Dragiša Cvetković

Dragiša Cvetković
Lični podaci
Datum rođenja	(1893-01-15)15. januar 1893.
Mesto rođenja	Niš, Kraljevina Srbija
Datum smrti	18. februar 1969.(1969-02-18) (76 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Državljanstvo	Jugoslovensko
Narodnost	Srbin
Religija	Pravoslavac
Profesija	političar
Politička karijera
Politička stranka	Jugoslovenski radnički savez
Mandati Predsednik vlade Kraljevine Jugoslavije 5. februar 1939 — 27. mart 1941. Prethodnik Milan Stojadinović Naslednik Dušan Simović Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije 5. februar 1939 — 26. avgust 1939. Prethodnik Milan Aćimović Naslednik Stanoje Mihaldžić Ministar unutrašnjih poslova Kraljevine Jugoslavije 12. jul 1940 — 27. mart 1941. Prethodnik Stanoje Mihaldžić Naslednik Srđan Budisavljević Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja Kraljevine Jugoslavije 22. decembar 1935. — 5. februar 1939. Predsednik vlade Milan Stojadinović Prethodnik Mirko Komnenović Naslednik Miloje Rajković Ministar vera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 27. jul 1928. — 6. januar 1929. Predsednik vlade Anton Korošec Prethodnik Milan Simonović Naslednik Tugomir Alaupović
Standarta predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije

Dragiša Cvetković (Niš, 15. januar 1893 — Pariz, 18. februar 1969) bio je srpski i jugoslovenski pravnik i političar, poslednji premijer Kraljevine Jugoslavije pre puča od 27. marta 1941. i poznati gradonačelnik Niša u nekoliko mandata. Bio je član Narodne radikalne stranke i Jugoslovenske radikalne zajednice i predsednik režimskog Jugoslovenskog radničkog sindikata (Jugoras). Knez Pavle ga je imenovao na dužnost predsednika Ministarskog saveta, nakon smene dotadašnjeg ministra-predsednika dr Milana Stojadinovića, 1939. godine. Sa političkim vođom Hrvata, Vlatkom Mačekom je postigao sporazum o osnivanju Banovine Hrvatske. Premijer Cvetković je 25. marta 1941. godine potpisao sporazum sa silama Trojnog pakta, po kome se Jugoslaviji garantuje neutralnost i ostanak van sukoba u Drugom svetskog ratu. Zajedno sa Kraljevskim namesništvom, na čelu sa knezom Pavlom, i celokupnom svojom vladom zbačen je u vojnom puču od 27. marta, nakon čega je usledila nemačka okupacija Srbije.

Biografija

Rodio se u Nišu, od oca Jovana, koji je poreklom iz Dadinca kod Vlasotinca i majke Zojice Sterijadis koja je bila Cincarka. Otac mu je učestvovao u srpsko-turskim i balkanskim ratovima, a iz Prvog svetskog rata izašao je kao potpukovnik.

Dragiša Cvetković je i sam učestvovao u Balkanskom ratu. Jedno vreme živeo je u Švajcarskoj i Francuskoj gde je prihvatao srpske ranjenike, studirao medicinu i tehniku, da bi 1934. godine završio studije prava u Subotici.

Došavši iz Evrope u tada seljačku Srbiju Dragiša Cvetković bacio se na reforme. O tome svedoče njegovi govori i dokumenta iz skupštine, gde se borio za rešavanje socijalnih problema, minimalnih nadnica, kolektivnih ugovora, prezaduženosti seljaka i smanjivanje dažbina. Bio je oštar kritičar poslodavaca, tražio je skraćivanje radnog vremena, ograničeno angažovanje dečje radne snage i povlastice za invalide. Podigao je mnogo invalidskih domova i formirao berze rada.

U tri mandata bio je gradonačelnik Niša. Ministar vera postao je 1928. godine, da bi po uvođenju diktature 6. januara 1929. godine ostao bez obe funkcije. U listu „Niška slobodna tribina“, koji je sam pokrenuo, pisao je protiv diktature, zbog čega je hapšen, a list zabranjen.

Važan potez povukao je 1934. godine, kada je u svojoj vili na brdu Gorica u Nišu okupio opozicionu elitu Jugoslavije, na tajni dogovor o ujedinjenju svih stranaka sličnih političkih programa. Tako je stvorena Jugoslovenska radikalna zajednica (JRZ), koja je pobedila na izborima 1935. godine.

Posle tih izbora, još jednom je bio gradonačelnik Niša, postavljen februara 1935, predsednik poslaničkog kluba JRZ, ministar socijalne politike i narodnog zdravlja i v. d. ministra za fizičko vaspitanje naroda, a kratko, zamenik ministra pravde i sve to u vladi Milana Stojadinovića u periodu 1935—1939. godine.

