Detroitski tehno

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Detroitski tehno (engl. Detroit techno) je rani stil elektronske muzike osnovan 1980. godine. Detroit je prihvaćen kao rodno mesto tehno muzike. Istaknuti umetnici detroitskog tehnoa su Huan Etkins (engl. Juan Atkins), Derik Mej (engl. Derrick May) i Kevin Saunderson (engl. Kevin Saunderson). Glavna osobina detroitskog tehnoa je korišćenje analognih sintisajzera i ritam mašine (elektronski bubnjevi i udaraljke), naročito Rolana TR-909 (engl. Roland TR-909), ili, u kasnijim fazama, korišćenje digitalnih emulacija koji su stvarali karakteristične zvuke tih mašina.

Belvilska trojka (engl. The Belleville Three)[uredi | uredi izvor]

Belvilska trojka, koja se smatra osnivačem detroitskog tehna kao muzičkog žanra

Tri osobe koje su najuže povezane sa rođenjem detroitskog tehna kao žanra su Huan Atkins, Kevin Sanderson i Derik Mej, dručagije poznati kao Belvilska trojka (eng. The Belleville Three).[1] Njih trojica, srednjoškolski drugovi iz Belvila, stvarali su elektronsku muziku u njihovim podrumima. Derik Mej jednom je opisao detroitsku tehno muziku kao "potpunu grešku... poput Džordž Klintona i Kraftverka uhvaćenih u liftu, samih sa sekvencerom koji im pravi društvo".[2]

Dok je pohađao Washtenaw Community College, Atkins je upoznao Rik Dejvisa (eng. Rick Davies), i sa njim formirao Sajbotron (eng. Cybtron) Njihov prvi singl "Alleys of Your Mind", snimljen na njihovom "Deep Space" izdanju 1981, prodat je u 15 000 primereaka, a uspeh dva sledeća singla "Cosmic Cars" i "Clear", naveo je kalifornijsku izdavačku kuću "Fantasy" da potpišu ugovor sa ovim dvojcem i izdaju njihov album "Clear". Nakon raspada Sajbotrona zbog kreativnigh razloga, Atkins je 1985. počeo sa snimanjem "Model 500" na svom izdanju "Metroplex". Ubrzo je stigao njegov vodeći singl "No UFO's". Edi Fovleks, Derik Mej, Kevin Sanderson i Robert Hud takođe su snimali za Metropleks. Mej je govorio da prigradski element pruža drugačiji element za stvaranje muzike. "Mi smo muziku doživljavali drugačije od vas kada biste je sretali u plesnim klubovima. Sedeli bismo sa isključenim svetilima i slušali ploče Bootsy-a i Yellow Magic Orchestra. Nikada to nismo doživljavali samo kao zabavu, već kao ozbiljnu filozofiju", napominje Mej.[3]

Trojica tinejdžerskih prijatelja su se međusobno povezivala, dok slušali elektronsku muziku: Yellow Magic Orchestra, Kraftwerk,-a, Bootsy-a,Parliament-a, Prince-a, Depeche Mode-a i The B-52. Huan Atkins je želeo da kupi sintisajzer, nakon što je čuo Parlament.[3] Atkins je takođe, bio prvi iz grupe koji je počeo da koristi miksetu, učeći Meja i Sondersona kako da didžejinguju.

Pod imenom Deep Space Soundworks, Atkins i Mej postali su di-džejevi na zabavama u Detroitu. Do 1981. Modžo je puštao snimljene mikseve Belvilske trojke, koji je je takođe bio u branši radeći sa drugim muzičarima.[4] Trojac je putovao do Čikaga, kako bi istražio tamošnju haus scenu, posebno legendarne di-džejeve Ron Hardija i Frneki Naklsa. Haus je bio prirodni nastavak disko muzike, tako da je trio počeo da stvara sintezu ove plesne muzike sa mehaničkim zvukovima bendova kao što je Kraftverk, na način koji je oslikavao postindustrijski Detroit. Opsesija budućnošću i njenim mašinama, oslikvala se dosta u njihovoj muzici, jer je, po Atkinsu, Deotrit bio najnapredniji u transformaciji industrijalizma.[5]

