[71]

Laboratorijski testovi[uredi | uredi izvor]

Rutinski testovi krvi se obično rade kako bi se isključili uzroci koji se mogu lečiti. To uključuje testove za vitamin B12, folnu kiselinu, hormon koji stimuliše štitastu žlezdu (TSH), C-reaktivni protein, punu krvnu sliku, elektrolite, kalcijum, funkciju bubrega i enzime jetre. Abnormalnosti mogu ukazivati na nedostatak vitamina, infekciju ili druge probleme koji obično izazivaju konfuziju ili dezorijentaciju kod starijih.[72]

Imidžing[uredi | uredi izvor]

CT ili MRI skeniranje se obično radi da bi se eventualno otkrio hidrocefalus normalnog pritiska, potencijalno reverzibilni uzrok demencije ili povezani tumor. Skeniranje takođe može dati informacije relevantne za druge vrste demencije, kao što je infarkt (moždani udar) koji bi ukazivao na vaskularni tip demencije. Ovi testovi ne otkrivaju difuzne metaboličke promene povezane sa demencijom kod osobe koja na neurološkom pregledu ne pokazuje ozbiljne neurološke probleme (kao što je paraliza ili slabost).[73]

Modaliteti funkcionalnog neuroimidžinga SPECT i PET korisniji su u proceni dugotrajne kognitivne disfunkcije, pošto su pokazali sličnu sposobnost dijagnoziranja demencije kao i klinički pregled i kognitivno testiranje.[74] Sposobnost SPECT-a da razlikuje vaskularnu demenciju od Alchajmerove bolesti, smatra se da je superiornija od diferencijacije kliničkim pregledom.[75]

Vrednost PiB-PET imidžinga korišćenjem Pitsburg B jedinjenja (PiB) kao radiotrejsera je ustaljena u prediktivnoj dijagnozi, posebno Alchajmerove bolesti.[76]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Prevencija demencije

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

Jedna pregled iz 2020. povećao je broj povezanih faktora rizika za demenciju;[7] rizici od prekomernog uživanja u alkoholu, traumatske povrede mozga i zagađenja vazduha dodati su nižim nivoima obrazovanja, visokom krvnom pritisku, gubitku sluha, pušenju, gojaznosti, depresiji, neaktivnosti, dijabetesu i niskom društvenom kontaktu.[7] Mnogi od ovih identifikovanih faktora rizika, uključujući niži nivo obrazovanja, pušenje, fizičku neaktivnost i dijabetes, mogu se promeniti.[77] Pregled iz 2022. dodao je anemiju i san faktorima rizika koji se mogu promeniti.[78] Nekoliko činilaca iz ove grupe su poznati vaskularni faktori rizika koji se mogu smanjiti ili eliminisati.[79] Upravljanje ovim faktorima rizika može smanjiti rizik od demencije kod pojedinaca u kasnim srednjim ili starijim godinama. Smanjenje broja ovih faktora rizika može dati pozitivan ishod.[80] Smanjen rizik koji se postiže usvajanjem zdravog načina života vidi se čak i kod onih sa visokim genetskim rizikom.[81]

Pored gore navedenih faktora rizika, meta-analize pokazuju da postoje čvrsti dokazi da su druge psihološke osobine, uključujući ličnost (visok neuroticizam i nisku savesnost), nisku svrhu u životu i visoku usamljenost, faktori rizika za Alchajmerovu bolest i srodne demencije.[82][83][84] Na primer, na osnovu Engleske longitudinalne studije starenja (ELSA), istraživanje je pokazalo da usamljenost kod starijih ljudi povećava rizik od demencije za jednu trećinu. Odsustvo partnera (kad je osoba sama, razvedena ili udovičena) udvostručava rizik od demencije. Međutim, postojanje dve ili tri bliže veze smanjuje rizik za tri petine.[85][86]

Dva faktora rizika za demenciju koja se najviše mogu promeniti su fizička neaktivnost i nedostatak kognitivne stimulacije.[87] Fizička aktivnost, posebno aerobna vežba, povezana je sa smanjenjem gubitka moždanog tkiva u vezi sa uzrastom i neurotoksičnim faktorima, čime se čuva volumen mozga i integritet neurona. Kognitivna aktivnost jača nervnu plastičnost i zajedno pomažu da se podrži kognitivna rezerva. Zanemarivanje ovih faktora rizika umanjuje ovu rezervu.[87]

Studije sugerišu da su senzorna oštećenja vida i sluha promenljivi faktori rizika za demenciju.[88] Ova oštećenja mogu prethoditi kognitivnim simptomima Alchajmerove bolesti, na primer, dugi niz godina.[89] Gubitak sluha može dovesti do socijalne izolacije što negativno utiče na kogniciju.[90] Socijalna izolacija je takođe identifikovana kao faktor rizika koji se može promeniti.[89] Gubitak sluha u srednjim godinama povezan je sa kognitivnim oštećenjem u kasnom životnom dobu i smatra se faktorom rizika za razvoj Alchajmerove bolesti i demencije. Takav gubitak sluha može biti uzrokovan centralnim poremećajem slušne obrade koji otežava razumevanje govora naspram pozadinske buke. Gubitak sluha u vezi sa godinama karakteriše usporena centralna obrada slušnih informacija.[89][91] Širom sveta, gubitak sluha u srednjim godinama može predstavljati oko 9% slučajeva demencije.[92]

Dokazi sugerišu da slabost može povećati rizik od kognitivnog opadanja i demencije, i da obrnuto važi i za kognitivno oštećenje koje povećava rizik od slabosti. Prevencija slabosti može pomoći u sprečavanju kognitivnog pada.[89]

Međutim, jedan pregled iz 2018. je zaključio da nijedan lek nema adekvatne dokaze o preventivnom efektu, uključujući lekove za krvni pritisak.[93] Pregled iz 2020. je otkrio smanjenje rizika od demencije ili kognitivnih problema sa 7,5% na 7,0% sa lekovima za snižavanje krvnog pritiska.[94]

Pokazalo se da ekonomski hendikep ima jaku vezu sa većom prevalencijom demencije,[95] što se još ne može u potpunosti objasniti drugim faktorima rizika.

