Dornije Do 17

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dornije Do 17 [a]
Dornije Do 17
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Naoružanje
Dužina16,1
Razmah krila18
Visina4,55
Površina krila55,00
Prazan5643
Maks. masa pri uzletanju7660 kg
Klipno-elisni motor2 x BMW 132N,
9-cilindara
Snaga2 x 865 KS ili
2 x 645 kW
Maks. brzina na Hopt332 km/h
Maks. brzina na H=0349 km/h,
a na 4000m 396 km/h
Taktički radijus kretanja1460 km
Dolet2200 km
Plafon leta6200 m
Osnovno6 mitraljeza 7,92 mm
Bombe20 x 50 kg ili 4 x 250 kg

Dornije Do 17 (nem. Dornier Do 17) je laki bombarder, proizvodio se u nemačkoj fabrici aviona Dornije. Zbog svoje vitke linije, u zemljama engleskog govornog pordučja dobio je nadimak „Leteća olovka“. Za vreme Drugog svetskog rata, bio je jedan od tri bombardera koji su činili glavni oslonac taktičkih bombarderskih snaga Luftvafea u prvim godinama rata.[1] Relativno kratko vreme ga je koristila Luftvafe da bi bio zamenjen boljim Junkersom Ju 88. Usavršena verzija Do 215 proizvedena je u manjoj seriji, ali ni ona nije ostala dugo u upotrebi. Dornijea pokreću dva radijalna motora, ugrađena na krilima, a repne površine imaju dva vertikalna stabilizatora. Bio je popularan među svojim posadama zbog lakog upravljanja na manjim visinama što mu je omogućavalo iznenadne napade. Radi njegove tanke konstrukcije bio je manji cilj i bilo ga je teže pogoditi nego druge nemačke bombardere.

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Dornije Do 17 je konstruisan početkom 1930-ih, vođa projektantskog tima je bio dr. Klod Dornije. Avion je bio jedan od tri glavna nemačka bombardera korištena u prve tri godine Drugog svetskog rata. Svoju prvu borbenu misiju avion je imao 1937. godine tokom Španskog građanskog rata, u različitim ulogama u Legiji Kondor. Tokom Drugog svetskog rata korišćen je u velikom broju u prednjoj liniji svake veće akcije sve do kraja 1941. godine, kada mu je korišćenje ograničeno samo na nošenje bombi s čime mu je smanjena efikasnost i dolet. Proizvodnja Dornijea je završena u leto 1940, u korist tada novog i snažnijeg Junkersa Ju 88. Naslednik Do 17 je bio Do 27, koji se počeo pojavljivati 1942. godine. I pored novijih aviona Do 17 je nastavio službu u floti Luftvafea do kraja rata u različitim ulogama, kao noćni lovac, izviđač, transporter, školski i avion za razna aero-ispitivanja. Znatan broj preostalih aviona poslat je u zemlje saveznice Nemačke. Samo nekoliko aviona je preostalo posle rata, a zadnji je prizemljen u Finskoj 1952. godine. Manja količina modernizovanih aviona proizvođena je za izvoz pod oznakom Do 215, ali su na kraju i ovi avioni završili u floti Luftvafea. Proizvodnja Do 215 je prestala 1941.

Verzije[uredi | uredi izvor]

Do 17K[uredi | uredi izvor]

Na osnovu uspeha Do 17 za vreme ciriških avio trka, Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo je otkupilo licencu za proizvodnju aviona u Državnoj fabrici aviona u Kraljevu. Modifikacije su se sastojale u ugradnji boljih zvezda motora Gnom Ron 14Н, a dodat je top „hispano“ od 20 mm kao i tri mitraljeza brauning 7,92 mm. U tadašnjoj Jugoslaviji izrađivane su tri verzije: bombarder Do 17 Kb-1, izviđački Do 17 Ka-2 i takođe izviđački Do 17 Kb-3. Između Ka-1 i Ka-2 postojala je neznatna razlika, zadnji nešto uvećani deo kabine bio je pomaknut malo unazad. Na Do 17 Ka-3 je, prema modelu M-1, donji deo krila bio prekriven Duraluminijumom, a radi širih motora uvećana je i njegova oplata.

Glavni članak: Jugoslovensko kraljevsko ratno vazduhoplovstvo u Aprilskom ratu

Do početka Aprilskog rata ukupno je proizvedeno 70 aviona. U toku Aprilskog rata većinu aviona su na zemlji uništili ili neprijatelj ili posade aviona. Nekoliko posada je sa avionima prebeglo na stranu saveznika, a 11 su Nemci prodali kvislinškoj NDH

Do 17Z[uredi | uredi izvor]

Dornije Do-17 Ka-3 JKRV po sletanju na Heliopolis Egipat april 1941. god.

