Dimitrije Paleolog

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Dimitrije Paleolog (sin Andronika II).

Dimitrije Paleolog
Lični podaci
Datum rođenja	1407.
Mesto rođenja	Carigrad, Vizantijsko carstvo
Datum smrti	1470.
Mesto smrti	Hadrijanopolj, Osmansko carstvo
Porodica
Potomstvo	Jelena Paleolog
Roditelji	Manojlo II Paleolog Jelena Dragaš
Prethodnik	Konstantin XI Paleolog

Dimitrije (II) Paleolog (grč. Δημήτριος Παλαιολόγος) je bio poslednji morejski despot (1449—1460). Bio je peti sin vizantijskog cara Manojla II (1391—1425) iz dinastije Paleologa i njegove supruge, srpske princeze, Jelene Dragaš. Tokom svog života, bio je u stalnom sukobu sa braćom, pokušavajući da dođe do vlasti oslanjajući se mahom na Osmanlije. U svojoj vladavini Morejom, vodio je turkofilsku politiku i bio je u stalnom sukobu sa mlađim bratom i savladarom Tomom (1428—1460), što će na kraju dovesti do pada despotovine. Poslednje godine je proveo u Hadrijanopolju kao tast osmanskog sultana Mehmeda II (1451—1481).

Poreklo i porodica

Rođen je u Carigradu, kao drugi sin (od desetoro dece), Manojla II i Jelene Dragaš (ćerke Konstantina Dragaša (Dejanovića)), oblasnog gospodara koji je vladao istočnom Makedonijom. Po majčinoj liniji Konstantin je, kao i njegov brat Jovan VIII (1425—1448), je bio čukununuk kralja Srbije Stefana Dečanskog (1322—1331) čija se ćerka udala za sevastokratora Dejana (rodonačelnika Dejanovića i oca Konstantina Dejanovića Dragaša) i po toj osnovi potomak Nemanjića. Konstantin je odrastao u Carigradu i po svemu je bio pravi Vizantinac, ali je svom imenu dodao i majčino prezime Dragaš. Pored Konstantina, Manojlo i Jelena imali su još nekoliko dece.

Ime	Živeo	Titula	Vladao
Jovan (VIII)	1392 — 1448.	vizantijski car	Vizantijom (od 1421. kao savladar, samostalno 1425—1448)
Teodor (II)	(1396—1448)	morejski despot	Morejom (1407—1443)
Konstantin (XI)	(1405—1453)	morejski despot, vizantijski car	Morejom (1428—1448) i Vizantijom (1449—1453)
Andronik	(1403—1429)	despot	Solunom (1408—1423)
Toma	(1409—1465)	morejski despot	Morejom (1428—1460)
Konstantin	(1393/1397 — 1400/1405)
Mihajlo	(1406/1407 — 1409/1410)

Dimitrije se dva puta ženio:

• 1436. godine Zojom Paraspondilos, vizantijskom plemkinjom koja je umrla 1440. godine
• 1441. godine Teodorom Asen, umrlom 1470. ili 1471. godine

Sa svojom drugom suprugom imao je jednu ćerku Jelenu, koju je udao za osmanskog sultana Mehmeda II.

Život i vladavina

Dimitrije je rođen u Carigradu oko 1407. godine. Nakon praktičnog preuzimanja vlasti njegovog najstarijeg brata Jovana VIII (1425—1448), koji je od 1421. godine vladao kao savladar njihovom teško bolesnom ocu, Dimitrije je 1423. godine prebegao u kraljevinu Mađarsku kod Žigmunda Luksemburškog (1387—1437). Njegovi motivi nisu poznati, ali je najverovatnije bio nezadovoljan podelom vlasti. Kasnije se vratio u Vizantiju i od 1429. godine vlada Lemnosom.

