Demokratska Republika Kongo

Za druge upotrebe pogledajte stranicu Kongo.

Demokratska Republika Kongo République Démocratique du Congo  (francuski)
Zastava Grb
Krilatica: Правда, мир, рад (franc. Justice, Paix, Travail)
Himna: Устајте Конгоанци (franc. Debout Congolais)
Glavni grad	Kinšasa
Službeni jezik	francuski
Vladavina
— Predsednik	Feliks Čisekedi
— Premijer	Silvestre Ilunga
Istorija
Nezavisnost	Od Belgije 15. jun 1960.
Geografija
Površina	‍
— ukupno	2.344.858 km2 (11)
— voda (%)	3,3
Stanovništvo	‍
— 2015.	77.434.000 (19)
— gustina	33,02 st./km2
Ekonomija
Valuta	Kongoanski franak
— stoti deo valute	‍100 сентима‍
— kod valute	CDF
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC
Internet domen	‍.cd‍
Pozivni broj	+243

Demokratska Republika Kongo (skraćeno DRK, ponekad i kao DR Kongo; franc. République démocratique du Congo), poznata i kao Kongo-Kinšasa (franc. Congo-Kinshasa), ili jednostavno Kongo (franc. Congo), ranije Zair (franc. Zaïre), država je u centralnoj Africi. Po površini je druga na kontinentu, iza Alžira, i jedanaesta je u svetu. Kratkom obalom (37 km) izlazi na Atlantski okean kod ušća reke Kongo, a graniči sa 9 država: Republikom Kongo na severozapadu, Centralnoafričkom Republikom na severu, Južnim Sudanom na severoistoku, Ugandom, Ruandom, Burundijem i Tanzanijom na istoku, Zambijom na jugoistoku i Angolom na jugozapadu. Sa populacijom od preko 78 miliona, Demokratska Republika Kongo je najmnogoljudnija zvanično frankofonska zemlja, četvrta po naseljenosti u Africi i sedamnaesta po naseljenosti u svetu.

Teritoriju DR Kongo su ljudi prvi put naselili pre oko 90.000 godina. Bantu narod je počeo migraciju u ovaj region u 5. veku i ponovo u 10. veku. Na zapadnom delu regiona, Kraljevstvo Kongo je vladalo od 14. do 19. veka, dok u su centralnom i istočnom regionu, kraljevstva Luba i Lunda vladala od 16. i 17. veka do 19. veka. Tokom 1870-ih, neposredno pre početka osvajanja Afrike, sprovedeno je evropsko istraživanje Konga, koje je prvo predvodio Henri Morton Stenli pod pokroviteljstvom kralja Leopolda II od Belgije. Leopold je formalno stekao prava nad Kongo teritorijom na Berlinskoj konferenciji 1885. godine i učinio je zemlju svojom privatnom svojinom, imenujući je Slobodna Država Kongo. Tokom postojanja Slobodne Države, kolonijalne vojne jedinice, Force Publique je prisiljavala lokalnu populaciju da proizvodi prirodnu gumu, i u periodu od 1885. do 1908. su milioni Kongoanaca umrli usled bolesti i eksploatacije. Godine 1908. je Belgija, uprkos inicijalnog oklevanja, formalno aneksirala Slobodnu Državu od Leopolda, i formirala Belgijski Kongo.

Belgijski Kongo je ostvario nezavisnost 30. juna 1960 čime je formirana Republika Kongo (Leopoldvil). Kongoanski nacionalista Patris Lumumba je bio izabran za prvog premijera, dok je Žozef Kasa-Vubu postao prvi predsednik. Došlo je do konflikta oko administracije teritorije koji je postao poznat kao Kongoanska kriza. Provincije Katanga, pod Moizom Čombeom, i Južni Kosaj su pokušale da se otcepe od Konga. Dana 5. septembra 1960, Kasa-Vubu je otpustio Lumumbu uz podršku Sjedinjenih Država i Belgije nakon što je Lumumba zatražio pomoć od Sovjetskog Saveza tokom krize. Dana 14. septembra, uz podršku SAD i Belgije, Lumumbu su uhapsile snage lojalne načelniku štaba vojske Mobutu Sese Seko, koji je zadobio defakto kontrolu nad zemljom putem državnog udara istog dana. Dana 17. januara 1961. Lumumba je bio izručen Katanganskim vlastima, a naknadno su ga pogubile Katanganske trupe pod belgijskim uticajem.