Dornije Do 17Z serija je bila je najprepoznatljivija verzija, koja je izrađena u velikom broju. Performanse ove varijante su znatno nadmašile performanse prethodnika. Prve modifikacije su nastale nakon sticanja borbenih iskustava u Španskom građanskom ratu, kada je uočean mana da je Do 17 slabo zaštićen od napada odozdo. Usled ograničenja polja gađanja, njegov jedini mitraljez koji je postavljen nadole nije bio dovoljno efikasan. Zbog toga je rekonstruisan prednji deo trupa, sa zastakljenim nosom na vrhu, zajedno s pilotskom kabinom, koja je proširena i spuštena s čime je omogućena ugradnja dodatnog mitraljeza. I sama kupola kabine je bila potpuno u staklu, protegnuta je unazad tako da je bila uporedna s napadnom ivicom krila i njegovim korenom. Za testiranje ovi verzije izrađeni su modeli Do 17S i Do 17U na koje su ugrađeni motori DB 600. Kako su ovi motori bili rezervisani za lovačke avione, koristili su se Bramo Fafnir 323 A radijalni zvezdasti motori. Avion je mogao poneti do 1000 kg bombi, a posadi je dodat i četvrti član. Radi dodatne težine naoružanja i posade, motori su se pokazali preslabi, pa su zamenjeni sa jačim motorima Bramo 323 P. Izgrađena su samo tri Do 17S i 15 Do 17U. Modifikovane verzije su sa punim opterećenjem imale borbeni radijus od 322 km. Kasnije verzije, Do 17Z-3, Z-4 i Z-5, koje su bile opremljene s kamerama, dvostrukim kontrolama i plovcima (za pomorske operacije) i dalje nisu mogle potpuno savladati probleme s doletom i punim opterećenjem naoružanja.[2] Verzije Z modela nastavile su se i dalje razvijati. Z-6 je bio izviđački avion, iako je izrađen samo kao prototip, a Z-8 se nije proizvodio. Z-9 je bio opremljen posebnim mehanizmom za ispuštanje bombi i njihovim oslobađanjem sa zadrškom za napade sa manjih visina. Posljednje Z verzije, Z-7 Kauc I i Z-10 Kauc II bile su noćni lovci, koji su korišćeni do kraja 1941. godine.

Do 215[uredi | uredi izvor]

Do 215 je bila izvozna (eksportna) varijanta avion Do 17 Z, vredno je napomenuti da je za nju bila zainteresovana i Jugoslavija. Ta, izmenjena verzija sa oznakom Do 215, od kojih je nekoliko isporučeno Luftvafeu i pre nego što je osnovni nacrt prerađen u znatno bolji model Do 217. Zadnje varijante tipa Do 17 bili su noćni lovci Do 17 Z-6 i Do 17 Z-10, kod kojih je stakleni nos zamenjen čvrstim, naoružanim jednim topom i mitraljezima.[1]

Do 17Z-10 Ćuk[uredi | uredi izvor]

Tri prototipa su izrađena iz konstrukcije postojeće Z-serije za model Do 17Z-7 Kauc I (nem. Kauz - Ćuk). Kasniji redizajnirani model Do 17Z-10 Kauc II je u svom metalnom nosu imao jedan IR reflektor za Spanner Anlage sisitem otkrivanja. Z-10 je bio naoružan s četiri 7,92 mm MG 17 mitraljeza i dva 20 mm MG FF u donjem delu nosa. Samo deset Kauc II aviona je nastalo rekonstrukcijom postojećih aviona Z-serije. Spaner sistem se pokazao u većini slučajeva beskorisnim, pa u većinu aviona Z-10 nije ugrađivan. Jedan Z-10, sa oznakom kao CD+PV je služio je za testiranje i razvoj Lihtenštajn radarskog sistema 1941. i 1942. godine.[3] U tako ranoj fazi rata nije se ugrađivao radar, a u proleće 1942, lovci Do 17 kauc isključeni su iz naoružanja.

Zemlje korisnici aviona Dornije Do 17[uredi | uredi izvor]

Upotreba u Kraljevini Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Dornije Do-17 K Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva

Jugoslovenske vlasti su 1936. godine naručile od Nemačke 36 aviona Do 17E, a pregovori za dobijanje licence za 36 Do 17Ka su završili 27. juna 1938. Jugoslavija je 18. marta 1938. naručila 16 kompleta Do 17 Ka-2 i Ka-3 po ceni od 3.316.788 RM. Avioni su isporučeni u delovima, a posljednji je primljen 21. aprila 1939. Vlada je takođe tražila kupovinu licence za proizvodnju. Na avion se gledalo kao na pouzdan i kvalitetan. Jugoslavija je još tokom 1920. kupila Dornije Komet, kojeg je koristilo tadašnje Pomorsko vazduhoplovstvo. Iako mnogo skuplji od Kometa, s obzirom na nemačku spremnost za kratkoročnu isporuku bez ograničenja u broju, ipak je odabrana verzija Do 17Ka. Dornijei su isporučivani bez nemačke opreme i motora te su ovi delovi nabavljani iz Francuske. Za ugradnju su odabrani francuski Gnome-Ron Mistral Major motori za koje se tvrdilo da imaju 649 kW (870 KS) i da mogu razviti brzinu 420 km/h na 3.850 m visine.