Huan Atkins je označen kao "kum tehna", dok Derik Meja smatraju "inovatorom", a Kevina Sanderson često nazivaju "podizač". [6][7]

Futurizam[uredi | uredi izvor]

Ovi rani umetnici detroitskog tehna upotrebili su slike naučne fantastike, kako bi artikulisali svoje vizije transformisanog društva.[8] Značajan izuzetak ovog trenda bio je singl Derika Meja, izdat pod njegovim pseudonimom "Rhythim Is Rhythim", pod nazivom "Strings of Life" iz 1987. Ova živahna himna plesnog podijuma, bila je ispunjena bogatim sintetičkim aranžmanima i zauzela je andergraund muzičku scenu, u maju 1987. "Pogodila je Britaniju na veliki način između 1987-1988, tokom eksplozije hausa".[9] "Strings of Life" je postala najpozantija Mejova pesma, koja je po Frenki Naklsu, "samo eksplodirala. Bilo je to kao nešto što ne možete da zamislite, vrsta snage i energija ljudi, koji su se otkačili od te ploče, kada bi je prvi put čuli.[10]

Klupska scena koju je stvorio tehno u Detroitu, bio je način da se prigradski crnci iz Detroita distanciraju od "Džita" (eng Jiti), afroamerikance niže klase koji žive u unutrašnjosti grada. "Pripremne zabave" su bile opsednudte razmetanjenm bogatsvom i uključivale su mnoge aspekte evropske kulture, uključujući imena klubova kao što su "Plush", "Charivari" i "GQ Productions", oslikavajući tako evropsku modu i bogatstvo, jer je Evropa bila sinonim za višu klasu. Pored toga, "Pripremne zabave" su održavane u privatnim klubovima i bilo je određeno ko može ući unutra na osnovu oblačenja i izgleda. Flajeri za zabave, takođe su bili pokušaj da ograničavanja i udaljavanja pojedinaca iz niže klase, od onih iz srednje klase.[11]

Afrofuturizam[uredi | uredi izvor]

Sva trojica umetnika doprinela su diskursu afrofuturizma, kroz njihovu prenamenu tehnologije, kako bi stvorili novi oblik muzike koji privukao marginalizovanu anderground populaciju. Naročito je u kontekstu Detroita, u kojem je uspon robotike doveo do masovnog gubitka radnih mesta u vreme kada su ova trojica odrastala, tehnologija bila veoma bitna. Proces je "preuzeo tehnologiju i učinio je "crnom tajnom".[12]

Zvuk koji su stvarali, ujedno je futuristički i vanzemaljski, dotičući "drugost", koja je centralna tema za afrofuturistički sadržaj. Prema jednom kritičaru, reč je o „uskraćenom zvuku koji pokušava da izađe“. [12] Tukufu Zuberi objašnjava da elektronska muzika može biti multurasna i da kritičari treba da obrate pažnju „ne samo na zvučnu estetiku, već na proizvodni proces i institucije koje su stvorili crni muzičari“. [12]

Muzički institut[uredi | uredi izvor]

Inspirisani haus klubovima u Čikagu, Čez Damier, Alton Miler i Džordž Miler osnovali su svoj klub u centru Detroita, pod nazivom "The Music Institute" u ulici Brodvej 1315.[13] Klub je pomogao da se prethodna raštrkana scena ujedini u andergraund porodicu, gde su Mej, Atkins i Sonderson bili di-džejevi, sa kolegama pionirima kao što su Edi Fovlkes i Blek Bakster. Klub je omogućio sardnju i pomogao onome što će postati drugi talas detroitskog tehna, koji je uključivao umetnike na koje je Belvilska trojka uticala, i kojima je ona bila mentor.[14]

Inostrani uspeh[uredi | uredi izvor]

1988. zbog popularnosti hausa i esid hausa u Velikoj Britaniji, skaut talenata Virdžin rekordsa (eng. Virgin Records), Nil Rašton (eng. Neil Rushton) kontaktirao je Derika Meja, kako bi saznao nešto više o detroitskoj sceni. Kako bi distancirali detroitski zvuk u odnosu na zvuk iz Čikaga, Rašton i Belvilska trojka, su izabrali reč "tehno" za njihove pesme, termin koji je Atkins koristio od svojih Sajbrtron dana. ("Techno City" bio je rani singl.)[14]