Godine 1965 je Mobutu Sese Seko zvanično došao na vlast putem drugog vojnog udara. Godine 1971, on je preimenovao zemlju u Zair. Zemljom je rukovodio kao jednopartijskom državom sa svojim Popularnim pokretom revolucije kao jedinom legalnom partijom. Mobutova vlada je dobila znatnu podršku od Sjedinjenih Država, zahvaljujući njegovom antikomunističkom stavu tokom hladnog rata. Do ranih 1990-ih, Mobutova vlada je počela da slabi. Opresivna politika prema istočnom kongoanskom Tursi stanovništvu doveo je do invazije 1996. godine predvođene Ruandom koja je pod upravom Tursija, čime je počeo Prvi kongoanski rat. Ovim ratom je okončana Mobutova 32-godišnja vladavina, i 17. maja 1997 Loran Kabila, vođa Tutsi snaga iz provincije Južni Kivu je postao predsednik. On je vratio ime zemlje na Demokratska Republika Kongo. Napetosti između predsednika Kabile i prisustvo Ruande i Tutsija u zemlji dovele su do Drugog kongoanskog rata od 1998 do 2003. Ultimativno, devet afričkih zemalja i oko dvadeset naoružanih grupa su uzeli učešća u ratu, ishod čega je bilo 5,4 miliona poginulih. Dva rata su devastirala zemlju. Predsednika Lorana Kabilu je ubio jedan od njegovih telohranitelja 16. januara 2001 i nasledio ga je osam dana kasnije njegov sin Žozef Kabila.

Demokratska Republika Kongo je ekstremno bogata u prirodnim resursima, ali je ispaštala usled političke nestabilnosti, nedostatka infrastrukture, problema uzrokovanih korupcijom i vekovima komercijalne i kolonijalne ekstrakcije i eksploatacije sa malo holističkog razvoja. Pored glavnog grada Kinšase, sledeća dva najveća grada, Lubumbaši i Mbudži Maji, su oba rudarski centri. DR Kongova najveća izvozna stavka su sirovi minerali, pri čemu je Kina preuzela preko 50% njihovog izvoza 2012. Godine 2016. je nivo ljudkog razvoja u DR Kongu bio na 176. mestu od 187 zemalja, prema Pokazatelju humanog razvoja.

Geografija

Položaj

Demokratska Republika Kongo leži između 6°sgš i 14°jgš, kao i 12° i 32°igd. Zemlja leži sa obe strane ekvatora. Zahvata površinu od 342.000 km² od čega je kopno 341.500 km², a pod vodenim površinama je 500 km². Najniža tačka je na Atlantskom okeanu -0m, a najviša na Mount Berongou-903 m.

Republika Kongo se nalazi centralno-zapadnom delu pod-Saharske Afrike, presecajući ekvator. Ima kratku obalu na Atlantskom okeanu, dužine 169 km .

Kongo je lociran u zapadnoj Africi izlazi na južni Atlantik između Angole i Gabona. Na jugu i istoku reka Kongo predstavlja granicu prema DR Kongo. Republika Kongo, takođe poznata i kao Srednji Kongo, Kongo Brazavil i Kongo (ne mešati sa Demokratskom Republikom Kongo, bivši Zair) predstavlja deo nekadašnje Francuske kolonije u zapadnoj i centralnoj Africi. Graniči se sa Gabonom (1.903 km), Kamerunom (523 km), Centralno-Afričkom republikom (467 km) i DR Kongom (2.410 km). Ukupna dužina granica iznosi 5.504 km.

Geologija i reljef

Država je podeljena na na 4 topografske celine:

1. Obalska ravnica koja je bez drveća, ali bogata močvarama, jezerima i rekama koje postoje duž Atlantske obale ili se spuštaju sa planine Mauombe.
2. Plodna dolina reke Niari, centralno- južnom delu koja predstavlja najplodniju oblast u državi
3. Centralni planinski ili plato Bateke razdvaja slivove Ogove and Niari reke, pokrivena je gustom šumom
4. Sliv reke Kongo na severu koji se sastoji od poplavljeni terena u nižem delu i suvih savana u višim.

