Didaskalije
Didaskalije (grč. διδασκαλια - uputstvo) su kratke napomene u dramskom scenariju u kojima nam ukazuju šta radi književni lik dok izgovara tekst.[1][2][3][4][5]
Navedene su unutar zagrada ispred ili posle govornog teksta lika. Koriste se kao uputstva pozorišnim glumcima kako treba da se ponašaju na sceni ili šta treba da rade. Osim toga, didaskalije su jedna vrsta savremene notacije u književnosti.
Primer[uredi | uredi izvor]
Vilijam Šekspir, Romeo i Julija
- Romeo (položi ruke na srce): Ko nije nikad osetio ranu, i ogrebotini se podsmeva - al' tiho! Kakva svetlost prodire kroz onaj prozor? To je istok, a Julija je Sunce.
- Julija (stidljivo prilazi Romeu): Romeo, o Romeo! Zašto si Romeo? O odbaci oca svog, odbaci ime to – il' ako nećeš, prioni da me ljubiš, pa ću ja poreći da se zovem Kapuleti!
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Cambridge Introduction to Theatre Studies
- ^ Roberts, John (januar 2007). „Didaskalia”. Oxford Dictionary of the Classical World. ISBN 978-0-19-280146-3.
- ^ Jajte-Lewkowicz, Irena. „Didaskalia”. Encyklopedia Teatru Polskiego.
- ^ Davis, Tracy C. (3. 12. 2011). The Broadview Anthology of Nineteenth-Century British Performance. ISBN 9781770482982.
- ^ „Didaskalia”. Literêre terme en teorieë.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Didaskalije (Britannica)
- James Murray, Editor (1897) A New English Dictionary on Historical Principles, Clarendon Press Oxford
- Oxford English Dictionary (2003)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
