Deset Božjih zapovesti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Deset Božjih zapovesti ili Dekalog je skup zakona koje je na planini Sinaj, prema biblijskom predanju, Bog saopštio Izraelcima preko njihovog proroka Mojsija, nakon prelaska preko Crvenog mora i izlaska iz egipatskog ropstva oko 1200. p. n. e. One su deo zbirke zakona poznate pod nazivom Zakon (heb. Тора) ili Mojsijev zakon.

Tekst Deset zapovesti[uredi]

Deset Božjih zapovesti na hebrejskom na papirusu iz 2. veka

Prevod sa hebrejskog jezika (preveo Silvije Grubišić) glasi ovako (Izlazak 20, 2-17; vidi i Ponovljeni zakon 5,6-21):

Ja sam Jahve, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz kuće ropstva. Nemoj imati drugih bogova uz mene.

Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom. Ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, Jahve, Bog tvoj, Bog sam ljubomoran. Kažnjavam grijeh otaca - onih koji me mrze - na djeci do trećeg i četvrtog koljena, a iskazujem milosrđe tisućama koji me ljube i vrše moje zapovjedi.

Ne uzimaj uzalud imena Jahve, Boga svoga, jer Jahve ne oprašta onome koji uzalud izgovara ime njegovo.

Sjeti se da svetkuješ dan subotni. Šest dana radi i obavljaj sav svoj posao. A sedmoga je dana subota, počinak posvećen Jahvi, Bogu tvojemu. Tada nikakva posla nemoj raditi: ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živina tvoja, niti došljak koji se nađe unutar tvojih vrata. Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Stoga je Jahve blagoslovio i posvetio dan subotni.

Poštuj oca svoga i majku svoju, da imadneš dug život na zemlji koju ti dâ Jahve, Bog tvoj.

Ne ubij!

Ne učini preljuba!

Ne ukradi!

Ne svjedoči lažno na bližnjega svoga!

Ne poželi kuće bližnjega svoga! Ne poželi žene bližnjega svoga; ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvoga!

Deset zapovesti do danas čine temelj jevrejske i hrišćanske vere.

Budući da u hebrejskom tekstu ne postoji numeracija ni neka druga jasna podela zapovesti, te nije lako odrediti njihov broj, do tradicionalnog broja od deset zapovesti u različitim se predajama dolazi na različite načine. Osobito je ta raznolikost prisutna među raznim hrišćanskim zajednicama.

Deset zapovesti u Pravoslavnoj crkvi[uredi]

Sažeti, ali drugačije raspoređeni tekst zapovesti, donosi i Pravoslavna crkva:

  1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
  2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
  3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
  4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
  5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
  6. Ne ubij.
  7. Ne čini preljube.
  8. Ne kradi.
  9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
  10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Umesto izraza „subota“ ima izraz „dan odmora“, što je u stvari prevod hebrejske reči šabat. Pravoslavna crkva, iako zadržava zabranu izrade likova, ipak poštuje ikone, ali ne drži da u njima stanuje božanstvo.

Deset zapovesti u Katoličkoj crkvi[uredi]

Varijanta koja se nalazi u katoličkom katihizisu, ali i kod nekih drugih crkava, donosi drugačiji, sažeti, tekst. U tom se tekstu umesto spomena „subote“ spominje „dan Gospodnji“. Za zapovest koja pominje zabranu izrađivanja likova Katolička crkva drži da je sadržana u prvoj zapovesti (prema njenom nauku, likovi se ne štuju kao da su Bog ili sami sveci, nego samo kao podsećanje na njih, dok se zabrana iz Deset zapovesti odnosi na uverenje da božanstvo prebiva u izrađenom liku). Ove Crkve takođe imaju poslednje dve koje su sadržane u poslednjoj zapovesti, prema gornjem tekstu. Tako ovaj tekst Deset zapovesti glasi:

  1. Ja sam Gospodin, Bog tvoj, nemoj imati drugih bogova uz mene!
  2. Ne uzimaj imena Gospodina, Boga svoga, uzalud!
  3. Seti se da svetkuješ dan Gospodnji!
  4. Poštuj oca i majku da dugo živiš i dobro ti bude na zemlji!
  5. Ne ubij!
  6. Ne sagreši bludno!
  7. Ne ukradi!
  8. Ne reci lažna svedočanstva na bližnjega svoga!
  9. Ne poželi žene ni muža bližnjega svoga!
  10. Ne poželi nikakve stvari bližnjega svoga!

