Demokratska partija (Italija)

Demokratska stranka Partito Democratico
Logo PD-a
Osnivač	Valter Veltroni
Sekretar	Nikola Dzingareti
Predsednik	Paolo Džentiloni
Osnovana	14. oktobar 2007.
Prethodnik	Stranke Ulivo-a
Sedište	Rim Italija
Novine	L'Unità i Europa
Mladi ogranak	Mlade demokrate
Broj članova  (2017)	449.852
Ideologija	Socijaldemokratija Socijalni liberalizam hrišćanska levica proevropeizam
Politička pozicija	Levi centar
Međunarodno članstvo	Progresivna alijansa
Evropska stranka	Partija evropskih socijalista
Grupa u Evropskom parlamentu	Progresivna alijansa socijalista i demokrata
Boje	zelena   bela   crvena (italijanska trobojka)
Dom poslanika	285 / 630
Senat	99 / 315
Evropski parlament	26 / 73
Zastava stranke
partitodemocratico.it

Demokratska stranka (ital. Partito Democratico, PD) je politička stranka levog centra, pretežno socijaldemokratske i socijalno-liberalne orijentacije u Italiji.

PD je osnovan 14. oktobra 2007. godine, kao rezultat ujedinjenja dve veće političke stranke:

• Demokrate levice (ital. Democratici di Sinistra, DS), uglavnom socijaldemokratske i socijalističke orijentacije;
• Bela Rada — Demokratija je sloboda (ital. La Margherita-Democrazia è Libertà), pretežno socijalno-liberalne i levo-hrišćanske orijentacije.

Osim te dve stranke, Demokratskoj stranci se pripojilo još nekoliko manjih stranaka, koje su sve bile deo koalicije L'Ulivo (Maslina).

Istorija

PD je rođena kao sinteza raznog političkog porekla:

• Demokrate levice (socijaldemokrate, demokratski socijalisti)
• Demokratija je sloboda – Bela rada (socijalni liberali, levi hrišćani)
• Evropski republikanski pokret (socijalni liberali);
• Italija Centra (liberali, demohrišćani);
• Reformistička alijansa (socijaldemokrate);
• Demokratski Republikanci (liberali);
• Demokratska stranka Juga (liberali);
• Projekat Sardinija (socijaldemokrate).

Iz ovog nasledstva PD je orijentisana ka socijaldemokratiji i socijalnom liberalizmu, hrišćanskoj levici i ekologizmu.

Iako su prvobitno bili zainteresovani da se priključe, u izgradnji PD-a nisu učestvovali Italijanski Demokratski Socijalisti i Italija vrednosti.

Na evropskom nivou, PD je započela saradnju sa Partijom evropskih socijalista i jedan je od osnivača Progresivne alijanse socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu. Na međunarodnom planu od 2013. takođe je među osnivačima nove levičarske internacionalne organizacije pod imenom Progresivna alijansa.

PD je druga najveća italijanska stranka i snažno je ukorenjena u Emiliji-Romanji, Toskani, Umbriji, Markama, Bazilikati i Sardiniji kao i u delovima Veneta i Lombardije. PD je stvorena 14. oktobra 2007 putem primarnih izbora koji su usaglasili na demokratski način stvaranje stranke.

Prvi sekretar je bio gradonačelnik Rima, Valter Veltroni, koji je podneo ostavku 17. februara 2008. godine, nakon izbornog poraza u Sardiniji. Privremeno je izabran za sekretara Dario Frančeskini, koji je međutim pobeđen na izborima za sekretarijat (25. oktobar 2009) od strane Pjera Luiđija Bersanija.

Drugi istaknuti lider je bio Romano Prodi kreator koalicije levog centra L'Ulivo i bivši predsednik Saveta ministara Italije. Bio je predsednik stranke od njenog osnivanja do 16. aprila 2008 kada je podneo ostavku.

Međutim krajem oktobra 2009. dolazi do raskola u PD-u, nakon pobede Pjer Luiđija Bersanija na izborima za sekretarijat delovi demohrišćanske struje u PD-u pod vođstvom bivšeg lidera Bele Rade Frančeska Rutelija, odlučuju napuštanje stranke i novembra iste godine raskolnici će formirati novu centrističku stranku, pod imenom Alijansa za Italiju.

16. novembra 2011. PD je podržao novu tehnokratsku vladu dr.Marija Montija.

Na parlamentarnim izborima 2013. PD je napravio koaliciju „Italija opšte dobro“ zajedno sa Levicom ekologijom slobodom, Demokratskim centrom i Socijalističkom partijom i kandidovala je svog sekretara Bersanija za premijera. Koalicija je pobedila na izborima i dobila je apsolutnu većinu mandata (345) u Domu poslanika. U Senatu međutim nije uspela da dobije dovoljnu većinu da bi sastavila vladu.

Zajedno sa koalicijom desnog centra u aprilu 2013. PD je sastavila novu vladu čiji je premijer član PD-a Enriko Leta. 11. maja nakon Bersanijeve ostavke Guljelmo Epifani je izabran za novog sekretar PD-a.

8. decembra putem primarnih izbora Mateo Renci je izabran na mesto Epifanija i preuzeo liderstvo u stranci. 22. februara 2014. Renci postaje novi premijer (i najmlađi u istoriji Italije) nakon što je Leta podneo ostavku. U međuvremenu 27. februara PD je postao zvanični član Partije evropskih socijalista i u Rimu je održan kongres evropskih socijalista.

Stranku je od 2013. do 2018. godine vodio Mateo Renci, koji je podneo ostavku nakon poraza stranke na opštim izborima 2018. godine. Mateo Orfini je predsednik, a izbori za sekterara stranke su održavaju u martu 2019. godine.

Lideri

Sekretari

Sekretar	Period
Valter Veltroni	15. oktobar 2007. — 17. februar 2009.
Dario Frančeskini	21. februar 2009. — 24. oktobar 2009.
Pjer Luiđi Bersani	24. oktobar 2009. — 11. maj 2013.
Guljelmo Epifani	11. maj 2013. — 15. decembar 2013.
Mateo Renci	15. decembar 2013. — u funkciji

Predsednici

Predsednik	Period
Romano Prodi	14. oktobar 2007. — 16. april 2008.
Rozi Bindi	7. novembar 2009. — 19. april 2013.
Marina Sereni i Ivan Skalfaroto (v.d)	19. april 2013. — 15. decembar 2013.
Đani Kuperlo	15. decembar 2013. — 21. januar 2014.
Mateo Orfini	14. jun 2014. — u funkciji

Izborni rezultati

Demokratska partija	Glasovi	%	Poslanička mesta
Izbori 2008.	Dom poslanika	12.092.998	33,2	211 / 630
Senat	11.042.325	33,7	116 / 315
Evropski izbori 2009.	8.007.854	26,13	21 / 73
Izbori 2013.	Dom poslanika	8.644.187	25,42	293 / 630
Senat	8.400.255	27,43	108 / 315
Evropski izbori 2014.	11.203.231	40,81	31 / 73