Dobroslav Jevđević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dobroslav Jevđević
Dobroslav Jevđević
Lični podaci
Datum rođenja(1895-12-28)28. decembar 1895.
Mesto rođenjaMiloševac, kod Prače, Austrougarska
Datum smrti2. oktobar 1962.(1962-10-02) (66 god.)
Mesto smrtiRim, Italija
Vojna karijera
Služba1941—1945.
VojskaJugoslovenska vojska u otadžbini
Učešće u ratovimaDrugi svetski rat

Dobroslav Jevđević (Miloševac, kod Prače, 28. decembar 1895 — Rim, 2. oktobar 1962) bio je srpski političar i četnički vojvoda u Hercegovini tokom Drugog svetskog rata.

Još kao učenik bio je član Mlade Bosne, u čijim je oružanim aktivnostima učestvovao. Posle Prvog svetskog rata bio je član četničkog udruženja i Organizacije jugoslovenskih nacionalista, narodni poslanik kao član Jugoslovenske nacionalne stranke, vođa opozicije prema kralju Aleksandru sve do ubistva kralja 1934.

Nakon Aprilskog rata, Jevđević je postao četnički vođa u Hercegovini i stupio je u pokret Draže Mihailovića. Jevđević je sarađivao sa Italijanima, a kasnije i sa Nemcima protiv partizana. Iako je Jevđević priznavao autoritet Dragoljuba Mihailovića, brojni činioci su učinili Jevđevića nezavisnim od Mihailovićeve komande, osim onda kada je sarađivao sa Ilijom Trifunovićem-Birčaninom, Mihailovićevim komandantom Dalmacije, Hercegovine, zapadne Bosne i jugozapadne Hrvatske.

Tokom zajedničke italijansko-četničke operacije Alfa, Jevđevićevi četnici, uz druge četničke odrede, su bili odgovorni za ubistva između 500 i 1700 muslimanskih i katoličkih civila u oblasti Prozora.[1][2][3] Njegove snage su učestvovale u jednoj od najvećih operacija sila Osovine protiv partizana, operacije Vajs u zimu 1943. Njegove snage su se kasnije stopile sa drugim kolaboracionističkim odredima koji su se povukle prema zapadu i stavljene pod komandu Višeg SS i policijskog vođe Odila Globočnika u operativnoj zoni Jadransko primorje. U leto 1945. pobegao je u Italiju, gde je živeo do svoje smrti. Tamo je bio doživotni počasni predsednik organizacije srpskih četnika „Ravna Gora”, publicista i osnivač i urednik „Srpskih novina”.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dobroslav Jevđević je rođen 28. decembra 1895. godine u Miloševcu kod Prače, u svešteničkoj porodici, kao sin protojereja Dimitrija Jevđevića i majke Anđelke. Jevđević je vaspitan u hrišćanskom duhu. Srednju školu, gimnaziju, je pohađao u Sarajevu i Beogradu. Dobroslavovog oca je na dan atentata uhapsila austrougarska policija zbog njegovih veza sa organizacijom Narodna odbrana. Optužen je za veleizdaju, osuđen na smrt vešanjem aprila 1916. i streljan u Banjaluci.

Jevđević je bio uspješan pisac i pesnik u svojoj mladosti. Studirao je pravo na univerzitetima u Zagrebu, Beogradu i Beču i govorio je italijanski, nemački i francuski. Jevđevićeva politička karijera je počela 1918. Između dva rata bio je jedan od najuticajnijih srpskih političara u Bosni i Hercegovini. Bio je član Udruženja četnika Koste Pećanca. [traži se izvor] Takođe je bio jedan od vođa Samostalne demokratske stranke i preko Organizacije jugoslovenskih nacionalista je predvodio desno krilo stranke. Jevđević je bio na čelu vojvođanskog dela OPJUHA-e.[4] Nameravao je da u saradnji sa Svetozarom Pribićevićem organizuje „Marš na Beograd” 1924. godine, kako bi sprečio stvaranje koalicije HSS-a i radikala. Jevđević je kasnije poslao kandidat za skupštinu opozicione Jugoslovenske nacionalne stranke u Kraljevini Jugoslaviji,[5] Četiri puta je biran u jugoslovensky Narodnu skupštinu,[6] predstavljajući rogatički srez, a zatim i Novi Sad,[7] i bio je vođa opozicije tokom Šestojanuarske diktature kralja Aleksandra.[6] Premijer Bogoljub Jevtić ga je 1935. postavio za šefa propagande jugoslovenske vlade. Jevđević je odobravao stvaranje Banovine Hrvatske 1939. i zastupao je stvaranje većeg srpskog pandana koji bio uključio najveći dio Bosne i Hercegovine.[5]

Drugi svjetski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata najpre je obavljao političke dužnosti u zapadnim srpskim krajevima. Godine 1942. dobio je zvanje četničkog vojvode, a 1944. postaje načelnik Komande JVuO za Gornju Liku i primorje, odnosno dva korpusa koja su postojala u tim krajevima: Ličko-kordunaškog i Primorskog korpusa.

