Rat u Sloveniji

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Rat u Sloveniji
Deo
Slovenački teritorijalci su raketom abrust pogodili tenkovi JNA na graničnom prelazu Rožnda Dolina
Slovenački teritorijalci su raketom abrust pogodili tenkovi JNA na graničnom prelazu Rožnda Dolina
Vreme: 27. jun - 7. jul 1991.
Lokacija: Slovenija
Uzrok rata: Otcepljenje SR Slovenije od SFRJ
Rezultat: Nezavisnost Slovenije; strateško povlačenje jedinica JNA
Promene u teritoriji:
Sukobljene strane
Zastava Slovenije Slovenija
JTO-logo.svg Slovenačka teritorijalna odbrana
Zastava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije SFRJ
Logo of the JNA.svg JNA
Zapovednici
Slovenija Milan Kučan
Slovenija Janez Janša
Slovenija Igor Bavčar
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Veljko Kadijević
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Konrad Kolšek[1]Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Andrija Rašeta
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Aleksandar Vasiljević
Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija Milan Aksentijević
Jačina
35,000 vojnika
10,000 policajaca
32,000 vojnika
711 tenkova
367 oklopnih vozila
869 artiljeriskog naoružanja
Gubici
18 poginulih
182 ranjenih
44 poginulih
146 ranjenih
5.000 zarobljenih
{{{podaci}}}

Rat u Sloveniji ili Desetodnevni rat (na slovenačkom: Slovenska osamosvojitvena vojna, „Slovenački rat za nezavisnost“ ili desetdnevna vojna „Desetodnevni rat"), je bio rat okarakterisan ponekad kao kratak konflikt na teritoriji današnje države Slovenije, tadašnje federalne jedinice SFRJ, između Teritorijalne odbrane Slovenije i Jugoslovenske narodne armije posle jednostranog proglašenja Slovenije kao nezavisne države 1991. godine.

25. juna 1991. godine, slovenački i hrvatski parlamenti doneli su odluku o proglašenju nezavisnosti. Međutim, dva dana kasnije, jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su kasarne i krenule na granične prelaze tadašnje SFRJ koji su se nalazili između ostalog i u Sloveniji. Namera im je bila da ne dozvole izmene natpisa države. Nastao je rat između pripadnika JNA i slovenačkih teritorijalaca, koje su predvodili Janez Janša i Igor Bavčar. Rat je trajao desetak dana. Naime, početkom jula Predsedništvo SFRJ donosi odluku o povlačenju pripadnika armije iz Slovenije. Deo armije se povukao u Hrvatsku.

Sukob[uredi]

Milan Kučan se obraća Slovencima 25. juna 1991. u Ljubljani
Mapa operacija JNA tokom Rata u Sloveniji

Slovenija je neočekivano proglasila nezavisnost 25. juna 1991, iako je prethodno objavila da će proglasiti nezavisnost 26. juna. Ova razlika u pogledu datuma proglašenja nezavisnosti je bila presudan element slovenačkog plana da se stekne brza prednost u očekivanom sukobu. Slovenačka vlada je očekivala da će JNA reagovati dan nakon proglašenja nezavisnosti ili brzo nakon toga. Stekavši prednost od 24 sata, Slovenci su iznenadili jugoslovenske vlasti, koje su odredile 26. jun kao datum kad će povući svoj potez.[2]

Iako je JNA bila protiv nezavisnosti Slovenije, bila je podeljena oko toga šta uraditi. Načelnik generalštaba Blagoje Adžić je zagovarao operaciju velikih razmera kako bi se uklonilo slovenačko rukovodstvo. Njegov nadređeni, ministar odbrane Veljko Kadijević, je insistirao na pažljivijem pristupu - demonstraciji sile koja će ubediti slovenačku vladu da povuče svoje proglašenje nezavisnosti. Nakon rasprave, pobedilo je Kadijevićevo mišljenje.[3]

Nije jasno koliko su civilni članovi jugoslovenske vlade bili umešani u donošenje odluke da se upotrebi sila u Sloveniji. Navodno je Ante Marković, predsednik Saveznog izvršnog veća, izjavio da savezna vlada nije bila obaveštena o akcijama JNA.[4]

26. jun[uredi]

Ujutro 26. juna, jedinice 13. korpusa JNA su napustile kasarne u Rijeci i krenuli prema italijansko-slovenačkoj granici. Ovaj potez je naišao na jake reakcije lokalnih Slovenaca, koji su organizovali spontane barikade i demonstracije protiv akcija JNA. Ipak, nije bilo borbi.