Njegov stariji brat i vizantijski car Jovan VIII uputio se 1436. godine na Apeninsko poluostrvo da bi pregovarao o uniji i pomoći koju bi zapadne zemlje mogle da pruže Vizantiji u odbrani od Osmanlija. Na ovom putu i na saboru u Ferari i Firenci, uz veliki broj sveštenika i mislilaca, pratiće ga i antiunionistički nastrojeni Dimitrije. Boravak na Zapadu se okončao sklapanjem Firentinske unije 1439. godine, a Dimitriju je nakon povratka dodeljena na upravu Mesemvrija.

On je 1442. godine, uz vojnu pomoć Osmanlija, opseo Carigrad u pokušaju da preuzme vlast koristeći se Firentiskom unijom kao povodom. Iako je njegov napad odbijen, vraćen mu je na upravu Lemnos, a naredne godine se okončava njegova uprava nad Mesemvrijom. Nakon smrti njegovog starijeg brata Teodora (II) (1407—1443) 26.06. 1448. godine, biva mu dodeljen na upravu njegov posed kraj Carigrada, Selimvrija. Krajem iste godine, umro je još jedan njegov brat i tadašnji vizantijski car Jovan VIII, nakon čega Dimitrije Selimvriju predaje svom bratu i novom caru Konstantinu XI Dragašu (1449—1453) i preuzima njegove posede u Moreji.

Morejom je, uz Konstantina, vladao i njihov mlađi brat Toma sa kojim je Dimitrije rano došao u sukob. Netrpeljivost između njih rezultovala je već 1450. godine praktičnom podelom Morejske despotovine na dva dela. Njihov sukob je dodatno slabio vizantijsku odbranu, tako da su u doba poslednje osmanske opsade Carigrada 1453. godine uspeli samo da suzbiju njihov upad u Moreju, nemoćni da pruže bilo kakvu pomoć opsađenom gradu koji je pao 29.05. U završnim borbama je poginuo njihov stariji brat i poslednji vizantijski car Konstantin Dragaš, a Vizantija je praktično prestala da postoji. Sukob između Tome i Dimitrija se nastavio, a poprimio je i političku dimenziju, pošto se Toma zalagao za saradnju sa Papstvom i italijanskim državicama u cilju opstanka Morejske despotovine, dok je Dimitrije smatrao da od Zapada neće dobiti pomoć i da je bolje biti dobar vazal osmanskom sultanu Mehmedu II.

Osmanlije su 1458. godine napale i zauzele severni deo Moreje, da bi je 1460. godine zauzele u celini, čime je prestao da postoji poslednji ostatak vizantijske države na Balkanskom poluostrvu. Sam Dimitrije im je predao Mistru, nakon čega je svoju ćerku Jelenu udao za osmanskog sultana Mehmeda II. Posle toga je otišao u Hadrijanopolj, a zet mu je dodelio prihode od Enosa, Lemnosa, Imbrosa, Tasosa i Samotrake na doživotno uživanje. Međutim 1467. godine, Dimitrije je pao u sultanovu nemilost.

Umro je u Hadrijanopolju 1470. godine, kao monah David.

Porodično stablo

16. Mihajlo IX Paleolog

8. Andronik III Paleolog

17. Rita Armenijska

4. Jovan V Paleolog

18. Amadeo V od Savoje

9. Ana Savojska

19. Marija od Brabanta

2. Manojlo II Paleolog

20. Mihajlo Kantakuzin

10. Jovan VI Kantakuzin

21. Teodora Paleolog

5. Jelena Kantakuzin

22. Andronik Asen

11. Irina Asen

1. Dimitrije Paleolog

12. Dejan

6. Konstantin Dragaš Dejanović

26. Stefan Uroš III Dečanski

13. Teodora Nemanjić

27. Marija Paleolog

3. Jelena Dragaš

Literatura

• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6. 
• Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta. 
• Kazhdan, Alexander P., ur. (1991). The Oxford dictionary of Byzantium. New York [u.a.]: Oxford Univ. Press. ISBN 978-0-19-504652-6.