Divlji kesten

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Za članak o srpskoj muzičkoj grupi, pogledajte Divlji kesten (grupa)
divlji kesten
divlji kesten u parku
divlji kesten u parku
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Sapindales
porodica: Sapindaceae
rod: Aesculus
Binomijalna nomenklatura
Aesculus hippocastanum
L.
Ekologija taksona

Divlji kesten ili lat. Aesculus hippocastanum je listopadno drvo iz porodice (Sapindaceae). Iako naziv može zavarati, nije srodan sa pitomim kestenom.

Opis biljke[uredi]

Raste kao drvo visoko i do 30 m, sa gustom lepo zaobljenom krunom. Listovi su prstasto složeni od pet do sedam sedećih, elipsasto izduženih i po obodu testerastih listića. Cvetovi su sakupljeni u metličaste, krupne i uspravne cvasti. Plod je kožasta, bodljikava, okrugla, zelena čahura u kojoj su smeštena obično dva krupna semena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje, sjajno kao da je lakirano, a ukus mu je gorak i neprijatan. Seme se može koristiti za ishranu životinja (lat. aescare, escare= jesti; gr. hippos = konj, od davnina je ovo seme korišćeno kao lek za emfizem konja).

Divlji kesten je arktotercijarni endemit južnog Balkanskog poluostrva. Od prirode raste u slivu reke Drima na aluvijumu i u klisurama. Ovde je velika relativna vlažnost vazduha, staništa su prirodno zaklonjena i imaju karakter zbegova ili refugijuma u kojima se sačuvao veliki broj reliktnih biljnih vrsta.

Najbolje raste na svežem, dubokom, humoznom i hranljivom zemljištu. U ekstremnim uslovima suvoće ili vlage u zemljištu ne uspeva dobro.

Može da izdrži niske temperature do -30 stepeni S.

U doba Vizantije je prenet u Carigrad, a u 17. veku počeo je da se gaji u celoj Evropi. Dostiže starost do 200 godina.

Fizičku zrelost postiže u starosti od 10-15 godina, a potom bogato cveta svake godine.

Droga i hemijski sastav[uredi]

Od kestena se upotrebljavaju: kora, listovi, cvetovi i seme. Listovi sadrže glikozide, tanin i smolu. Semena su bogata skrobom (40-60%), saponinom (5-8%), uljem (5-8%), belančevinama, glikozidima, taninima, vitaminima (B, C, K i P) i gorkim materijama.

Lekovito dejstvo[uredi]

Kora se u narodu upotrebljava za lečenje smetnji u varenju, protiv groznice (zbog gorčine) i prehlade, a i protiv izvesnih kožnih oboljenja. Ranije se koristila za štavljenje koža i za bojenje vunenih tkanina. Semena se upotrebljavaju kao lek protiv hemoroida i dijareje. Ekstrakt semena divljeg kestena sadrži escin, komponentu koja stabilizuje zidove venskih krvnih sudova, i na taj način smanjuje pojavu otoka i bola u nogama. Nemačka komisija E je odobrila upotrebu divljeg kestena kod venske insuficijencije nogu (otečene, bolne noge). Cvet se upotrebljava kao narodni lek za jačanje, protiv proliva i protiv pega na licu.

Primena[uredi]

Ekstrakt divljeg kestena se primenjuje u vidu gela ili krema, za smanjenje otoka nogu i kod hemoroida. Ulazi u sastav biljnih preparata za lokalni tretman vena i hemoroida. Primenjuje se u vidu kapsula, |tableta i tečnog ekstrakta, a postoje i preparati registrovani kao lek.

Galerija[uredi]

Literatura[uredi]

  • Gostuški, R: Lečenje lekovitim biljem, Narodna knjiga, Beograd, 1979.
  • Grlić, Lj: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, August Cesarec, Zagreb, 1986.
  • Djuk, A, Dž: Zelena apoteka, Politika, Beograd, 2005.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Kojić, M, Stamenković, V, Jovanović, D: Lekovite biljke jugoistične Srbije, ZUNS, Beograd 1998.
  • Lakušić, D: Vodič kroz floru nacionalnog parka Kopaonik, JP Nacionalni park Kopaonik, Kopaonik, 1995.
  • Marin, P, Tatić, B: Etimološki rečnik, NNK Internacional, Beograd, 2004.
  • Mindel, E: Vitaminska biblija, FaMilet, 1997.
  • Stamenković, V: Naše neškodljive lekovite biljke, Trend, Leskovac
  • Tucakov, J: Lečenje biljem, Rad, Beograd, 1984.
  • Šilić, Č: Atlas drveća i grmlja, IP Svjetlost, ZUNS, Sarajevo i Beograd, 1990.
  • Emilija Vukićević : Dekorativna dendrologija, Beograd, 1996.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Divlji kesten