Ukratko, reljef Konga obuhvata obalsku niziju, prostrane rečne slivove na jugu i severu i centralni plato.

Klima

Kongo ima tipičan tropski klimat koji se odlikuje visokim temperaturama sa vlažnošću oko 80% i neznatnim sezonskim varijacijama. Vlažni period je između aprila i oktobra, dok je suvi od novembra do marta. Vetrovi: Snažni vetrovi su uobičajena pojava u vlažnom periodu. Padavine: Prosečna godišnja količina padavina varira od 1.250 do 1.750 mm. Najviše padavina se izluči na severu, dok se prema Atlantiku i jugu ta količina smanjuje. Temperature: Prosečna temperatura varira od 17 do 28 °C u julu i od 23 do 33 °C u aprilu.

Vode

Nacionalni park Salonga.

Kongo je najveća reka u zapadnoj Africi. Njena dužina iznosi 4380 km i čini je drugom najdužom rekom u Africi posle reke Nil. Kongo sa svojim pritokama protiče kroz drugu najveću prašumu na svetu, od koje je samo Amazonija veća. Reka Kongo je takođe druga u svetu po površini sliva posle Amazona. Po njoj dve države nose ime: Republika Kongo i DR Kongo koje leže na njenim obalama. Između 1971. i 1997. DR Kongo se zvanično zvao Zair.

Reka Kongo izvire u DR Kongu zapadno od mesta Kisangani. Reka Ubangi koja teče severnim delom Konga i granica je između dva Konga, predstavlja jednu od većih pritoka. Kinšasa - glavni grad DR Kongo i Brazavil — glavni grad Republike Kongo nalaze se na obalama Konga, jedan naspram drugog. Pre ušća u Atlantik kod mesta Muanda, reka gradi vodopade poznate kao Livingstonovi vodopadi.

Stanovništvo

Glavni grad Kinšasa.

U DR Kongo danas živi 62,6 miliona ljudi, što je veliki skok u odnosu na 46,7 miliona 1997. Najveći gradovi su Kinšasa, Mbudži Maji, Lubumbaši, Kolvezi, Hananga i Kisangani.

U zemlji živi oko 250 različitih etničkih grupa. Najbrojnije su Kongo, Luba i Mongo. Raznolikost 700 domaćih jezika se prevazilazi korišćenjem zvaničnog francuskog jezika. U širokoj upotrebi su još jezici kongo, čiluba, svahili i lingala.

Administrativna podela

Administrativna podela DR Kongo

DR Kongo je podeljen na deset provincija i gradski okrug Kinšasa:

1. Bandundu
2. Centralni Kongo
3. Ekvatorijalna pokrajina
4. Zapadni Kasai
5. Istočni Kasai
6. Katanga
7. Kinšasa
8. Maniema
9. Severni Kivu
10. Istočna pokrajina
11. Južni Kivu

#	Država	Glavni grad	Površina km	Populacija
1	Bas-Uele	Buta	148.331	1.138.000
2	Ekvator	Mbandaka	103.902	1.528.000
3	Katanga	Lubumbaši	132.425	4.617.000
4	Lomami	Kamina	108.204	2.957.000
5	Uele	Isiro	89.683	1.864.000
6	Ituri	Bunia	65.658	3.650.000
7	Kasaji provincija	Luebo	95.631	2.801.000
8	Kacaji-centar	Kananga	60.958	3.317.000
9	Orijentalni Kasaji	Mbuđimaji	9.481	3.145.000
10	Kinšasa	Kinšasa	9.965	11.575.000
11	Centralni Kongo	Matadi	53.920	5.575.000
12	Provnicija Kvango	Kenže	89.974	2.152.000
13	Provincija Kvilu	Kikvit	78.219	5.490.000
14	Provincija Lomami	Kabinda	56.426	2.443.000
15	Lualaba	Kolvezi	121.308	2.570.000
16	Maji Endobe	Inongo	127.465	1.852.000
17	Maniema	Kindu	132.520	2.333.000
18	Mongala	Lisala	58.141	1.740.000
19	Nord Kivu	Goma	59.483	6.655.000
20	Nord Ubangi	Gbadolit	56.644	1.269.000
21	Sankuru	Lusambo	104.331	2.110.000
22	Sud Kivu	Bukavu	65.070	5.772.000
23	Sud Ubangi	Gemena	51.648	2.458.000
24	Tanganika	Kalemi	134.940	3.062.000
25	Tšopo	Kisangani	199.567	2.352.000
26	Tšupa	Boende	132.957	1.600.000

