Diktatura
Diktatura se prema obliku vlasti i državnog uređenja svrstava u prvu podjelu a to je prema obliku vladavine. Ova podjela se uzima prema osobinama koje imaju nosioci vlasti, načinu dolaska na vlast, te prema odnosu vlasti i vladara prema građanima (pored diktature u ovu podjelu još se ubrajaju i monarhija i republika)
Diktatura ili tiranija postojala je u prošlosti ali i postoji i u sadašnjosti. Vladavina nije utemeljena u pravu nego u nasilju. Platon i Aristotel je smatraju izopačenom. Vladar monopolizuje svu vlast u državi i preuzima sve funkcije. U antičkoj Grčkoj i Rimu bilo je poznato bezbroj tiranija. U novije vrijeme imamo Musolinija, Hitlera... modifikovani oblik je Staljin, Čaušesku. Diktatori na vlast dolaze nelegalno, pa i državnim udarom (Fidel Kastro je na vlast došao državnim udarom pod izgovorom da skida sa vlasti diktatora). Vlast se nastoji proširiti na sve sfere ljudskog života, privredne tokove, kulturni i porodični život. Mogli bismo reći da samim tim što diktator ima apsolutnu vlast nad svim nivoima vlasti to onemogućava organizovani kriminal da se infiltruje. To je samo u teoriji. Naime, mnogi diktatori upravo stvaraju organizovani kriminal radi svoje koristi (npr. Norijega u Nikaragvi itd.).
Postojalo je mnogo debata oko toga da li je Josip Broz Tito bio diktator. Naime, on je bio u specifičnoj poziciji. Za vrijeme njegove vladavine država nije bila pred ekonomskim kolapsom već suprotno. Takođe, bezbednosna situacija je bila i više od zadovoljavajuće (osim nekih napetosti sa SSSR-om). Kultura nije stagnirala. Međutim, jednopartijski sistem, neograničena vladavina i pogotovo postojanje Golog otoka na koji su išli njegovi politički protivnici presudno govori da je J. B. Tito bio diktator.
[uredi] Spoljašnje veze