Zdravlje zuba[uredi | uredi izvor]

Ograničeni dokazi povezuju loše oralno zdravlje sa kognitivnim padom. Međutim, neuspeh u pranju zuba i gingivalna upala mogu se koristiti kao prediktori rizika od demencije.[96]

Oralne bakterije[uredi | uredi izvor]

Veza između Alchajmerove bolesti i bolesti desni su oralne bakterije.[97] U usnoj duplji, bakterijske vrste uključuju P. gingivalis, F. nucleatum, P. intermedia, i T. forsythia. Šest oralnih spiroheta treponema je ispitano u mozgu pacijenata obolelih od Alchajmerove bolesti.[98] Spirohete su neurotropne prirode, što znači da deluju na uništavanje nervnog tkiva i stvaranje upale. Inflamatorni patogeni su indikator Alchajmerove bolesti, a bakterije povezane sa oboljenjem desni su pronađene u mozgu pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.[98] Bakterije napadaju nervno tkivo u mozgu, povećavajući propustljivost krvno-moždane barijere i promovišući početak Alchajmerove bolesti. Pojedinci sa mnoštvom zubnog plaka rizikuju kognitivni pad.[99] Loša oralna higijena može imati negativan uticaj na govor i ishranu, izazivajući oronjavanje opšteg i kognitivnog zdravlja.

Oralni virusi[uredi | uredi izvor]

Herpes simplek virus (HSV) je pronađen kod više od 70% osoba starijih od 50 godina. HSV opstaje u perifernom nervnom sistemu i može biti izazvan stresom, bolešću ili umorom.[98] Visok udeo proteina povezanih sa virusom u amiloidnim plakovima ili neurofibrilarnim čvorovima (NFT) potvrđuju učešće HSV-1 u patologiji Alchajmerove bolesti. NFT su poznati kao primarni markeri Alchajmerove bolesti. HSV-1 proizvodi glavne komponente NFT-a.[100]

Dijeta[uredi | uredi izvor]

Dijeta se smatra modifikujućim faktorom rizika za razvoj demencije. Utvrđeno je da nedostatak tiamina povećava rizik od Alchajmerove bolesti kod odraslih.[101] Uloga tiamina u fiziologiji mozga je jedinstvena i neophodna za normalnu kognitivnu funkciju starijih ljudi.[102] Mnogi izbori u ishrani starije populacije, uključujući veći unos proizvoda bez glutena, kompromituju unos tiamina, jer ovi proizvodi nisu obogaćeni tiaminom.[103]

Mediteranska i DASH dijeta su povezane sa manjim kognitivnim padom. Različit pristup je bio da se elementi obe ove dijete ugrade u jednu poznatu kao MIND dijeta.[104] Ove dijete uglavnom imaju malo zasićenih masti, a istovremeno obezbeđuju dobar izvor ugljenih hidrata, uglavnom onih koji pomažu u stabilizaciji nivoa šećera u krvi i insulina.[105] Povišen nivo šećera u krvi tokom dužeg vremena može oštetiti nerve i izazvati probleme sa pamćenjem ako se ne leči.[106] Nutritivni faktori povezani sa predloženom dijetom za smanjenje rizika od demencije uključuju nezasićene masne kiseline, vitamin E, vitamin C, flavonoide, vitamin B i vitamin D.[107][108] Jedna studija sprovedena na Univerzitetu Ekseter u Ujedinjenom Kraljevstvu potvrdila ove nalaze sa voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima stvarajući optimalnu ishranu koja može pomoći u smanjenju rizika od demencije za otprilike 25%.[109]

MIND dijeta može pružiti zaštitu, ali su potrebne dodatne studije. Postoje indikacije da je mediteranska dijeta u većoj meri zaštitna od Alchajmerove bolesti nego DASH , ali nema konzistentnih nalaza protiv demencije uopšte. Neophodna su dalja proučavanja uloge maslinovog ulja, jer ono može biti jedna od najvažnijih komponenti u smanjenju rizika od kognitivnog pada i demencije.[104][110]

Kod onih sa celijačnom bolesti ili necelijačnom osetljivosti na gluten, stroga dijeta bez glutena može ublažiti simptome u slučajevima blagog kognitivnog oštećenja.[111][112] Kada je demencija uznapredovala, nema dokaza da je dijeta bez glutena korisna.[111]

Smatra se da suplementi omega-3 masnih kiselina nisu korisni niti štete ljudima sa blagim do umerenim simptomima.[113] Međutim, postoje dokazi da je integracija omega-3 u ishranu od koristi u lečenju depresije, uobičajenog simptoma,[114] i potencijalno promenljivog faktora rizika za demenciju.[7]

Briga o dementnoj osobi[uredi | uredi izvor]