Najveći gradovi su Kinšasa, Mbudži Maji, Lubumbaši, Kolvezi, Hananga i Kisangani. Inače DR Kongo je podeljen na 10 oblasti i jednu gradsku oblast i to: Bandundu, Bas-Congo, Équateur, Kasai-Occidental, Kasai-Oriental, Katanga, Maniema, Nord-Kivu, Orientale, Sud-Kivu i Kinshasa (gradska oblast). U zemlji živi oko 77,5 miliona ljudi. Demokratska Republika Kongo je četvrta zemlja u Africi a osamnaesta u svetu po broju stanovnika.

Istorija

Za više informacija pogledajte članak Istorija DR Konga.

Na teritoriji današnje DR Kongo su pre dolaska Evropljana postojale mnoge kraljevine. Najznačajnija među njima je Kraljevina Kongo, osnovana u 14. veku, koja je bila jedna od najvećih u Africi.

Portugalci su bili prvi Evropljani koji su stigli do Kongoa. Odnosi domorodaca i došljaka nisu bili neprijateljski. Kraljevi Kongoa su prihvatili hrišćanstvo, a Portugalcima su prodavali robove. Kraljevina Kongo je znatno oslabljena građanskim ratom krajem 17. veka i izgubila je nekadašnji značaj. Regijom su zavladali evropski pljačkaši i lovci na robove. Holanđani i Englezi su se pridružili Portugalcima.

Englez Henri Morton Stenli je bio prvi Evropljanin koji je istraživao Kongo. Namera mu je bila da Kongo postane deo britanske kolonijalne imperije. Britanska vlada nije pokazala interes za ovaj projekat.

Belgijski kralj Leopold II je bio fasciniran kolonijalnim osvajanjima, za razliku od belgijske javnosti. Kralj je ličnom ambicijom uspeo da na Berlinskoj konferenciji o Kongou 1885. dobije Kongo kao svoj privatni posed, što je u istoriji kolonijalizma jedinstven slučaj. Svi stanovnici Kongoa su takođe smatrani privatnim posedom. Ovo je u vreme ekspanzije plantažnog gajenja kaučuka dovelo do teških zloupotreba i zločina nad lokalnim stanovništvom. Agenti kraljevih kompanija su masovno ubijali i sakatili narod Kongoa da bi ga terorom prisilili na veću produktivnost. Pod međunarodnim pritiskom, Leopold je 1908. Kongo pretvorio u regularnu koloniju Belgije. Prilike za stanovništvo su se ovom promenom znatno poboljšale.

Ime Kongoa pod direktnom Leopoldovom vlašću bilo je Nezavisna država Kongo (État indépendant du Congo), a posle 1908. Belgijski Kongo (Congo belge).

Belgijska vlast je bila paternalistička u odnosu na Kongo. Uvedeno je osnovno i više školovanje, a škole je organizovala crkva. Građeni su putevi, pruge i rudnici. Otvarane su bolnice, iskorenjena je bolest spavanja i sva sela pokrivena medicinskim osobljem.

Pojavom pokreta za nezavisnost Kongoa izbili su neredi u glavnom gradu, Leopoldvilu. Pod međunarodnim pritiskom, Belgija je objavila skoro povlačenje iz Kongoa januara 1960. Za sobom je ostavila haotičnu situaciju. Demokratska Republika Kongo je osnovana 30. juna 1960. Prvi predsednik vlade nove države bio je vođa pokreta za nezavisnost Patris Lumumba. U Kongou je postojao secesionistički pokret u rudom bogatoj provinciji Katanga, a u unutrašnju politiku su se mešale Belgija, SAD i SSSR. Godinu i po posle sticanja nezavisnosti, Lumumbin šef generalštaba Mobutu Sese Seko izvršio je puč i time otpočeo jednu od najdužih i najrepresivnijih afričkih diktatura. U prevratu su mu pomogle vlade Belgije i SAD. Lumumba je uhapšen i isporučen svome protivniku, secesionističkom vođi Katange Mojse Čombeu, čiji su ga vojnici usmrtili. Godine 1971. ime zemlje je promenjeno u Zair.