Propeleri stalne brzine takođe su bili slabi, a isporuka je kasnila što je dovelo i do sudskog procesa s Pijađo Aero i Ratijer propelersom. Samo jedan od Do 17 isporučen je s nemačkom opremom. Ostali Dornijei su bili opremljeni s belgijskim mitraljezima FH 7,9 mm, češkim kamerama, a nekoliko je imalo Telefunken radio set. Sveukupno je u jugoslovenskim fabrikama izrađeno 70 primeraka aviona Do 17.

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Dornije Do 17Z KG 76, 1940.
    Dornije Do 17Z KG 76, 1940.
  • Avioni Dornije Do 17 u formaciji.
    Avioni Dornije Do 17 u formaciji.
  • Dornije Do 17Z u Finskoj.
    Dornije Do 17Z u Finskoj.
  • Dornije Do 17, 1941. u Sovjetskom Savezu.
    Dornije Do 17, 1941. u Sovjetskom Savezu.
  • Dornije Do 17 u Francuskoj.
    Dornije Do 17 u Francuskoj.
  • Formacija aviona Dornije Do 17 u Francuskoj.
    Formacija aviona Dornije Do 17 u Francuskoj.
  • Dva aviona na održavanju.
    Dva aviona na održavanju.
  • Bombardovanje, avion Dornije Do 17Z ispušta bombe.
    Bombardovanje, avion Dornije Do 17Z ispušta bombe.
  • Napad aviona Spitfajer na formaciju aviona Dornije Do 17 tokom borbe za Englesku.
    Napad aviona Spitfajer na formaciju aviona Dornije Do 17 tokom borbe za Englesku.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Podaci su za Dornije Do 17P-1 prema knjizi Christopher Chant:II svijetski rat, Avioni.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Chant, Christopher (1977). „Dornier Do 17”. II svijetski rat, Avioni (na jeziku: hrvatskom). Zagreb: Alfa. str. 14—15. 
  2. ^ Goss 2005, str. 12.
  3. ^ Nowarra 1990, str. 41.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ciglić, Boris & Savić, Dragan (2007). Dornier Do 17 - The Yugoslav Story: Operational Record 1937-1947. Jeroplan Books. ISBN 978-86-909727-0-8. 
  • Dimitrijević, Bojan B., Predrag Miladinović i Milan Micevski (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918—1944. Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Mikić, Vojislav V. (2000). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske: 1941-1945. godine. Beograd: Vojnoistorijski institut Vojske Jugoslavije. COBISS.SR 72669708. 
  • Mikić, V. Vojislav. Nemačka avijacija u Jugoslaviji 1941—1945year=1998. Beograd: Vojnoistorijski institut Vojske Jugoslavije. COBISS.SR 70494220. 
  • Boris Ciglić;, Dragan Savić (2007). Dornier Do 17 the Yugoslav Story (na jeziku: engleski). Beograd: BORIS CIGLIC - IZDAVAC. ISBN 978-86-909727-0-8. 
  • Goss, Chris (2005). Dornier 17 in focus (na jeziku: engleski). Walton: Red Kite. ISBN 978-0-9546201-4-1. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Chant, Christopher (1977). „Dornier Do 17”. II svijetski rat, Avioni (na jeziku: hrvatskom). Zagreb: Alfa. str. 14—15. 
  • Nowarra, Heinz J. (1990). The Flying Pencil: Dornier Do 17 and Do 215. Schiffer Publishing, Limited. ISBN 978-0-88740-236-4. 
  • Nowarra, Heinz J. (1993). Die Deutsche Luftrüstung 1933-1945: Band 1 Flugzeugtypen AEG - Dornier. Koblenz: Bernard & Graefe Verlag. str. 179. ISBN 978-3-7637-5465-6. 
  • Dornije Do 17, Udruženje za negovanje vazduhoplovnih tradicija Srbije [www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/385-dornier-do-17]
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 80. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Oštrić, Šime (1991). „Bombarderska avijacija Kraljevine Jugoslavije”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 17 — 23. ISSN 1450-6068. 
  • Janić, Čedomir (1991). „Vazdušne borbe nad Jugoslavijom”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 6 — 16. ISSN 1450-6068. 
  • Micevski, Milan (1991). „Pod tuđim zastavama”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 36 — 40. ISSN 1450-6068. 
  • Babac, Dušan (2000). „Kraljevsko vazduhoplovstvo u izbeglištvu 1941-1944.”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. 23: 37 — 38. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Mijatović, Ivan; Đokić, Nebojša (2011). „LOVAČKA AVIJACIJA VOJSKE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE I PRAĆENjE SAVREMENIH TRENDOVA U NAORUŽANjU - stereotipi i činjenice,”. Rasinski anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski Arhiv Kruševca. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Dornije Do 17 na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дорније_Do_17&oldid=27550421”