Negovati dementnu osobu može biti veoma bolno i stresno, posebno ako se radi o partneru ili članu porodice, a osoba o kojoj se brinete neretko može osećati ljutnju zbog gubitka nezavisnosti. Mnogo bola i patnje može se izbeći ukoliko starije osobe, njihova porodica i lekar prepoznaju prve znake demencije kao bolest, a ne kao normalan deo starenja. Tada se može pristupiti lečenju i sprečavanju pogoršanja. Najvažnije je ne zanemariti potrebe starijih osoba i ne gledati sve njihove smetnje kao staračko džangrizavost ili normalan deo starenja. Mnogim osobama pomažu liste stvari koje treba napraviti, zatim korišćenje notesa, kalendara i malih papirića za podsetnike. Takođe mogu poboljšati pamćenje ukoliko nove stvari mentalno povezuju s već poznatim, kao što su poznata imena, pesme ili stihovi. Stres, teskoba i depresija mogu učiniti osobu zaboravnom. Zaboravnost uzrokovana na ovaj način obično je prolazna i nestaje kad ti osećaji izblede. Ukoliko pak, ovi osećaji duže traju, svakako je potrebno obratiti se lekaru. Lečenje može uključiti savetovanje, lekove ili oboje.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Prodromalni podtipovi delirijuma demencija sa Levijevim telima predloženi do 2020. godine.[20]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dementia”. medlineplus.gov. Pristupljeno 20. 1. 2022. 
  2. ^ a b v g d đ e ž z i „Dementia”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 26. 9. 2022. 
  3. ^ „Dementia”. mayoclinic.org. Mayo Clinic. Pristupljeno 5. 6. 2022. 
  4. ^ a b Creavin ST, Wisniewski S, Noel-Storr AH, Trevelyan CM, Hampton T, Rayment D, et al. (januar 2016). „Mini-Mental State Examination (MMSE) for the detection of dementia in clinically unevaluated people aged 65 and over in community and primary care populations”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2016 (1): CD011145. doi:10.1002/14651858.CD011145.pub2. hdl:1983/00876aeb-2061-43f5-b7e1-938c666030ab Slobodan pristup. 
  5. ^ „Differential diagnosis dementia”. NICE. Pristupljeno 20. 1. 2022. 
  6. ^ Hales RE (2008). The American Psychiatric Publishing Textbook of Psychiatry. American Psychiatric Pub. str. 311. ISBN 978-1-58562-257-3. Arhivirano iz originala 2017-09-08. g. 
  7. ^ a b v g Livingston G, Huntley J, Sommerlad A, et al. (avgust 2020). „Dementia prevention, intervention, and care: 2020 report of the Lancet Commission”. Lancet. 396 (10248): 413—446. doi:10.1016/S0140-6736(20)30367-6. 
  8. ^ Commission de la transparence (jun 2012). „Drugs for Alzheimer's disease: best avoided. No therapeutic advantage” [Drugs for Alzheimer's disease: best avoided. No therapeutic advantage]. Prescrire International. 21 (128): 150. PMID 22822592. 
  9. ^ Schneider LS, Mangialasche F, Andreasen N, Feldman H, Giacobini E, Jones R, et al. (mart 2014). „Clinical trials and late-stage drug development for Alzheimer's disease: an appraisal from 1984 to 2014”. Journal of Internal Medicine. 275 (3): 251—283. PMC 3956752 Slobodan pristup. PMID 24605808. doi:10.1111/joim.12191. 
  10. ^ Nichols E, Szoeke CE, Vollset SE, Abbasi N, Abd-Allah F, Abdela J, et al. (GBD 2016 Dementia Collaborators) (januar 2019). „Global, regional, and national burden of Alzheimer's disease and other dementias, 1990–2016: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2016”. The Lancet. Neurology. 18 (1): 88—106. PMC 6291454 Slobodan pristup. PMID 30497964. doi:10.1016/S1474-4422(18)30403-4. 
  11. ^ Trebješanin, Žarko (2018). Rečnik psihologije. Beograd: Agape knjiga. str. 119. ISBN 978-86-918127-8-2. 
  12. ^ Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
  13. ^ Lezak 1995
  14. ^ Pavlović, D. (2002). Demencije: klinička dijagnostika. Beograd: Elit-medica.
  15. ^ Pavlović, D. (2003). Dijagnostički testovi u neuropsihologiji. Beograd.
  16. ^ Pavlović, D. (1996). Neuropsihološka dijagnostika i neurobihevioralna procena. Beograd.
  17. ^ Ocić, G. (1998). Klinička neuropsihologija. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
  18. ^ a b Bathini P, Brai E, Auber LA (novembar 2019). „Olfactory dysfunction in the pathophysiological continuum of dementia” (PDF). Ageing Research Reviews. 55: 100956. PMID 31479764. S2CID 201742825. doi:10.1016/j.arr.2019.100956. 
  19. ^ Bhatia-Dey N, Heinbockel T (jun 2021). „The Olfactory System as Marker of Neurodegeneration in Aging, Neurological and Neuropsychiatric Disorders”. Int J Environ Res Public Health. 18 (13): 6976. doi:10.3390/ijerph18136976 Slobodan pristup. 