Mobutuova diktatura, obeležena korupcijom i zloupotrebama, uzdrmana je tek 1994. dolaskom velikog broja izbeglica iz Ruande i Burundija. Na istočnoj granici Kongoa je stvorena baza pobunjenika pod vođstvom Lorana Kabile. Njemu je uspelo da uz pomoć Ruande i Ugande 1997. sa vlasti zbaci starog i obolelog Mobutua (vidi: Prvi kongoanski rat), koji je ubrzo preminuo u izgnanstvu. Ime države je ponovo postalo Demokratska Republika Kongo. Rat je, međutim, ponovo izbio 1998. i trajao do 2002. (vidi: Drugi kongoanski rat). Ovaj rat se zbog izrazitog stranog mešanja zove i Afrički svetski rat. Procenjuje se da je u toku i kao posledica rata (period 1998—2005) u Kongou stradalo 3,8 miliona ljudi. Kabila je ubijen u atentatu januara 2001, a nov predsednik je postao njegov sin Žozef Kabila. Žozef se pokazao kao prvi odgovoran vođa zemlje od sticanja nezavisnosti. Sklopio je mir sa susedima i radio na stabilizovanju prilika u siromašnoj i ratom uništenoj zemlji. Sporazumom političkih frakcija iz 2003. omogućeni su demokratski izbori održani 2006. i dogovorena je buduća administrativna decentralizacija.

Galerija

• 
• 
• 
  Grad Lubumbaši
• 
  Učionica u DR Kongu
• 
  Prvi voz u Kindu
• 
• 
  Predsednik Žozef Kabila
• 
• 
• 
• 
• 
  Satelitski snimak DR Konga.