Jugoslovenski radnički savez

Godine 1936, zajedno sa Mihom Krekom osnovao je Jugoslovenski radnički savet (JUGORAS) objedinjavanjem radničkih sekcija Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). Dragiša Cvetković je izabran za voću saveza, dok je Milan Stojadinović postao predsednik novog sindikata. Glavni cilj osnivanja saveza bio je stvaranje „radničke staleške organizacije“ radi saradnje s poslodavcima i vladom i rušenje levičarskog URS-ovog sindikalnog pokreta.

Sporazum Cvetković-Maček

Dragiša je učestvovao u rušenju vlade Milana Stojadinovića 1939. godine. Posle Stojadinovića, knez Pavle Karađorđević je za novog predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije doveo neuticajnog Dragišu Cvetkovića. Do aprila 1939. Cvetković i Vlatko Maček su došli do sporazuma i Cvetković je uspeo je da u novu vladu uključi Hrvate. Izvršio je federalizaciju Jugoslavije putem stvaranja Banovine Hrvatske u dogovoru sa hrvatskim političarem Vlatkom Mačekom. Ovaj dogovor je nazvan Sporazum Cvetković-Maček i nastao je u jesen 1939. godine. Sporazum nije uklonio nepoverenje između Srba i Hrvata, niti su obe strane bile zadovoljne njegovim teritorijalnim odredbama.

Trojni pakt i pad s vlasti

Potpisao je 1940. i dve antisemitske uredbe, koje su objavljene u Beogradu („Službene novine“, 5. oktobar) i Zagrebu („Narodne novine“, 9. oktobra). Da su ove uredbe najmanje odražavale intimni stav samog Cvetkovića, govori činjenica da je u svojoj kući u Nišu, tokom perioda okupacije, krio jevrejsku porodicu Katon o čemu je jevrejski publicista i istoričar Ženi Lebl obavestila 1992. godine Zoru Ranković, kćer Dragiše Cvetkovića.

Dragiša je sa ministrom spoljnih poslova Aleksandrom Cincar-Markovićem putovao u Nemačku 13. februara 1941. godine, gde je pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke Joahimom fon Ribentropom i samim Hitlerom, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen.

Dragiša Cvetković i Joahim fon Ribentrop potpisuju bečki protokol 25. marta 1941.

Nekoliko nedelja kasnije 25. marta 1941. godine po odluci Krunskog saveta. Dragiša Cvetković, ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković i nemački Ministar inostranih poslova Joahim fon Ribentrop u dvorcu Belvedere u Beču potpisali su protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila Osovina.

Cvetković i ministri su se vratili 26. marta sa završnog puta u Nemačkoj i izdali zvanično saopštenje:...da je Trojni pakt potpisan u Beču i da je Jugoslavija zvanično pristupili silama Osovine. U izjavi je, takođe, rečeno da pakt sadrži tajne klauzule koje za nas predstavljaju veliku prednost jer garantuju Jugoslaviji potpunu neutralnost.

Major Kraljeve garde Živan Knežević hapsi predsednika vlade Dragišu Cvetkovića tokom Vojnog puča 27. marta 1941. u Beogradu.

Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, uhapsila Dragišu Cvetkovića i ostale ministre, a kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast. Cvetković je ubrzo pušten iz zatvora.

Dragiša Cvetković je iz Niša predlagao nemačkim predstavnicima da u Beogradu obrazuje vladu sa bivšim namesnicima Radenkom Stankovićem i Ivom Perovićem, smatrajući da je on još legalni predsednik vlade. U niškom kraju pomagao je pokret Draže Mihailovića.

Okupacione vlasti hapsile su ga u dva navrata i odvodile u logor na Banjici, gde je proveo oko dva i po meseca. U Bugarsku je pobegao 4. septembra 1944. godine, a odatle u Tursku. Iz Istanbula prešao je u Rim, pa u Pariz.

Život u egzilu

Posle rata po odluci državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije Dragiša Cvetković je proglašen za narodnog neprijatelja i ratnog zločinca. Njemu, zapravo, nikada nije bilo suđeno. Boraveći u inostranstvu kao emigrant, Dragiša Cvetković je pisao i govorio da traži da se obrazuje ekipa relevantnih stručnjaka na Balkanu koji bi procenili da li je potpisivanje Trojnog pakta bila izdaja ili častan pokušaj da se spreči klanica u kojoj je poginulo 1,8 miliona Jugoslovena.

