De Heviland DH.82 Tajger Mot

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
De Heviland DH.82 Tajger Mot
Opšte
Dimenzije
Masa
Proizvođačde Heviland erkraft kompani
Performanse
Početak proizvodnje1931.
Uveden u upotrebu1932.
Povučen iz upotrebe1959.
Prvi korisnikRAF
Broj primeraka8.868[1]
Dužina7,29
Razmah krila8,94
Visina2,67
Površina krila22,2
Prazan506
Maks. masa pri uzletanju828 kg
Brzina krstarenja108 km/h
Maks. brzina na Hopt175 km/h
Dolet486 km
Plafon leta4.100 m
Brzina penjanja3,42 m/min

De Heviland DH.82 Tajger Mot (engl. de Havilland DH 82 Tiger Moth) je dvokrilni dvosedi avion za osnovnu letačku obuku pilota mešovite konstrukcije, pretežno od drveta i platna, sa neuvlačivim klasičnim stajnim trapom. Proizvodio se u Velikoj Britaniji u fabrici de Heviland erkraft kompani.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Kokpit Tajger Mota
Strelasta krila
Upornice i zatezači krila
Rezervoar, poklopac motora i stajni trap

Avion De Haviland DH 82 Tajger Mot je projektovao Geoffrey de Havilland 1930. godine. Projektovn je na osnovu njegovog prethodnika De Heviland DH 60 Mot kao jednomotorni dvokrilac sa dva člana posade (instruktor i učenik) i namenjen je osnovnoj obuci pilota u RAF-u (koji je postavio Taktičko tehničke uslove za taj avion).

Prototip ovog aviona za osnovnu obuku pilota poleteo je 26. oktobra 1931. godine. Ubrzo je uveden u pilotske škole RAF-a, a potom i u civilne aeroklubove. Sem u Engleskoj, Tajger Mot proizvodio se po licenci u zemljama britanskog Komonvelta i u Kanadi, Norveškoj, Švedskoj i Portugaliji, a 200 aviona isporučeno je 1942. godine Amerikancima koji su ih koristili pod oznakom PT-24. Takođe je korišćen kao radio-upravljane bespilotna meta pod imenom Kvin Bi (Queen Bee - Matica). Do 1952. godine, kada je prekinuta proizvodnja, ukupno je napravljeno oko 8.000 komada u raznim verzijama koje su se prvenstveno razlikovale po snazi motora.

Tehnički podaci[uredi | uredi izvor]

Avion De Heviland DH.82 Tajger Mot je dvokrili dvosedi jednomotorni avion mešovite konstrukcije.

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, sa polukružnom gornjom stranom. U trupu su bila dva sedišta postavljena u tandem redosledu (jedno iza drugog). Prednji deo trupa gde se nalazio motor, bio je obložen aluminijumskim limom, a ostatak trupa bio je obložen impregniranim platnom ili drvenom lepenkom. Avion je imao duple komande i identične instrument table u oba kokpita.

Pogonska grupa: Avion je najčešće bio opremljen vazduhom hlađenim linijskim motorom, De Hevilend Džipsi III do Džipsi Major snage od 90 do 108 kW.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila sa dve ramenjače. Na središnjem delu gornjeg krila nalazio se rezervoar za gorivo. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila i na donjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa jednim parom drvenih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Oba krila su bila blago strelasta, imala oblik pravougaonika istih dimenzija stim što je gornje krilo bilo pomereno prema kljunu aviona u odnosu na donje. Krila su se mogla preklopiti u nazad prema repu aviona što je olakšalo parkiranje aviona u hangarima. Konstrukcije repnih krila i vertikalni stabilizator kao i kormilo pravca su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni trap: Avion je imao klasičan stajni trap sa dva točka opremljena gumama niskog pritiska napred i elastičnu drvenu drljaču na repu aviona. Stajni organ je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi, klasičan fiksan sa elastičnom osovinom, u nogama stajnog trapa su bili ugrađeni amortizeri. Na stajni organ se veoma lako mogu montirati skije ili plovci.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion De Heviland DH.82 Tajger Mot se proizvodio od 1932 do 1952. godine a ukupno je proizvedeno 8.868 primeraka. U Velikoj Britaniji se proizvodio u fabrici de Heviland erkraft kompani i Moris Motor Ltd preko 7000 primeraka. Po licenci je proizvedeno u nekoliko zemalja u svetu: Kanada (1548), Australija (1070), Novi Zeland (133), Norveška (38), Portugalija (91) i Švedska (23).