Literatura

• Office of the United States Trade Representative (2003). United States House of Representatives Committee on Ways and Means, ur. 2003 Comprehensive Report on U.S. Trade and Investment Policy Toward Sub-Saharan Africa. Message from the President of the United States. United States Government Printing Office. str. 87. ISBN 9781428950146. „Democratic Republic of the Congo (DROC) will become eligible for AGOA trade benefits upon formation of a transitional government.” 
• Starbird, Caroline; Deboer, Dale; Pettit, Jenny (2004). Teaching International Economics and Trade. Center for Teaching International Relations, University of Denver. str. 78. ISBN 9780943804927. „Aid Applicant: The Democratic Republic of the Congo (DROC)” 
• Clark, John F., The African Stakes of the Congo War, 2004.
• Devlin, Larry (2007). Chief of Station, Congo: A Memoir of 1960–67. New York: PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-405-7. .
• Drummond, Bill and Manning, Mark, The Wild Highway, 2005.
• Edgerton, Robert, The Troubled Heart of Africa: A History of the Congo. St. Martin's Press, December 2002.
• Exenberger, Andreas/Hartmann, Simon. The Dark Side of Globalization. The Vicious Cycle of Exploitation from World Market Integration: Lesson from the Congo, Working Papers in Economics and Statistics 31, University Innsbruck 2007.
• Exenberger, Andreas/Hartmann, Simon. Doomed to Disaster? Long-term Trajectories of Exploitation in the Congo, Paper to be presented at the Workshop "Colonial Extraction in the Netherlands Indies and Belgian Congo: Institutions, Institutional Change and Long Term Consequences", Utrecht 3–4 December 2010.
• Gondola, Ch. Didier (2002). The History of Congo. Westport: Greenwood Press. .
• Joris, Lieve, translated by Waters, Liz, The Rebels' Hour, Atlantic, 2008.
• Justenhoven, Heinz-Gerhard; Ehrhart, Hans Georg. Intervention im Kongo: eine kritische Analyse der Befriedungspolitik von UN und EU. Stuttgart: Kohlhammer, (In German). Justenhoven, Heinz-Gerhard; Ehrhart, Hans-Georg (2008). Intervention im Kongo. W. Kohlhammer Verlag. ISBN 978-3-17-020781-3. 
• Kingsolver, Barbara. The Poisonwood Bible HarperCollins, 1998.
• Larémont, Ricardo René, ed. 2005. Borders, nationalism and the African state. Boulder, Colorado and London: Lynne Rienner Publishers.
• Lemarchand, Reni and Hamilton, Lee; (1994). Burundi: Ethnic Conflict and Genocide. Woodrow Wilson Center Press. CS1 održavanje: Višestruka imena: spisak autora (veza).
• Mealer, Bryan: "All Things Must Fight To Live". Mealer, Bryan (2008). All Things Must Fight to Live: Stories of War and Deliverance in Congo. Bloomsbury USA. ISBN 978-1-59691-345-5. 
• Melvern, Linda, Conspiracy to Murder: The Rwandan Genocide and the International Community. Verso, 2004.
• Miller, Eric: "The Inability of Peacekeeping to Address the Security Dilemma". Miller, Eric (2010). The Inability of Peacekeeping to Address the Security Dilemm. Lap Lambert Academic Publishing GmbH KG. ISBN 978-3-8383-4027-2. 
• Mwakikagile, Godfrey (2006). Nyerere and Africa: End of an Era (3rd izd.). New Africa Press. str. 147—205. ISBN 978-0-9802534-1-2. 
• Africa and America in The Sixties: A Decade That Changed The Nation and The Destiny of A Continent. First Edition, New Africa Press. 2006. ISBN 978-0-9802534-2-9. 
• Nzongola-Ntalaja, Georges, The Congo from Leopold to Kabila: A People's History, 2002.
• O'Hanlon, Redmond, Congo Journey, 1996.
• O'Hanlon, Redmond, No Mercy: A Journey into the Heart of the Congo, 1998.
• Prunier, Gérard, Africa's World War: Congo, the Rwandan Genocide, and the Making of a Continental Catastrophe, 2011 (also published as From Genocide to Continental War: The Congolese Conflict and the Crisis of Contemporary Africa: The Congo Conflict and the Crisis of Contemporary Africa).
• Renton, David; Seddon, David; Zeilig, Leo (2007). The Congo: Plunder and Resistance. 2007. ISBN 978-1-84277-485-4. 
• Reyntjens, Filip, The Great African War: Congo and Regional Geopolitics, 1996–2006 , 2009.
• Rorison, Sean, Bradt Travel Guide: Congo — Democratic Republic/Republic, 2008.
• Schulz, Manfred (2008). Entwicklungsträger in der DR Kongo: Entwicklungen in Politik, Wirtschaft, Religion, Zivilgesellschaft und Kultur. Berlin. ISBN 978-3-8258-0425-1. 
• Stearns, Jason: Dancing in the Glory of Monsters: the Collapse of the Congo and the Great War of Africa, Public Affairs, 2011.
• Tayler, Jeffrey, Facing the Congo, 2001.
• Turner, Thomas, The Congo Wars: Conflict, Myth and Reality, 2007.
• Van Reybrouck, David, Congo: The Epic History of a People, 2014
• Wrong, Michela, In the Footsteps of Mr. Kurtz: Living on the Brink of Disaster in Mobutu's Congo.

Spoljašnje veze

• DR Kongo - pozadina zemlje. Pristupljeno 16. januara 2014.
• Širom svijeta - Demokratska Republika Kongo. Pristupljeno 16. januara 2014.
• Kongo - Život ispod dna. Pristupljeno 16. januara 2014.
• Chief of State and Cabinet Members
• Country Profile Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2015) from the BBC News
• „Democratic Republic of the Congo”. The World Factbook (2024 izd.). Central Intelligence Agency. 
• Democratic Republic of the Congo
• Demokratska Republika Kongo na sajtu Curlie
• Demokratska Republika Kongo (Vikiatlas)
• The Democratic Republic of Congo from Global Issues
• Karen Fung (ur.). „Democratic Republic of the Congo”. Africa South of the Sahara: Selected Internet Resources. USA: Stanford University.