Krajem 1950-ih godina je Cvetkovića u Parizu posetio urednik Duge, Dragoljub Golubović. Zapisao je da je Cvetković živeo u otmenom 16. arondismanu, gde je često posećivao ruski kabare Novi, i da je kao ličnost bio komunikativan i da se lepo izražavao. Kao nosilac francuske Legije časti, među ostalim pravima i povlasticama je imao zagarantovanu penziju od 6.000 francuskih franaka. Radi nekog poređenja, hleb u Francuskoj je pedesetih godina koštao 0.13 franaka (13 santema). U razgovoru sa Golubovićem je tvrdio da je pre potpisivanja Trojnog pakta pitao i sovjetsku, i američku, i britansku vladu o tome šta da radi, i da su mu svi odgovorili da treba da ga potpiše. Dodao je i da o tome ima pismene dokaze, i da na zahtev može da ih pokaže. Nije se osećao krivim zbog tog čina, rekao je da nije imao izlaza, a i da mu je knez Pavle sa Belog dvora naredio da potpiše sporazum. Nije navedeno da li je te dokumente pokazao Dragoljubu Goluboviću.

U emigraciji su pojedini političari i zvaničnici kraljevine Jugoslavije, koji su bili na suprotnim stranama tokom Martovskog puča, napadali jedne druge preko štampe. Odgovarajući na jedan tekst Radoja Kneževića, Cvetković je za 27. mart napisao:

„ Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob, bila je parola svih koji su i iz rata i iz groba u panici bežali ka moru, da bi se dočepali najbližeg aerodroma ili eventualnog broda, koji odveo bi ih na neko sigurnije mesto, daleko od ratišta i rata, ostavljajući narod Jugoslavije da bude i rob i grob. Istim putem spasavanja po svaku cenu krenula je cela vlada od 27. marta, a sa njom i g. Knežević je, prethodno potpisavši kapitulaciju trupa, poslao vojsku u logore, narod pod nemačkom, italijanskom, mađarskom, bugarskom i albanskom okupacijom, pod masakr ustaša i građanski rat iz kojeg je proizašla današnja komunistička okupacija Jugoslavije. ”

Dragiša je živeo u Parizu sve do smrti 1969. Sahranjen je na srpskom delu vojničkog groblja u Tijeu, kod Pariza, pored grobova generala Petra Živkovića i Bogoljuba Jevtića.

Rehabilitacija

Spomen ploča u selu Dadince

Skupština grada Niša donela je 2007. godine odluku kojom je Ulica Božidara Adžije (narodnog heroja) preimenovana u Ulicu Dragiše Cvetkovića.

Okružni sud u Nišu je 25. septembra 2009. doneo odluku o rehabilitaciji Dragiše Cvetkovića, kojom je poništena odluka Državne komisije Demokratske Federativne Jugoslavije od 15. septembra 1945. kojom je Cvetković proglašen narodnim neprijateljem i ratnim zločincem. Zahtev sudu, koji su podneli Cvetkovićevi potomci, dugo nije napredovao jer nije mogla biti nađena sudska odluka iz 1945. godine. Niškom književniku Vidosavu Petroviću, koji ovaj dokument nije mogao da nađe tokom pripreme knjige „Dragiša Cvetković — njim samim“ 2006, rečeno je tada da bi on mogao biti među oko 500 dokumenata koji nisu ustupljeni arhivima, već zadržani u visokim državnim institucijama „iz operativnih potreba“.

Deo javnosti je oštro osudio ovaj potez Okružnog suda u Nišu, ocenjujući da je ta odluka „apsolutno pogrešna“, da šalje „izuzetno lošu poruku mladim generacijama“, da „Srbi polako postaju narod koji se stidi svoje borbe protiv fašista“, kao i da je ta odluka suda sigurno naišla na odobravanje desničarske organizacije (OP „Obraz“). Ovu sudsku odluku su osudili i predstavnici SUBNOR-a.

U Cvetkovićevom rodnom selu Dadince, pored škole, je 30. juna 2012. godine otkriveno spomen obeležje podignuto njemu u čast.

Vidi još

• Prva vlada Dragiše Cvetkovića
• Druga vlada Dragiše Cvetkovića

Literatura

• Stanišić, Mihailo (1999). Ekspanzionizam Hrvata i rastrojstvo Srba. Službeni list SRJ. str. 369. ISBN 86-355-0429-1. 
• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1992). Srbija u Drugom svetskom ratu 1939—1945. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar. 
• Pavlowitch, Stevan K. (2008). Hitler's new disorder: the Second World War in Yugoslavia. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-70050-4. 
• Radojević, Mira (1992). „Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 10 (1-2): 61—72. 
• Radojević, Mira (1994). „Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 12 (1): 7—41. 
• Radojević, Mira (1995). „Sporazum Cvetković-Maček i Bosna i Hercegovina”. Bosna i Hercegovina od srednjeg veka do novijeg vremena. Beograd: Istorijski institut SANU. str. 123—133. 
• Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73. 
• Tomasevich, Jozo (1975). War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-0857-9. 

Spoljašnje veze

• Čovek koji je Hitleru rekao Ne (RTS Merila vremena - Zvanični kanal)
• „Dragiša Cvetković - Biografija“, Internet stranica o 27. martu 1941.
• Rehabilitovan Dragiša Cvetković („Politika“, 26. septembar 2009)