Nedavni radovi[uredi | uredi izvor]

Huan Atkins, Kevin Sanderson i Derik Mej ostali su muzički aktivni do danas. 2000. godin održan je prvi festival elektronske muzike u Detroitu (eng. Detroit Electronic Music Festival), i 2004. Mej je preuzeo kontrolu nad festivalom, koji je preimenovan u "Movement". Uložio je svoja sredstva u festival, i "teško ranjen finansijski".[15] Sledeće godine, Kevin Sanderson vodio je festival, preimenovan u " FUSE IN". Sonderson, Mej i Karl Krejg su nastapali na festivalu 2006, ali ga nisu producirali,[16] a kada je ponovo preimenovan u "Movement". Sanderson je ponovo nastupao na festivalu "Movement" 2007.[16]

Politika[uredi | uredi izvor]

Prvi talas detroit tehna razlikovao se od haus pokreta u Čikagu, zato što je potekao iz prigradske zajednice crnačke srednje klase u Detroitu. Tinejdžeri porodica koje su napradeovale zahvaljujući detroitskoj automobilskoj industriji, uklonjeni su iz vrste crnog siromaštva u urbanim delovima Detroita, Čikaga i Njujorka. To je rezultiralo tenzijama u klupskim prostorima koje su posećivali geto gangsteri ili siledžije, gde su česti bili natpisi na kojima je pisalo "No Jits".[17] Mlade iz prigradske srednje klase takođe je privukla evrofilska kultura, koja je kritikovana da nije autentična crna kultura. Šaubova analiza Underground Resistance ocenila je da je "govor iz perspektive susedstva o pružanju novih vizija identiteta, formirao ljude u susedstvu.[18]

Identitetska politika u detroit tehnu fokusirana je najviše na rasne odnose. Tokom stvaranja tehna, postojala je stalna i snažna "progresivna želja da se pređe preko esencijalnog crnog".[18]Iako je klasična priroda tehna izbegavala umetnike i producente da se odvoje od urbane sirotinje, posebno u prvom talasu, pomogla im je da gradski prostori postanu predmet njihove sopstvene vizije, različitih, alternativnih društva. Ova alternativna društva, imala su za cilj prelazak preko koncepta rase, etniciteta i mešala su oba koncepta zajedno. Rani producenti detroitskog tehna u različitim prilikama su izjavljivali da je cilj bio napraviti tehno koji se tiče muzike, a ne rase. Kao što je Huan Atkins rekao: "Mrzim što se stvari moraju razdvajati i secirati (po rasi)... za mene to ne bi trebalo da bude ni crna ni bela muzika, to bi trebalo da bude samo muzika".[18]

Novi plesni zvuk Detroita[uredi | uredi izvor]

Eksplozija interesovanja za elektronsku plesnu muziku tokom kasni osamdesetih, pružila je kontekst za razvoj tehna kao žanra sa kojim se može identifikovati. Sredinom 1988. britansko izdanje Techno! The New Dance Sound of Detroit,[19] album koji je sačinjen od strane nekadašeg nortern soul di-džeja i vlasnika " Kool Kat Records", Nil Raštona (eng. Neil Rushton) i Derika Meja, bio je važna prekretnica i obeležila je uvođenje reči tehno u poseban žanr muzike.[20] Iako je kompilacija stavila reč tehno u leksikon britanskom muzičkog novinarstva, muzika je neko vreme bila okaraterisana kao visokotehnološka detroitska interpretacija čikago hausa, a ne kao čist žanr za sebe.[20][21] U stvari, radni naslov kompilacije bio je "The House Sound of Detroit", sve dok dodavanje Atkinsonve pesme "Techno Music" nije izazvalo preispitivanje žanra.[22] Rašton je kasnije rekao, kako su Atkins, Mej i Saunderson i on zajedno smislili konačno ime kompilacije, i da je Belvilska trojka odbila da ime žanra da po regionalnom brendu hausa; umesto toga, favorizovali su termin koji su već koristili, tehno.[20][23]