Do ovog trenutka slovenačka vlada je već pokrenula svoj plan da se preuzme kontrola nad graničnim prelazima i međunarodnim aerodromom Brnik. Osoblje koje je čuvalo granično prelaze su uglavnom bili Slovenci, tako da su slovenačko zaposedanje svodilo na promenu uniformi i oznaka, bez ikakvih borbi. To je takođe imalo i važana praktičan efekat. Granični prelazi su bili glavni izvori budžetskih prihoda. Pored toga, preuzimanjem kontrole nad granicom, Slovenci su uspeli da uspostave odbrambene položaje protiv očekivanog napada JNA. To je značilo da će JNA morati da ispali prve pucnje, što bi omogućilo Slovencima da je prikažu kao agresora.

27. jun[uredi]

Dalji pokreti jedinica JNA su se odigrali u ranim satima 27. juna. Jedinica 306. protiv-vazdušne brigade, sa sedištem u Karlovcu, je prešla slovenačku granicu kod Metlike. Nekoliko sati kasnije, kolona tenkova i oklopnih transportera 1. oklopne brigade je napustila svoju kasarnu u Vrniki kod Ljubljane i uputila se ka aerodromu Brnik. Stigli su nekoliko sati kasnije i zauzeli aerodrom. Na istoku su snage JNA napustile Maribor i krenule su prema obližnjem prelazu Šentilj i pograničnom mestu Dravogradu. Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo je bacalo letke iznad raznih delova Slovenije na kojima je pisalo „Pozivamo vas na mir i saradnju“ i „Svaki otpor će biti slomljen“.[5]

U ranim satima 27. juna slovenačko rukovodstvo je obavešteno o pokretima JNA. Vojno vodstvo Pete armijske oblasti, koje je uključivalo i Sloveniju, je bilo u telefonskom kontaktu sa slovenačkim predsednikom Milanom Kučanom i reklo mu je da je zadatak vojske ograničen na preuzimanje graničnih prelaza i aerodroma. Na brzinu je sazvan sastanak slovenačkog predsedništva na kom su se Kučan i ostali odlučili na oružani otpor.[6]

Slovenačka vlada je dobila upozorenja da će JNA koristiti helikoptere da prenesu specijalne jedinice na strateške lokacije. Vlada je izdala upozorenje komandi Pete armijske oblasti u Zagrebu da ako helikopteri biti oboreni ukoliko budu nastavljeni da budu korišćeni. Vođstvo JNA nije uzimalo u obzir ovo upozorenjem, koje je još uvek verovalo da će se Slovenci povući, a ne boriti. Poslepodne 27. juna, slovenačka teritorijalna odbrana je oborila dva helikoptera JNA iznad Ljubljane, ubivši one koje su bili u njima.

Teritorijalna odbrana je takođe opkolila kasarne JNA i pokrenula niz napada na snage JNA širom Slovenije. U Brniku je teritorijalna odbrana napala vojnike JNA koji su držali aerodorom, a u Trzin se razvila borba u kom je poginulo četvoro pripadnika JNA i jedan vojnik teritorijalne odbrane, a ostatak jedinice JNA je primoran na predaju. Teritorijalna odbrana je takođe pokrenula napade na kolone tenkova JNA kod Pesnice, Ormoža i Kosezea, kod Ilirske Bistrice. Kolona tenkova iz 32. mehanizovane brigade JNA je blokirana kod Ormoža blizu slovenačke granice i nije uspela da se probije kroz barikade.

Uprkos pometnji i borbama, JNA je ipak uspešno izvršila veliki deo svog cilja. Do ponoći 27. juna je zauzela sve prelaze duž italijanske granice, skoro sve prelaze na austrijskoj granici i nove prelaze uspostavljene duž slovenačke granice sa Hrvatskom. Međutim, mnogo njenih jedinica je još uvek bilo zaglavljeno na ranjivim položajima širom Slovenije.

28. jun[uredi]

Vojnici JNA i civili pre okršaja u Rožnoj Dolini.

Tokom noći između 27. i 28. juna, slovenačkoj teritorijalnoj odbrani je naređeno da izvede opštu ofanzivu protiv JNA. Kolona JNA koja je bila dan ranije napadnuta kod u Pesnici je blokirana od strane slovenačkih kamiona u Strihovecu, nekoliko kilometara od granice sa Austrijom, gde je opet bila napadnuta od slovenačke teritorijalne odbrane i policije. U Medveđeku u centralnoj Sloveniji, kamionske barikade su zaustavile još jednu kolonu tenkova. U vazdušnim napadima na barikadu poginulo je 6 vozača kamiona. Žestoke borbe su izbile izvan Nove Gorice na prelazu sa Italijom, gde su slovenački specijalci uništili tri T-55 tenka i zarobili još tri. Četvorica vojnika JNA je poginulo, a oko 100 se predalo.