Operacija Vajs[uredi | uredi izvor]

Jevđević sa italijanskim oficirima poziva narod u borbu protiv partizana tokom operacije Vajs.

Na sastanku sa Roatom novembra 1942. Jevđević je izdejstvovao italijansko odobrenje da se „legalizuje” još 3000 četnika i da se cijela istočna Hercegovina prizna za „četničku zonu”. Zauzvrat, četnici su obećali da neće napadati muslimanske i hrvatske civile i složili su se da imaju italijanske oficire za vezu u svim svojim jedinicama veličine puka ili jačim. Jevđević se 15. novembra složio sa italijanskom odlukom da počnu da naoružavaju muslimanske antipartizanske grupe. Ovo ga je skoro stajalo glave, kada ga je nekoliko četnika, koji su se žestoko odupirali italijanskom naoružavanju hrvatskih i muslimanskih antipartizanskih formacija, došli u Mostar sa namerom da ga ubiju.[8]

Do kraja 1942. četničko-italijanska kolaboracija je bila uobičajena stvar.[9] Četničke snage su bile uključene u italijanske planove za operaciju Vajs, veliku osovinsku antipartizansku ofanzivu koja je trebalo da bude pokrenuta 20. januara 1943. Jevđević je 3. januara 1943. u Rimu učestvovao na osovinskoj konferenciji pred operaciju Vajs, zajedno sa višim njemačkim, italijanskim i xrvatskim komandantima.[10] Ovi planovi su uključivali oko 12.000 četnika pod Jevđevićevom komandom.[11] Iako su četnici bili sigurni da će partizani biti uništeni u dolinama Neretve i Rame, mogućnost da Nijemci pređu preko italijansko-nemačko demarkacione linije u istočnu Hercegovinu (koju su četnici smatrali oblašću pod svojom kontrolom) ih je verovatno zabrinjavala, pa je Jevđević je 23. februara sklopio sporazum sa Nijemcima da oni neće prelaziti Neretvu i da će se kontakti Nijemaca i četnika izbegavati.[12] Na početku operacije Vajs, Jevđević je sklopio sporazum za zajedničko delovanje sa zapovjednikom oružanih snaga NDH u Mostaru.[13] Kasnije u toku operacija Vajs, Jevđević je preko Italijana zatražio pomoć 7. SS divizije Princ Eugen u odbrani Nevesinja, koje je bilo pod jakim pritiskom partizana koji su se probili kroz četničke redove u bici na Neretvi. Iako su i Italijani isto tražili, Nijemci su odbili, obrazlažući to da je ova divizija rezervisana za druge zadatke.[14]

Dobrosav Jevđević (u bijeloj bluzi) sa Italijanima i crnogorskim četnicima Baja Stanišića u pripremi za operaciju Vajs, na putu za Mostar 1943.

Nakon smrti Ilije Trifunović-Birčanina u februaru, Jevđević, Đujić, Baćović i Radovan Ivanišević su obećali Italijanima da će nastaviti Birčaninovu politiku tesne kolaboracije u borbi protiv ustaša i partizana. Italijani su mogli da vrše pritisak na Jevđevića, pošto su njegov brat i verenica bili internirani u Italiji.[15] Mihailović je možda mislio da je Jevđević prekoračio svoja ovlašćenja prisustvujući osovinskoj konferenciji u Rimu prilikom planiranja operacije Vajs i kada je početkom 1943. jugoslovenska izbeglička vlada odlikovala Jevđevića Karađorđevom zvezdom, Mihailović je prikrio vesti zbog prirode Jevđevićevog sporazuma sa Italijanima.[16] Tenzije između Mihailovića i Jevđevića su postale toliko očigledne da je Mihailović navodno pretio "da će ga obesiti o najbliže drvo".[17] U martu, Jevđević je javno zatražio kraj četničkih ubistava Hrvata u Hercegovini.[18] Posle poraza na Neretvi i u iščekivanju mogućeg savezničkog iskrcavanja na jadranskom primorju, Benito Musolini je maja 1943. konačno podlegao njemačkom pritisku i naredio italijanskim vojnicima da sarađuju u razoružavanju četničkih grupa. Jevđević je odmah stavljen u kućni pritvor.[19]

Njegov kućni pritvor nije dugo potrajao. Već sledećeg meseca je pušten i Mihailović ga je poslao u Sloveniju da ga obavijesti o stanju tamošnjih četnika. Jevđević je počeo da stupa u kontakt sa Nijemcima prije italijanske kapitulacije septembra 1943.[20] Otputovao je u Rim 3. septembra preko Rijeke i stupio u kontakt sa njemačkom obaveštajnom službom.[21] Nakon njemačke okupacije teritorije NDH koju su ranije držali Italijani, Jevđević je otišao u Trst. Tu je pomagao u organizovanju raseljenih četnika i njihovom prebacivanju u Opatiju.[7] Jevđević se od druge polovine 1943. godine, stalno kretao po Italiji, Slovenačkom primorju i Ljubljani, prikupljao podatke o NOP i davao ih raznim obaveštajnim služ­bama.[22] U Trstu je ostao do januara 1944, kada je prešao u Opatiju sa četnicima iz Trsta koji su stavljeni pod njegovu komandu. Zatim je sa svojim četnicima otišao u Ilirsku Bistricu.[21] Dolaskom u Italiju Mihailovićevih delegata sa Živkom Topalovićem na čelu, polovinom 1944. godine, Novakova i Jevđevićeva funkcija izgubila je svaki značaj.[22]