Drugi talas[uredi | uredi izvor]

Prvi talas detroitskog tehna dostigao je vrhunac 1988-89, popularnošću umetnika kao što su Derik Mej, Kevin Sanderson, Blek Bakster i Čez Damiera, i klubova poput "St. Andrews Hall", "Majestic Theater", "The Shelter", and the "Music Institute". Istovremeno, detroit tehno imao je koristi od rasta evropske rejv scene i raznih ugovora o licenciranju sa izdavačkim kućama u velikoj Britaniji, uključujući "Kool Kat Records". Do 1989. godine, Mejova pesma "Strings of Life" dostigla je status himne, nekoliko godina nakon snimanja.[17]

Početkom devedesetih godina 20. veka, drugi talas detroitskih umetnika počeo se probijati, uključujući, između ostalih, Karl Krejga, "Underground Resistance" (uključujući Majk Benksa, Džef Milsa i Robert Huda), Blek Bakstera, Džej Denama i Oktav Vana.[24] Prema muzičkom novinaru Simon Rejnoldsu, u istom periodu, koji je započeo kao evropska fantazija o eleganciji i prefinjenosti, britanski i evropski producenti su je, ironično, transformisali u vulgarnu galamu za rulje: himničnu, simpatičnu sentimentalnost, neskriveno ludoj za drogom".[25] Detroit je prihvatio ovaj maksimalizam i stvorio varijantu esid hausa i tehna. Rezultat je bio oštar detroitski zvuk, prepun rifova i inustrijske mračnosti. Dve glavne etikete ovog zvuka bile su "Underground Resistance" i "+8", a obe etikete su mešale elektro iz osmadesetih, britanski sint pop i industrijal, paralelno sa brutalizmom rejv muzike u Evropi.

Muzika "Underground Resistance" uobličila je neku vrstu apstraktne militantnosti, predstavljajući se kao grupa u borbi sa komerijalnom, mejnstrim industrijom zabave, koju su nazivali "programerima" u njihovim pesmama kao što su Predator, Elimination, Riot ili Death Star. Slično tome, etiketu "+8" formirali su Riči Hotin i Džon Akvaviva (eng. John Acquaviva), koji su evoluirali od inustrajl hardkora, do minimalističkog progresivnog tehno zvuka. Kao prijateljski rivali Underground Resistance-u, +8 je ubrzavala svoje pesme, poput pesme Vortex.

Na dan Memorijalnog vikenda 2000. godine, ljubitelji elektronske muzike iz celog sveta, našli su se na Hart Plazi (eng. Hart Plaza), na obali Detroitske reke, kako bi posetili prvi festival elektronske muzike u Detroitu (eng. Detroit Electronic Music Festival). 2003. godine rukovodstvo festivala promenilo je ime u Muvment (eng. Movement), zatim 2005. u Fuse in, i na kraju u Movement: Detroit's Electronic Music Festival. Na festivalu nastupaju di-džejevi i izvođači svih pravaca elektronske muzike, traje 3 dana, i smatra se najboljim andergraund muzičkim festivalom elektronske muzike u SAD. Takođe, postoji mnogo događaja van festivala, uključujući najveće afterpartije u legendarnom detroitskom masonoskom hramu (Detroit Masonic Temple), i još jednu popularnu žurku u Old Majamiju (eng. Old Miami) sa lajnapom iznenađenja.