  20. ^ McKeith IG, Ferman TJ, Thomas AJ, et al. (april 2020). „Research criteria for the diagnosis of prodromal dementia with Lewy bodies”. Neurology (Review). 94 (17): 743—755. doi:10.1212/WNL.0000000000009323. 
  21. ^ a b v g d Budson A, Solomon P (2011). Memory loss : a practical guide for clinicians. [Edinburgh?]: Elsevier Saunders. ISBN 978-1-4160-3597-8. 
  22. ^ „ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Pristupljeno 20. 1. 2022. 
  23. ^ a b „What is mixed dementia”. Dementia UK. Arhivirano iz originala 2020-11-01. g. Pristupljeno 2020-12-13. 
  24. ^ a b Wilson H, Pagano G, Politis M (mart 2019). „Dementia spectrum disorders: lessons learnt from decades with PET research”. J Neural Transm (Vienna). 126 (3): 233—251. PMC 6449308 Slobodan pristup. PMID 30762136. doi:10.1007/s00702-019-01975-4. 
  25. ^ American Psychiatric Association (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders : DSM-5 (5th izd.). Washington, DC: American Psychiatric Association. str. 591–603. ISBN 978-0-89042-554-1. 
  26. ^ „The Dementias: Hope Through Research | National Institute of Neurological Disorders and Stroke”. www.ninds.nih.gov. Pristupljeno 9. 12. 2022. 
  27. ^ a b Lin JS, O'Connor E, Rossom RC, Perdue LA, Eckstrom E (novembar 2013). „Screening for cognitive impairment in older adults: A systematic review for the U.S. Preventive Services Task Force”. Annals of Internal Medicine. 159 (9): 601—612. PMID 24145578. doi:10.7326/0003-4819-159-9-201311050-00730 Slobodan pristup. 
  28. ^ Orgeta V, Leung P, Del-Pino-Casado R, Qazi A, Orrell M, Spector AE, Methley AM (april 2022). „Psychological treatments for depression and anxiety in dementia and mild cognitive impairment”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2022 (4): CD009125. doi:10.1002/14651858.CD009125.pub3. 
  29. ^ Radue R, Walaszek A, Asthana S (2019). „Chapter 24 – Neuropsychiatric symptoms in dementia”. Handbook of Clinical Neurology. 167. str. 437—454. ISBN 978-0128047668. PMID 31753148. S2CID 208230186. doi:10.1016/B978-0-12-804766-8.00024-8. 
  30. ^ Kales HC, Gitlin LN, Lyketsos CG (mart 2015). „Assessment and management of behavioral and psychological symptoms of dementia”. BMJ. 350: h369. PMC 4707529 Slobodan pristup. PMID 25731881. doi:10.1136/bmj.h369. 
  31. ^ a b Şahin Cankurtaran E (decembar 2014). „Management of Behavioral and Psychological Symptoms of Dementia”. Noro Psikiyatri Arsivi. 51 (4): 303—312. PMC 5353163 Slobodan pristup. PMID 28360647. doi:10.5152/npa.2014.7405. 
  32. ^ „Inhibition in Cognition”. www.apa.org. Pristupljeno 7. 2. 2021. 
  33. ^ „Hallucinations: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 12. 2022. 
  34. ^ Shub D, Kunik ME (16. 4. 2009). „Psychiatric Comorbidity in Persons With Dementia: Assessment and Treatment Strategies”. Psychiatric Times. 26 (4). Arhivirano iz originala 27. 4. 2009. g. 
  35. ^ „Dementia – Signs and Symptoms”. American Speech Language D Association. 
  36. ^ „Dementia: comorbidities in patients – data briefing”. GOV.UK (na jeziku: engleski). Pristupljeno 22. 11. 2020. 
  37. ^ „Continence, dementia, and care that preserves dignity”. NIHR Evidence. 21. 6. 2022. doi:10.3310/nihrevidence_51255. 
  38. ^ Grant RL, Drennan VM, Rait G, Petersen I, Iliffe S (avgust 2013). Prince MJ, ur. „First diagnosis and management of incontinence in older people with and without dementia in primary care: a cohort study using The Health Improvement Network primary care database”. PLOS Medicine. 10 (8): e1001505. PMC 3754889 Slobodan pristup. PMID 24015113. doi:10.1371/journal.pmed.1001505 Slobodan pristup. 
  39. ^ „What Is Dementia? | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2019-12-19. Pristupljeno 2022-10-03. 
  40. ^ a b v „DSM-IV”. Diagnostic and statistical manual of mental disorders. Washington, DC: American Psychiatric Association. 2000. ISBN 0-89042-025-4. 
  41. ^ Mesulam M, Weintraub S (2008). „Primary progressive aphasia and kindred disorders”. Handbook of Clinical Neurology / Edited by P.J. Vinken and G.W. Bruyn. 89: 573—87. PMID 18631780. doi:10.1016/S0072-9752(07)01254-7. 
  42. ^ Martin S, Kelly S, Khan A, Cullum S, Dening T, Rait G, Fox C, Katona C, Cosco T, Brayne C, Lafortune L (jun 2015). „Attitudes and preferences towards screening for dementia: a systematic review of the literature”. BMC Geriatr. 15: 66. PMC 4469007 Slobodan pristup. PMID 26076729. doi:10.1186/s12877-015-0064-6 Slobodan pristup. 
  43. ^ „Dementia definition”. MDGuidelines. Reed Group. Arhivirano iz originala 2009-06-29. g. Pristupljeno 2009-06-04. 
