Diplodokus

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Diplodokus
Istorija grupe: kasna jura
Diplodokusova lobanja
Diplodokusova lobanja
Status ugroženosti:
fosilni takson
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Sauropsida
nadred: Dinosauria
red: Saurischia
podred: Sauropodomorpha
infrared: Sauropoda
porodica: Diplodocidae
rod: Diplodocus
Март, 1878
Ekologija taksona

Diplodokus je vrsta dinosaurusa čiji su fosili prvi put pronađeni 1878. Njegovo ime potiče od grčkih reči diplos/διπλος što znači „dupli“ i dokos/δοκος što znači „drvena greda“, „šipka“ ili „grana“. Veruje se da je živeo u krdima poput današnjih slonova.[1]

Izgled[uredi]

Skelet Diplodokusa

Naziv je dobio po građi repa. Ispod svakog pršljena je imao koštani produžetak koji se pružao unapred i unazad. Uloga ovih produžetaka je bila da štite krvne sudove u repu, ali i da samom repu daju čvrstinu. Moguće je da se branio od napadača koristeći rep kao bič.[2]

Imao je telo dužine oko 27 metara i težio je između 10 i 16 tona. Dugo je važio za najdužeg dinosaurusa. Njihova veličina je bila ono što je plašilo velike predatore kao što su alosaurusi i ceratosaurusi. Glava mu je bila veoma mala (dužine oko pola metra), dok su vrat i rep bili veoma dugi i činili oko 60% dužine tela. Kretao se na četiri debele i glomazne noge koje su bile veoma male u odnosu na dužinu tela. Neki naučnici smatraju da se kretao tako što su mu glava i rep bili gotovo horizontalno ispruženi, ali je takođe izgleda mogao da se uzdiže na zadnje noge kako bi se hranio lišćem visokog drveća. Zube je, poput svojih srodnika, imao samo u prednjem delu vilice[2] i bili su nalik kvačicama.[1]

Fosilni nalazi[uredi]

Živeo je u zapadnom području današnje Severne Amerike na kraju jure. Diplodokus je nađen u gornjim Morisonovim formacijama (Uppear Morrison Formations) pre oko 150 do 147 miliona godina. To je bilo područje u kome su dominirali gigantski sauropodi kao što su kamarosaurus, brasosaurus, apatosaurus i brahiosaurus.[2]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b Džon Malam i Džon Vudvord. 2009. Atlas dinosaurusa. Profil. Beograd. ISBN 978-86-6059-011-6.
  2. ^ a b v Berni D. 2001. Velika enciklopedija dinosaurusa. Zmaj. Novi Sad.

Spoljašnje veze[uredi]