Povlačenje i emigracija[uredi | uredi izvor]

Jevđevićev grob na Protestantskom groblju u Rimu

Preostalih Jevđevićevih 3.000 boraca[23] ca četnicima Momčila Đujića, Ljotićevim Srpskim dobrovoljačkim korpusom, i ostacima Nedićevog Srpskog udarnog korpusa, cy stavljeni pod komandu SS-obergrupenfirera Odila Globočnika, višeg SS i policijskog vođe i zapovednika operativne zone Jadransko primorje.[24] Uprkos tome, oni su pokušali da kontaktiraju zapadne Saveznike u nadi da će osigurati stranu pomoć za predloženu antikomunističku ofanzivu sa ciljem da ponovo uspostave monarhističku Jugoslaviju. Odredi Jevđevićevih četnika, zajedno sa tri puka SDK su 11. aprila umarširali u severozapadnu Hrvatsku u nadi da će se spojiti sa Crnogorskim dobrovoljačkim korpusom Pavla Đurišića, koji je putovao kroz Bosnu u nadi da će stići do Slovenije. Pokušaj spasavanja Đurišićevih četnika je došao prekasno, jer su ih već porazile trupe NDH u bici na Lijevču polju, posle koje je Đurišić zarobljen i ubijen. Ova grupa se povukla na sever u Sloveniju, sukobljavajući se sa partizanima pre povlačenja u Sloveniju. Ove četnike su na kraju primili Saveznici i izručili Jugoslaviji, gde su ih partizani delom streljali.[24] Jevđević je ostao vrlo uticajan među četnicima posle rata.[25]

Poručnik Neđeljko B. Plećaš, u svojoj memoarskoj knjizi „Ratne godine 1941—1945”, vojvodu Jevđevića opisuje sledećim rečima: „On je shvatio, bolje nego iko drugi, da je posle ratne tragedije (aprila 1941) bio najvažniji posao da se spasu srpski životi. Tome se cilju on bio sav posvetio. On je sve gledao srpskim očima. Nije se zanosio ni Saveznicima, ni okupatorima, ni prijateljima ni neprijateljima, već je vagao na nacionalnom kantaru i motrio ko će u kom momentu više koristiti našem narodnom interesu. U tom radu, on se ponekad ogrešio o interese Saveznika, često se grešio o interese okupatora, ali se nikada nije ogrešio o interese srpskog naroda”.

Vojvoda Jevđević je u emigraciji je bio doživotni počasni predsednik Organizacije srpskih četnika „Ravna Gora”. [traži se izvor] Objavio je knjigu četničkih novela „Kapi krvi” (1950), kao i knjige „Sarajevski zaverenici” (1953—1954) i „Od Indije do Srbije - tri hiljade godina srpske istorije” (1961). Osnovao je i uređivao „Srpske novine”.[26]

Umro je u Rimu 2. oktobra 1962. godine. Sahranjen je u Rimu 6. oktobra 1962. godine.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milazzo 1975, str. 100.
  2. ^ Tomasevich 1975, str. 232–233.
  3. ^ Goldstein, Ivo (7 November 2012). "Četnički zločin u Rami u listopadu 1942. godine (III dio)". Prometej.
  4. ^ "Ilustrovani list", br. 18; 3-10. maj 1923; str. 3
  5. ^ a b Pavlowitch 2007, str. 46.
  6. ^ a b Milazzo 1975, str. 71.
  7. ^ a b Dizdar 1997, str. 172.
  8. ^ Milazzo 1975, str. 106–08.
  9. ^ Ramet 2006, str. 148.
  10. ^ Roberts 1973, str. 103–04.
  11. ^ Redžić 2005, str. 36.
  12. ^ Tomasevich 1975, str. 241.
  13. ^ Redžić 2005, str. 99.
  14. ^ Tomasevich 1975, str. 248.
  15. ^ Tomasevich 1975, str. 218.
  16. ^ Roberts 1973, str. 68.
  17. ^ Pavlowitch 2007, str. 125.
  18. ^ Redžić 2005, str. 146.
  19. ^ Milazzo 1975, str. 148.
  20. ^ Tomasevich 2002, str. 146.
  21. ^ a b Tomasevich 1975, str. 428.
  22. ^ a b Milovanović 1983c, str. 82.
  23. ^ Tomasevich 1975, str. 442.
  24. ^ a b Tomasevich 1975, str. 449.
  25. ^ Tomasevich 1975, str. 158.
  26. ^ Srpske novine broj 700 – jubilarno izdanje jednog od najstarijih glasila srpske emigracije („Pogledi”, 16. oktobar 2017)

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dobroslav Jevđević na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Доброслав_Јевђевић&oldid=27550803”