  44. ^ Caplan JP, Rabinowitz T (novembar 2010). „An approach to the patient with cognitive impairment: delirium and dementia”. The Medical Clinics of North America. 94 (6): 1103—1116, ix. PMID 20951272. doi:10.1016/j.mcna.2010.08.004. 
  45. ^ Gleason OC (mart 2003). „Delirium”. American Family Physician. 67 (5): 1027—1034. PMID 12643363. Arhivirano iz originala 2007-09-29. g. 
  46. ^ Lai CK (2014). „The merits and problems of Neuropsychiatric Inventory as an assessment tool in people with dementia and other neurological disorders”. Clinical Interventions in Aging. 9: 1051—1061. PMC 4099101 Slobodan pristup. PMID 25031530. doi:10.2147/CIA.S63504 Slobodan pristup. 
  47. ^ Worrall L, Hickson LM (2003). „Implications for theory, practice, and policy”. Ur.: Worrall LE, Hickson LM. Communication disability in aging: from prevention to intervention. Clifton Park, NY: Delmar Learning. str. 297–298. ISBN 978-0-7693-0015-3. 
  48. ^ James C, Ranson JM, Everson R, Llewellyn DJ (decembar 2021). „Performance of Machine Learning Algorithms for Predicting Progression to Dementia in Memory Clinic Patients”. JAMA Network Open. 4 (12): e2136553. doi:10.1001/jamanetworkopen.2021.36553. 
  49. ^ Boustani M, Peterson B, Hanson L, Harris R, Lohr KN (jun 2003). „Screening for dementia in primary care: a summary of the evidence for the U.S. Preventive Services Task Force”. Annals of Internal Medicine. 138 (11): 927—937. PMID 12779304. S2CID 20779164. doi:10.7326/0003-4819-138-11-200306030-00015. 
  50. ^ a b Cullen B, O'Neill B, Evans JJ, Coen RF, Lawlor BA (avgust 2007). „A review of screening tests for cognitive impairment”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 78 (8): 790—799. PMC 2117747 Slobodan pristup. PMID 17178826. doi:10.1136/jnnp.2006.095414. 
  51. ^ Ranson JM, Kuźma E, Hamilton W, Muniz-Terrera G, Langa KM, Llewellyn DJ (april 2019). „Predictors of dementia misclassification when using brief cognitive assessments”. Neurology. Clinical Practice. 9 (2): 109—117. PMC 6461420 Slobodan pristup. PMID 31041124. doi:10.1212/CPJ.0000000000000566. 
  52. ^ Contador, I. et al. (2017) "Impact of literacy and years of education on the diagnosis of dementia:A population-based study,” Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology, 39(2), pp. 112–119. Available at: https://doi.org/10.1080/13803395.2016.1204992.
  53. ^ Sager MA, Hermann BP, La Rue A, Woodard JL (oktobar 2006). „Screening for dementia in community-based memory clinics” (PDF). WMJ. 105 (7): 25—29. PMID 17163083. Arhivirano iz originala (PDF) 2010-06-26. g. 
  54. ^ Fleisher AS, Sowell BB, Taylor C, Gamst AC, Petersen RC, Thal LJ (maj 2007). „Clinical predictors of progression to Alzheimer disease in amnestic mild cognitive impairment”. Neurology. 68 (19): 1588—1595. PMID 17287448. S2CID 9129604. doi:10.1212/01.wnl.0000258542.58725.4c. 
  55. ^ Karlawish JH, Clark CM (mart 2003). „Diagnostic evaluation of elderly patients with mild memory problems”. Annals of Internal Medicine. 138 (5): 411—419. PMID 12614094. S2CID 43798118. doi:10.7326/0003-4819-138-5-200303040-00011. 
  56. ^ Teng EL, Chui HC (avgust 1987). „The Modified Mini-Mental State (3MS) examination”. The Journal of Clinical Psychiatry. 48 (8): 314—318. PMID 3611032. 
  57. ^ Teng EL, Hasegawa K, Homma A, Imai Y, Larson E, Graves A, et al. (1994). „The Cognitive Abilities Screening Instrument (CASI): a practical test for cross-cultural epidemiological studies of dementia”. International Psychogeriatrics. 6 (1): 45—58; discussion 62. PMID 8054493. S2CID 25322040. doi:10.1017/S1041610294001602. 
  58. ^ Tombaugh TN (mart 2004). „Trail Making Test A and B: normative data stratified by age and education”. Archives of Clinical Neuropsychology. 19 (2): 203—214. PMID 15010086. doi:10.1016/S0887-6177(03)00039-8 Slobodan pristup. 
  59. ^ Sheehan B (novembar 2012). „Assessment scales in dementia”. Therapeutic Advances in Neurological Disorders. 5 (6): 349—358. PMC 3487532 Slobodan pristup. PMID 23139705. doi:10.1177/1756285612455733. 
  60. ^ Nasreddine ZS, Phillips NA, Bédirian V, Charbonneau S, Whitehead V, Collin I, et al. (april 2005). „The Montreal Cognitive Assessment, MoCA: a brief screening tool for mild cognitive impairment”. Journal of the American Geriatrics Society. 53 (4): 695—699. PMID 15817019. S2CID 9014589. doi:10.1111/j.1532-5415.2005.53221.x. 
  61. ^ Sherman C, Liu CS, Herrmann N, Lanctôt KL (februar 2018). „Prevalence, neurobiology, and treatments for apathy in prodromal dementia”. Int Psychogeriatr. 30 (2): 177—184. PMID 28416030. S2CID 46788701. doi:10.1017/S1041610217000527. 