Slovenačke snage su zauzele granični prelaz kod Holmeca, uz dve žrtve sa svoje strane i tri sa strane JNA; 91 pripadnik JNA se predao. Slovenački teritorijalci su napali kasarnu JNA u Bukovju kod Dravograda, a skladište oružja u Borovnici je palo u posed teritorijalaca. Jugoslovensko vazduhoplovstvo je napalo brojne lokacije pirom države, među njima i aerodrom Brnik, prilikom čega su poginula dva austrijska novinara, a teško je oštećeno 4 aviona Adrija ervejza. Vazduhoplovstvo je takođe napalo slovenački štab u Kočevskoj Reci i radio i televizijske predajnike na Krimu, Kumu, Trdinovom vrhu i Nanosu.

Do kraja dana JNA je još uvek držala mnoge od svoji položaja, ali je brzo gubila podršku. Mnogi slovenački pripadnici JNA su dezertirali i promenili strane.

29. jun[uredi]

Slovenački policajci i civili spovode zarobljene pripadnike JNA

Izbijanje rata smanjilo je diplomatske napore Evropske zajednice da bi se pronašao kraj krize. Tri EK Ministra inostranih poslova sastali su se sa slovenačkim i predstavnicima jugoslovenske vlade u Zagrebu u noći između 28. juna - 29 juna i dogovorili su se o prekidu vatre, ali to nije zaživelo u praksi. Ujutro, Slovenci su postigli nekoliko značajnih vojnih uspeha. Jedinice JNA u Ljubljani u blizini aerodroma Brnik predali su se slovenačkim snagama, koji su opkolili objekat preko noći. Na severu, nekoliko tenkova JNA, bili su zarobljeni u blizini Strihoveca, što je kasnije ovaj ogranak TO Slovenije reorganizovana u TO-tenkovsku četu. Specijalne snage JNA pokušale su sletanje na Hrvatini, ali je iz zasede ovaj napad odbijen od strane Slovenaca. Na graničnim prelazima u Šempeter-Vrtojbi i Šentilju, takođe su napadnuti od slovenačkog TO-a, i tom prilikom zaplenili oružje federalnih trupa i tenkova, povećavajući obim njihovog arsenala.

JNA je izdala ultimatum da Slovenija pristane na hitan prekid neprijateljstava od 09:00 30. juna. Kao odgovor, slovenački skupština usvojila rezoluciju koja poziva na mirno rešenje krize koja nije ugrozio nezavisnost Slovenije, i odbacio ultimatum JNA.

30. jun[uredi]

Rat se nastavio u nekoliko mesta u toku dana. Slovenačke snage zauzele strateški Karavaski tunel ispod Alpa na granici sa Austrijom i zarobili devet tenkova JNA, u blizini Nove Gorice. Ceo JNA garnizon u Dravogradu - 16 oficira i 400 muškaraca, kao i oprema se predao, a garnizoni u Tolminu i Bovecu takođe su se predali Slovenačkoj TO. Oružje zarobljeno iz garnizona je brzo podeljeno slovenačkim snagama.

1. jul[uredi]

Do više okršaja došlo, sa slovenačkim snagama TO prilikom zauzimanja objekata JNA kod mesta Nova Vas, južno od Ljubljane. JNA skladište municije na Crnom Vrhu je uništeno od velike eksplozije a oštećen je znatno i grad. Međutim, Slovenci su uspešno zarobili skladišta Pečovnik, Bukovžlak i Zaloška Gorici, uzimajući u posed nekih 70 kamiona municije i eksploziva.

JNA je 306. Laki mehanizovani artiljerijski puk stupo je u povlačenje iz svoje izložene pozicije u Medvedjeniku i krenuo u šumu Krakovski (Krakovski Gozdu) u blizini hrvatske granice. Tu je naleteo na blokadu u blizini grada Krško i bio je okružen slovenačkim snagama, ali je odbio da se preda, verovatno nadajući se za pomoći.