Deset Božjih zapovesti u protestanskoj, evanđeoskoj i nazarenskoj crkvi[uredi]

Mnoge hrišćanske religije koriste isti tekst Deset Božjih zapovesti koji koristi Pravoslavna crkva (druga knjiga Mojsijeva - dvadeseta glava i peta knjiga Mojsijeva - peta glava). Ovamo spadaju protestanti (anglikanci, luterani, kalvinisti, metodisti), evanđeoske crkve (baptisti i pentakostna crkva) i anabaptisti (nazareni i drugi). Kada koriste skraćeni tekst, to je takođe isti tekst koji koristi Pravoslavna crkva:

  1. Ja sam Gospod Bog Tvoj; nemoj imati drugih bogova osim mene.
  2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika; nemoj im se klanjati niti im služiti.
  3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega.
  4. Sećaj se dana odmora da ga svetkuješ; šest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvojemu.
  5. Poštuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
  6. Ne ubij.
  7. Ne čini preljube.
  8. Ne kradi.
  9. Ne svedoči lažno na bližnjega svojega.
  10. Ne poželi ništa što je tuđe.

Nijedna od ovih religija ne praktikuje subotu kao dan odmora. Kao razlog za to navode Sveto Pismo jer stoji zapisano da su se apostoli i njihovi sledbenici okupljali baš u nedelju iako su svi odreda bili Jevreji.

Među protestantima i među evanđeoskim hrišćanima postoji veći broj sveštenika i teologa koji smatraju da hrišćani više nisu pod Mojsijevim zakonom, pa da samim time ni Deset Božjih zapovesti za njih nisu bitne. Nasuprot tome, drugi ističu da su svi delovi Mojsijevog zakona obavezni za hrišćane, uključujući tu i propise Treće knjige Mojsijeve o kamenovalju prestupnika, te progonu i ubijanju pagana i jeretika. Teća grupa veruje da je Hristos sklopio novi savez sa svojim sledbenicima, ali da je pri tome jasno odredio šta se od starog saveza menja a šta se ne menja.

Deset zapovesti kod drugih hrišćanskih zajednica[uredi]

Adventisti sedmog dana

Adventisti praktikuju subotu kao dan odmora. Oni sami sebe ubrajaju u hrišćane ali ne u protestante niti u evanđeoske hrišćane niti u anabaptiste. Većina drugih hrišćana prihvata adventiste kao hrišćane. Što se tiče Deset Božjih zapovesti jedina ralika između adventista i Pravoslavne crkve je u tome koji je dan u sedmici prihvaćen kao dan odmora.

Baptisti sedmog dana

Prema nekim izvorima (uključujući tu i članke na Vikipediji) postoje i baptisti sedmog dana koji praktikuju subotu kao dan odmora. Svi baptisti koje pitate o takvoj religiji kažu da im nije poznata.

Deset zapovesti kod Jehovinih svedoka[uredi]

Jehovini svedoci

Jehovini svedoci dugo godina nisu sebe ubrajali u hrišćane. Danas ističu da su i oni hrišćani. Ostali hrišćani im to osporavaju zato što Jehovini svedoci tvrde da Hristos nije Bog nego anđeo. Njihov tekst Deset Božjih zapovesti je isti kao kod Pravoslavne crkve. Ne slave subotu.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Deset Božjih zapovesti