  62. ^ Breton A, Casey D, Arnaoutoglou NA (februar 2019). „Cognitive tests for the detection of mild cognitive impairment (MCI), the prodromal stage of dementia: Meta-analysis of diagnostic accuracy studies”. International Journal of Geriatric Psychiatry. 34 (2): 233—242. PMID 30370616. S2CID 53097138. doi:10.1002/gps.5016. 
  63. ^ Bateman DR, Gill S, Hu S, Foster ED, Ruthirakuhan MT, Sellek AF, Mortby ME, Matušková V, Ng KP, Tarawneh RM, Freund-Levi Y, Kumar S, Gauthier S, Rosenberg PB, Ferreira de Oliveira F, Devanand DP, Ballard C, Ismail Z (2020). „Agitation and impulsivity in mid and late life as possible risk markers for incident dementia”. Alzheimer's & Dementia: Translational Research & Clinical Interventions. 6 (1): e12016. doi:10.1002/trc2.12016. 
  64. ^ Dawes P, Reeves D, Yeung WK, Holland F, Charalambous AP, Côté M, et al. (maj 2023). „Development and validation of the Montreal cognitive assessment for people with hearing impairment (MoCA-H)”. Journal of the American Geriatrics Society. 71 (5): 1485—1494. doi:10.1111/jgs.18241. 
  65. ^ „How to identify dementia in people with hearing loss”. NIHR Evidence. 2023-02-08. doi:10.3310/nihrevidence_59137. 
  66. ^ Hendry K, Green C, McShane R, Noel-Storr AH, Stott DJ, Anwer S, et al. (mart 2019). „AD-8 for detection of dementia across a variety of healthcare settings”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 3 (3): CD011121. PMC 6398085 Slobodan pristup. PMID 30828783. doi:10.1002/14651858.CD011121.pub2. 
  67. ^ Bee P. „The five-minute test that can tell if you're on the road to dementia” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 1. 2022. 
  68. ^ a b „FDA Clears 5-Minute Test for Early Dementia”. Medscape (na jeziku: engleski). Pristupljeno 1. 1. 2022. 
  69. ^ Jorm AF (septembar 2004). „The Informant Questionnaire on cognitive decline in the elderly (IQCODE): a review”. International Psychogeriatrics. 16 (3): 275—293. PMID 15559753. S2CID 145256616. doi:10.1017/S1041610204000390. 
  70. ^ Burton JK, Stott DJ, McShane R, Noel-Storr AH, Swann-Price RS, Quinn TJ (jul 2021). „Informant Questionnaire on Cognitive Decline in the Elderly (IQCODE) for the early detection of dementia across a variety of healthcare settings”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2021 (7): CD011333. doi:10.1002/14651858.CD011333.pub3. 
  71. ^ Jacova C, Kertesz A, Blair M, Fisk JD, Feldman HH (oktobar 2007). „Neuropsychological testing and assessment for dementia”. Alzheimer's & Dementia. 3 (4): 299—317. PMID 19595951. S2CID 40462470. doi:10.1016/j.jalz.2007.07.011. 
  72. ^ Boise L, Camicioli R, Morgan DL, Rose JH, Congleton L (avgust 1999). „Diagnosing dementia: perspectives of primary care physicians”. The Gerontologist. 39 (4): 457—464. PMID 10495584. doi:10.1093/geront/39.4.457 Slobodan pristup. 
  73. ^ Espino DV, Jules-Bradley AC, Johnston CL, Mouton CP (mart 1998). „Diagnostic approach to the confused elderly patient”. American Family Physician. 57 (6): 1358—1366. PMID 9531917. 
  74. ^ Bonte FJ, Harris TS, Hynan LS, Bigio EH, White CL (jul 2006). „Tc-99m HMPAO SPECT in the differential diagnosis of the dementias with histopathologic confirmation”. Clinical Nuclear Medicine. 31 (7): 376—378. PMID 16785801. S2CID 39518497. doi:10.1097/01.rlu.0000222736.81365.63. 
  75. ^ Dougall NJ, Bruggink S, Ebmeier KP (2004). „Systematic review of the diagnostic accuracy of 99mTc-HMPAO-SPECT in dementia” (PDF). The American Journal of Geriatric Psychiatry. 12 (6): 554—570. PMID 15545324. S2CID 12375536. doi:10.1176/appi.ajgp.12.6.554. Arhivirano iz originala (PDF) 2020-07-13. g. 
  76. ^ Angelopoulou E, Paudel YN, Shaikh MF, Piperi C (mart 2020). „Flotillin: A Promising Biomarker for Alzheimer's Disease”. J Pers Med. 10 (2): 20. doi:10.3390/jpm10020020 Slobodan pristup. 
  77. ^ Huntley J, Corbett A, Wesnes K, Brooker H, Stenton R, Hampshire A, Ballard C (februar 2018). „Online assessment of risk factors for dementia and cognitive function in healthy adults”. International Journal of Geriatric Psychiatry. 33 (2): e286—e293. PMID 28960500. S2CID 33822160. doi:10.1002/gps.4790. 
  78. ^ Zhang YR, Xu W, Zhang W, et al. (oktobar 2022). „Modifiable risk factors for incident dementia and cognitive impairment: An umbrella review of evidence”. J Affect Disord. 314: 160—167. doi:10.1016/j.jad.2022.07.008. 
  79. ^ „vascular risk factors and brain health” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2022-10-09. g. Pristupljeno 1. 1. 2021. 