Važne izdavačke kuće[uredi | uredi izvor]

  • Acacia Records
  • 430 West Records
  • Detroit Techno Militia
  • Axis Records
  • Fact records
  • Fragile
  • Metroplex
  • Minus Records
  • Planet E Communications
  • Plus 8
  • Transmat
  • Underground Resistanc

Ostali producenti i izvođači[uredi | uredi izvor]

  • Aril Brikha
  • Surgeon (musician)
  • Fabrice Lig

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hanf, Mathias Kilian (2010). Detroit Techno: Transfer of the Soul through the Machine. VDM Verlag Dr. Müller. ISBN 978-3639049145. 
  2. ^ „Music Feature: Who Likes Techno?”. BBC Radio 4. 2. 10. 2007. Arhivirano iz originala 11. 10. 2007. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  3. ^ a b Reynolds, Simon (1999). Generation Ecstasy: Into the World of Techno and Rave Culture Routledge. ISBN 9780316741118. 
  4. ^ „Future shock”. Wayback Machine. 10. 11. 2004. Arhivirano iz originala 29. 09. 2014. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  5. ^ Universal Techno Pt.1 - Juan Atkins & Derrick May (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-05-31 
  6. ^ Cooper, Ryan. „30 Bands Joining Van's Warped Tour Lineup in 2014”. LiveAbout (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-31. 
  7. ^ „Interview: Derrick May”. daily.redbullmusicacademy.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-31. 
  8. ^ „Beyond the Hood? Detroit Techno, Underground Resistance, and African American Metropolitan Identity Politics | fiar” (na jeziku: engleski). oktobar 2009. Pristupljeno 2021-05-31. 
  9. ^ „Derrick May | Biography, Albums, Streaming Links”. AllMusic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-05-31. 
  10. ^ „Derrick May”. 2004-02-14. Arhivirano iz originala 14. 02. 2004. g. Pristupljeno 2021-05-31. 
  11. ^ Last Night the DJ Saved My Life: Story of the Disc Jockey. Headline Book Publishing. 1999. str. 254—255. 
  12. ^ a b v High Tech Soul: The creation of Techno Music [Documentary] • 2006, Plexifilm (na jeziku: srpski), Pristupljeno 2021-05-31 
  13. ^ The Record Players: DJ Revolutionaries. Black Cat. 2011. ISBN 978-0-8021-7089-7. 
  14. ^ a b „derrickmay.com”. Arhivirano iz originala 6. 8. 2008. g. 
  15. ^ „A Farewell From inthemix: Thanks For All The Memories”. Junkee (na jeziku: engleski). 2018-10-31. Pristupljeno 2021-05-31. 
  16. ^ a b „Archived copy”. Arhivirano iz originala 27. 3. 2002. g. Pristupljeno 7. 8. 2008. 
  17. ^ a b Reynolds, Simon (1998). A Tale of Three Cities: Detroit Techno, Chicago House & New York Garage. Routledge. ISBN 9780203824962. 
  18. ^ a b v „Beyond the Hood? Detroit Techno, Underground Resistance, and African American Metropolitan Identity Politics | fiar” (na jeziku: engleski). oktobar 2009. Pristupljeno 2021-05-31. 
  19. ^ Techno! (The New Dance Sound Of Detroit) (1988, Vinyl) (na jeziku: engleski), 4. 5. 1988, Pristupljeno 2021-05-31 
  20. ^ a b v Reynolds (1999) 71. Detroit's music had hitherto reached British ears as a subset of Chicago house; [Neil] Rushton and the Belleville Three decided to fasten on the word techno – a term that had been bandied about but never stressed – in order to define Detroit as a distinct genre.
  21. ^ Chin, Brian (mart 1990). „Detroit's "techno"... and many more stylistic outgrowths have occurred since the word "house" gained national currency in 1985.”. House Music All Night Long- Besst of House Music. 3 — preko Profil Records. 
  22. ^ „Juan Atkins”. Arhivirano iz originala 04. 05. 2012. g. Pristupljeno 31. 5. 2021. 
  23. ^ Savage, Jon (1993). Machine Soul: A History of Techno. The Village Voice. 
  24. ^ DeLeo, A. B.; Sprinson, D. B. (1975). „3-Deoxy-D-arabino-heptulosonic acid 7-phosphate synthase mutants of Salmonella typhimurium”. Journal of Bacteriology. 124 (3): 1312—1320. ISSN 0021-9193. PMC 236043 Slobodan pristup. PMID 365. doi:10.1128/jb.124.3.1312-1320.1975. 
  25. ^ Reynolds, Simon (1998). Generation Ecstasy. ISBN 9780316741118. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Детроитски_техно&oldid=26005857”