Dinosaurusi
Iz projekta Википедија
| Dinosaurusi |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Replika Tiranosaurus reksa.
|
||||||||
| Sistematika | ||||||||
|
||||||||
|
|
||||||||
|
|
||||||||
| Ekologija taksona | ||||||||
|
|
Naziv dinosaurus potiče od grčkih reči deinos (strašan) i saurus (gušter), a dao ga je engleski zoolog, ser Ričard Oven, 1841. Ljudski pogled na ova bića menjao se tokom vremena. Prvo su zamišljani kao veliki, letargični reptili i slikani su kao usamljene životinje koje lutaju po močvari, vukući za sobom svoje dugačke repove. Tek krajem šezdesetih godina ovog veka, sa otkrićem Deinonyčus-a (Deinonychus), bilo je jasno da to nije nikakav inferiorni,tromi gušter već visoko-specijalizovan predator, morfološki sličniji ptici nego gmizavcu. Tada mala grupa paleontologa na čelu sa Džonom Ostromom iznosi viđenje dinosaurusa kao toplokrvnih, društvenih životinja, savršeno prilagođenih uslovima svoje sredine. Ostromovi istomišljenici bili su neprestano kritikovani od strane svojih kolega, mada se sve više činilo da su u pravu.
[uredi] Evolucija dinosaurusa
Počinje u trijasu, pre skoro 250 miliona godina, kada se od primitivnih tekodonta počinje razvijati dinosaurus i neke druge grupe arhosaurija. Najstariji poznati predstavnik dinosaurusa ili Dinosaurimorfa je Eoraptor lunensis (Eoraptor lunensis)- što znači jutarnji kradljivac, pronađen u Argentini 1991. Pronašao ga je Paul Sereno, paleontolog iz Čikaga. Starost ovog fosila iznosi oko 235 miliona godina. Od tog vremena grupa dinosaurusa počinje naglu ekspanziju i zauzima sve delove tadašnjeg kopna. Još na početku svog razvoja dele se na dve velike grupe:
- Saurišia (Saurischia), dinosaurus sa karličnim pojasom kao kod reptila (pubis je uperen prema napred) i
- Ornitišia (Ornitischia), sa karličnim pojasom kao kod ptica (pubis je okrenut unazad, paralelno sa ishionom).
Obe grupe daju niz ogranaka koji zauzimaju sva kopnena staništa i nedozvoljavaju sisarima da se dalje razvijaju. Sisari su se pojavili, približno, kad i prvi dinosaurusi i od tada nisu ni malo napredovali čitavih 170 miliona godina, sve dok dinosaurusi nisu izumrli. U periodu jure, a možda još i u trijasu, saurišia daje ogranak iz koga nastaju prve ptice. Dalje usavršavanje dinosaurusa trajalo je i tokom perioda krede kada su bili na vrhuncu svog razvoja, a onda misteriozno nestali ostavljajući za sobom jedino ptice kao najprilagođeniju grupu celurosaurija. Nestanak dinosaurusa, drugih krupnih mezozojskih reptila i uopšte 65% tadašnjeg živog sveta, dovodi se u vezu sa padom ogromnog asteroida koji je pre 65 miliona godina pao na poluostrvo Jukatan u Meksiku. Zbunjujuća je činjenica da su preziveli neki organizmi vrlo bliski dinosaurusima, kao sto su njihovi primitivniji srodnici - krokodili i njihovi evolucioni potomci - ptice.
[uredi] Nestanak Dinosaurusa
Dinosaurusi su nestali pre oko 65 miliona godina. Postoje različite hipoteze o njihovom nestanku. Jedna od njih je vezana za pad ogromnog meteorita na Zemlju. Ako bi meteorit bio dovoljno veliki, udar bi podigao takav oblak prašine da bi stvorio zaklon između Zemlje i Sunca. Samim tim sunčevi zraci ne bi dopirali do površine zemlje i biljke ne bi mogle da sebi stvaraju hranu procesom fotosinteze. Usledilo bi izumiranje herbivora i karnivora usled sukcesivnog povećanja nedostatka hrane.