  80. ^ Ding J, Davis-Plourde KL, Sedaghat S, Tully PJ, Wang W, Phillips C, et al. (januar 2020). „Antihypertensive medications and risk for incident dementia and Alzheimer's disease: a meta-analysis of individual participant data from prospective cohort studies”. The Lancet. Neurology. 19 (1): 61—70. doi:10.1016/S1474-4422(19)30393-X. 
  81. ^ Lourida I, Hannon E, Littlejohns TJ, Langa KM, Hyppönen E, Kuzma E, Llewellyn DJ (jul 2019). „Association of Lifestyle and Genetic Risk With Incidence of Dementia”. JAMA. 322 (5): 430—437. PMC 6628594 Slobodan pristup. PMID 31302669. doi:10.1001/jama.2019.9879. 
  82. ^ Aschwanden D, Strickhouser JE, Luchetti M, Stephan Y, Sutin AR, Terracciano A (maj 2021). „Is personality associated with dementia risk? A meta-analytic investigation”. Ageing Research Reviews. 67: 101269. doi:10.1016/j.arr.2021.101269. 
  83. ^ Sutin AR, Aschwanden D, Luchetti M, Stephan Y, Terracciano A (2021). „Sense of Purpose in Life Is Associated with Lower Risk of Incident Dementia: A Meta-Analysis”. Journal of Alzheimer's Disease. 83 (1): 249—258. doi:10.3233/JAD-210364. 
  84. ^ Luchetti M, Terracciano A, Aschwanden D, Lee JH, Stephan Y, Sutin AR (jul 2020). „Loneliness is associated with risk of cognitive impairment in the Survey of Health, Ageing and Retirement in Europe”. International Journal of Geriatric Psychiatry. 35 (7): 794—801. doi:10.1002/gps.5304. 
  85. ^ „Loneliness, but not social isolation, predicts development of dementia in older people”. NIHR Evidence (Plain English summary) (na jeziku: engleski). 2020-05-27. doi:10.3310/alert_40330. 
  86. ^ Rafnsson SB, Orrell M, d'Orsi E, Hogervorst E, Steptoe A (januar 2020). Carr D, ur. „Loneliness, Social Integration, and Incident Dementia Over 6 Years: Prospective Findings From the English Longitudinal Study of Ageing”. The Journals of Gerontology. Series B, Psychological Sciences and Social Sciences. 75 (1): 114—124. PMC 6909434 Slobodan pristup. PMID 28658937. doi:10.1093/geronb/gbx087. 
  87. ^ a b Cheng ST (septembar 2016). „Cognitive Reserve and the Prevention of Dementia: the Role of Physical and Cognitive Activities”. Current Psychiatry Reports. 18 (9): 85. PMC 4969323 Slobodan pristup. PMID 27481112. doi:10.1007/s11920-016-0721-2. 
  88. ^ Dawes P (mart 2019). „Hearing interventions to prevent dementia”. HNO. 67 (3): 165—171. PMC 6399173 Slobodan pristup. PMID 30767054. doi:10.1007/s00106-019-0617-7. 
  89. ^ a b v g Panza F, Lozupone M, Sardone R, Battista P, Piccininni M, Dibello V, et al. (2019). „Sensorial frailty: age-related hearing loss and the risk of cognitive impairment and dementia in later life”. Therapeutic Advances in Chronic Disease. 10: 2040622318811000. PMC 6700845 Slobodan pristup. PMID 31452865. doi:10.1177/2040622318811000 Slobodan pristup. 
  90. ^ Thomson RS, Auduong P, Miller AT, Gurgel RK (april 2017). „Hearing loss as a risk factor for dementia: A systematic review”. Laryngoscope Investigative Otolaryngology. 2 (2): 69—79. PMC 5527366 Slobodan pristup. PMID 28894825. doi:10.1002/lio2.65. 
  91. ^ Hubbard HI, Mamo SK, Hopper T (jul 2018). „Dementia and Hearing Loss: Interrelationships and Treatment Considerations”. Seminars in Speech and Language. 39 (3): 197—210. PMID 29933487. S2CID 49383232. doi:10.1055/s-0038-1660779. 
  92. ^ Ford AH, Hankey GJ, Yeap BB, Golledge J, Flicker L, Almeida OP (jun 2018). „Hearing loss and the risk of dementia in later life”. Maturitas. 112: 1—11. PMID 29704910. S2CID 13998812. doi:10.1016/j.maturitas.2018.03.004. 
  93. ^ Fink HA, Jutkowitz E, McCarten JR, Hemmy LS, Butler M, Davila H, et al. (januar 2018). „Pharmacologic Interventions to Prevent Cognitive Decline, Mild Cognitive Impairment, and Clinical Alzheimer-Type Dementia: A Systematic Review”. Annals of Internal Medicine. 168 (1): 39—51. PMID 29255847. S2CID 24193907. doi:10.7326/M17-1529. 
  94. ^ Hughes D, Judge C, Murphy R, Loughlin E, Costello M, Whiteley W, et al. (maj 2020). „Association of Blood Pressure Lowering With Incident Dementia or Cognitive Impairment: A Systematic Review and Meta-analysis”. JAMA. 323 (19): 1934—1944. doi:10.1001/jama.2020.4249. 
  95. ^ Arapakis K, Brunner E, French E, McCauley J (oktobar 2021). „Dementia and disadvantage in the USA and England: population-based comparative study”. BMJ Open. 11 (10): e045186. doi:10.1136/bmjopen-2020-045186. 
  96. ^ Daly B, Thompsell A, Sharpling J, Rooney YM, Hillman L, Wanyonyi KL, White S, Gallagher JE (januar 2018). „Evidence summary: the relationship between oral health and dementia” (PDF). British Dental Journal. 223 (11): 846—853. PMID 29192686. S2CID 19633523. doi:10.1038/sj.bdj.2017.992. 