Prva primena ovih aviona u školovanju borbenih pilota počela je februara 1932. godine u RAF-ovoj Centralnoj pilotskoj školi i pred početak Drugog svetskog rata za obuku pilota u britanskim pilotskim školama je bilo 500 ovih aviona. Do Drugog svetskog rata Tajger Mot je postao standard za obuku pilota u svim zemljama Komonvelta a i šire, jer je korišćen u preko 40 zemalja širom sveta.

Pored toga što je korišćen za obuku pilota Tajger Mot je korišćen i za pomorske patrole. Sa tim patrolama se počelo u decembru mesecu 1939. godine, a ovi avioni su se koristili usled nedostatka borbenih aviona. Ovaj avion je korišćen i kao laki bombarder jer je mogao da nosi 8 bombi mase 9 kg.

Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Prvi De Hevilandovi Motovi u Jugoslaviji korišćeni su pre Drugog svetskog rata kao avioni za obuku i kao hidroavioni sa plovcima, bili su to avioni De Hevilend DH.60 Mot. Tokom rata jedan aeroklupski DH.60 Mot skrivan je od okupatora i posle rata osposobljen je za letenje u fabrici aviona „Utva” u Pančevu kao njena prva revizija nekog aviona.

Mada je Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije planiralo da nabavi 50 aviona Tajger Mot za potrebe svojih pilotskih škola a ta isporuka je trebalo da se desi septembra meseca 1940. godine do te isporuke zbog nastupajućeg rata nije došlo.

Novoformirano jugoslovensko Ratno vazduhoplovstvo je marta 1945. od Engleza dobilo 20 De Heviland DH.82 Tajger Motova za osnovnu obuku pilota i kurirske zadatke[2]. Bili su raspoređeni u Zadru sve do 1949. godine, kada je 16 preostalih aparata predato na upotrebu Vazduhoplovnom savezu Jugoslavije i dodeljeno aeroklubovima za obuku sportskih pilota i vuču jedrilica.

Poslednji Tajger je brisan iz Jugoslovenskog registra civilnih aviona 1964. godine. Jedan primerak ovog aviona se nalazi u Muzeju vazduhoplovstva na aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu. Izloženi primerak (fabrički broj 86-470, evidencioni broj 0902) dobijen je od Engleza 17. januara 1945. godine pod oznakom NM150. Do maja 1947. godine korišćen je u pilotskim školama RV a potom je predat VSJ (Vazduhoplovni Savez Jugoslavije) gde je dobio civilnu registraciju YU-CHX, a muzeju je dodeljen od aerokluba „Utva” Pančevo. Restaurisan je u bojama i oznakama kakve su bile dok je korišćen u Zadru[3].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 27. 09. 2007. g. Pristupljeno 14. 10. 2020. 
  2. ^ Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  3. ^ http://www.muzejvazduhoplovstva.org.rs/eksponati.php?jez=src&id=44%7Cнаслов=Де Hevilend Tajger Mot

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Dimitrijević, Bojan (2012). Jugoslovensko ratno vazduhoplovstvo 1942-1992. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • Mikić, Sava (1993). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga. Beograd: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

De Heviland DH.82 Tajger Mot na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Де_Хевиланд_DH.82_Тајгер_Мот&oldid=26864913”