U međuvremenu, rukovodstvo JNA tražilo je dozvolu da promeni tempo ratovanja. Ministar odbrane Veljko Kadijević obavestio jugoslovensku vladu koji je plan JNA - ograničene operacije da se obezbede granični prelazi u Sloveniji je propao, i da je vreme da se u rad stavi rezervni plan za potpunu invaziju i uvođenje vojne diktature u Sloveniji. Međutim, kabinet na čijem čelu u vreme je predsedavala Srbija, Borisav Jović - odbio da odobri takve operacije. Načelnik genralštaba JNA general Blagoje Adžić, bio je besan i javno osudio savezni organ: "da nas stalno ometaju, zahtevajući pregovore dok Slovenci nas napadaju sa svim mogućim sredstvima."

2. jul[uredi]

Najteže borbe u toku rata desile su se tokom 2. jula, koji se pokazao kao krucialni dan za JNA. JNA tenkovska kolona u Krakovskoj šumi pretrpela je napad od jedinica TO, primoravajuć ih da se predaju. Jedinice JNA iz Četvrtog oklopnog armiskog korpusa pokušale su kontranapad iz Jastrebarskog u Hrvatskoj, ali su poražene u blizini pograničnog grada Bregana. Slovenački TO izveo je montirane uspešne napade na granične prelaze u Šentilju, Gornja Radgoni, Fernetiči i Gorjanskom, zarobljavajući veliki broj JNA vojnika. Drugi okršaji između JNA i TO Slovenije su se desili tokom popodneva i večeri u Dravogradu a veći broj objekata JNA pao je zarobljen širom zemlje od slovenačkih snaga.

U 21:00, slovenačko predsedništvo je objavilo jednostrani prekid vatre. Međutim, ovo je odbijeno od strane rukovodstva JNA, koje je obećalo da će "preuzeti kontrolu" i slomiti slovenački otpor.

3. jul[uredi]

Veliki konvoji oklopnih jedinica JNA krenuli su iz Beograda u jutarnjim satima 3. jula, navodno da odu u Sloveniju. Nikada nisu stigli, prema zvaničnim tvrdnjama zbog mehaničkih kvarova.

Borbe su se nastavile u Sloveniji, JNA je uz pomoć snaga koje su bile upućene na granični prelaz Gornje Radgone zaustavljene su u blizini Radence. Snage JNA na graničnom prelazu Kog su napale jedinice TO-a. U večernjim satima, JNA je pristala na prekid vatre i povlačenje u kasarne. U odvojenom incidentu nedaleko od Radence, u selu Hrastje-Mota, jugoslovenski helikopter Mi-8 bio je prinuđen zbog mehaničkih problema da sleti. Helikopter je zaplenjen od strane slovenačke vojske, ali nije bio smatran pogodanim za novorođenu avijaciju i vraćen je u Beograd 13. avgusta.

4-6. jul[uredi]

Sa prekidom vatre na snazi, dve strane su se isključile iz daljeg ratovanja. Slovenački snage preuzele kontrolu nad svim graničnim prelazima u zemlji, a jedinicama JNA bilo je dozvoljeno da se mirno povuku u kasarne i da pređu granicu u Hrvatsku.

7. jul i kasnije[uredi]

Desetodnevni rat bio je formalno završen Brionskim sporazumom, potpisanim na hrvatskom ostrvu Brioni. Slovenačko i hrvatsko rukovodstvo se izjasnilo za nezavisnost. Uslovi su bili izrazito povoljni za Sloveniju, dogovoreno je da će Slovenija i Hrvatska odloži nezavisnost za tri meseca - što je u praktičnom smislu nije imalo stvarni uticaj - slovenačka policija i oružanih snage (slovenačka Teritorijalna odbrana) su priznati kao suverena država na celoj svojoj teritoriji.

Dogovoreno je da sve jugoslovenske vojne jedinice napustite Sloveniju, a na jugoslovenskoj vladi postavljen je rok da do kraja oktobra završe proces. Slovenačka vlada je insistirala da JNA nastavi povlačenje postavljeno pod njegovim uslovima, takođe JNA nije bilo dozvoljeno da preuzme veliki deo svog teškog naoružanja i opreme, koja je kasnije bilo raspoređen lokalno ili prodavano drugim jugoslovenskim republikama. Povlačenje je početo desetak dana kasnije i bilo je završeno do 26. oktobra.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Johnstone (2002).
  2. ^ Balkan Battlegrounds, pp. 58 (Central Intelligence Agency, 2002
  3. ^ Allcock, Milivojević & Horton (1998), str. 274.
  4. ^ Mesić, Stjepan. "The Road to War", in The War in Croatia and Bosnia-Herzegovina, 1991–1995, ed. Branka Magaš and Ivo Žanić. Frank Cass, London, 2001
  5. ^ Quoted in Balkan Battlegrounds, pp. 59
  6. ^ Silber & Little (1995).

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]