  97. ^ Miklossy J (2015). „Historic evidence to support a causal relationship between spirochetal infections and Alzheimer's disease”. Frontiers in Aging Neuroscience. 7: 46. PMC 4399390 Slobodan pristup. PMID 25932012. doi:10.3389/fnagi.2015.00046 Slobodan pristup. 
  98. ^ a b v Olsen I, Singhrao SK (2015-09-17). „Can oral infection be a risk factor for Alzheimer's disease?”. Journal of Oral Microbiology. 7: 29143. PMC 4575419 Slobodan pristup. PMID 26385886. doi:10.3402/jom.v7.29143. 
  99. ^ „Can poor oral health lead to dementia?”. British Dental Journal. 223 (11): 840. decembar 2017. PMID 29243693. S2CID 25898592. doi:10.1038/sj.bdj.2017.1064. 
  100. ^ Carter CJ (februar 2011). „Alzheimer's disease plaques and tangles: cemeteries of a pyrrhic victory of the immune defence network against herpes simplex infection at the expense of complement and inflammation-mediated neuronal destruction”. Neurochemistry International. 58 (3): 301—320. PMID 21167244. S2CID 715832. doi:10.1016/j.neuint.2010.12.003. 
  101. ^ Gibson, GE, Hirsch, JA, Fonzetti, P, et al. (2016) Vitamin B1 (thiamine) and dementia. Ann N Y Acad Sci 1367, 21–30
  102. ^ Butterworth, RF (2003) Thiamin deficiency and brain disorders. Nutr Res Rev 16, 277–284.
  103. ^ Hoffman, R. (2016). Thiamine deficiency in the Western diet and dementia risk. British Journal Of Nutrition, 116(1), 188–189.
  104. ^ a b Dominguez LJ, Barbagallo M (jun 2018). „Nutritional prevention of cognitive decline and dementia”. Acta Bio Medica: Atenei Parmensis. 89 (2): 276—290. PMC 6179018 Slobodan pristup. PMID 29957766. doi:10.23750/abm.v89i2.7401. 
  105. ^ Goodman B. „Diet Affects Markers of Alzheimer's Disease”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-13. 
  106. ^ „Memory loss can be caused by a number of factors, from short term causes such as low blood sugar or medication side effects to long term health issues such as dementia.”. Diabetes (na jeziku: engleski). 2019-01-15. Pristupljeno 2020-12-13. 
  107. ^ Cao L, Tan L, Wang HF, Jiang T, Zhu XC, Lu H, et al. (novembar 2016). „Dietary Patterns and Risk of Dementia: a Systematic Review and Meta-Analysis of Cohort Studies”. Molecular Neurobiology. 53 (9): 6144—6154. OCLC 6947867710. PMID 26553347. S2CID 8188716. doi:10.1007/s12035-015-9516-4. 
  108. ^ Canevelli M, Lucchini F, Quarata F, Bruno G, Cesari M (mart 2016). „Nutrition and Dementia: Evidence for Preventive Approaches?”. Nutrients. MDPI. 8 (3): 144. OCLC 8147564576. PMC 4808873 Slobodan pristup. PMID 26959055. doi:10.3390/nu8030144 Slobodan pristup. 
  109. ^ Shannon OM, Ranson JM, Gregory S, Macpherson H, Milte C, Lentjes M, Mulligan A, McEvoy C, Griffiths A, Matu J, Hill TR, Adamson A, Siervo M, Minihane AM, Muniz-Tererra G, Ritchie C, Mathers JC, Llewellyn DJ, Stevenson E (mart 2023). „Mediterranean diet adherence is associated with lower dementia risk, independent of genetic predisposition: findings from the UK Biobank prospective cohort study”. BMC Med. 21 (1): 81. doi:10.1186/s12916-023-02772-3 Slobodan pristup. 
  110. ^ Omar SH (jun 2019). „Mediterranean and MIND Diets Containing Olive Biophenols Reduces the Prevalence of Alzheimer's Disease”. Int J Mol Sci. 20 (11): 2797. PMC 6600544 Slobodan pristup. PMID 31181669. doi:10.3390/ijms20112797 Slobodan pristup. 
  111. ^ a b Zis P, Hadjivassiliou M (26. 2. 2019). „Treatment of Neurological Manifestations of Gluten Sensitivity and Coeliac Disease.”. Curr Treat Options Neurol (Review). 21 (3): 10. PMID 30806821. doi:10.1007/s11940-019-0552-7 Slobodan pristup. 
  112. ^ Makhlouf S, Messelmani M, Zaouali J, Mrissa R (2018). „Cognitive impairment in celiac disease and non-celiac gluten sensitivity: review of literature on the main cognitive impairments, the imaging and the effect of gluten free diet.”. Acta Neurol Belg (Review). 118 (1): 21—27. PMID 29247390. S2CID 3943047. doi:10.1007/s13760-017-0870-z. 
  113. ^ Burckhardt M, Herke M, Wustmann T, Watzke S, Langer G, Fink A (april 2016). „Omega-3 fatty acids for the treatment of dementia”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2016 (4): CD009002. PMID 27063583. doi:10.1002/14651858.CD009002.pub3. 
  114. ^ Firth J, Teasdale SB, Allott K, Siskind D, Marx W, Cotter J, Veronese N, Schuch F, Smith L, Solmi M, Carvalho AF, Vancampfort D, Berk M, Stubbs B, Sarris J (oktobar 2019). „The efficacy and safety of nutrient supplements in the treatment of mental disorders: a meta-review of meta-analyses of randomized controlled trials”. World Psychiatry. 18 (3): 308—324. PMC 6732706 Slobodan pristup. PMID 31496103. doi:10.1002/wps.20672. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Деменција&oldid=27551923”