Dragomir Jovanović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Dragomir Jovanović

Dragomir-Dragi Jovanović na suđenju 1946.
Dragomir-Dragi Jovanović na suđenju 1946.

Biografija
Datum rođenja 27. jul 1902.
Mesto rođenja Požarevac (Kraljevina Srbija)
Datum smrti 17. jul 1946.
Mesto smrti Beograd (FNRJ)

Dragomir-Dragi Jovanović (Požarevac, 27. jul 1902Beograd, 17. jul 1946) je bio šef beogradske policije i upravnik grada Beograda za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Dragomir Dragi Jovanović bio je kvislinški nameštenik i saradnik okupatora u Srbiji. Bio je jedan od osuđenih ratnih zločinaca i izdajnika srpskog naroda koji je svojim delovanjem uveliko doprineo radu nemačke okupatorske mašinerije i aktivno progonio srpske rodoljube.

Biografija[uredi]

Rođen je 27. jula 1902. u Požarevcu

Majka mu Vilma bila je Nemica, a otac Ljubomir Srbin. Gimnaziju je završio u Velikom Gradištu, a prava u Beogradu, gde se zaposlio kao policijski činovnik Uprave grada.

Desetak godina kasnije, kada je pred posetu kralja Aleksandra Zagrebu, otkrio ustašku zaveru, unapređen je u načelnika Opšte policije Beograda, mada su svi znali da je direktno rukovodio drugim političkim odeljenjem.

Nakon uspostavljanja Šestojuanuarske diktature, Dragi Jovanović je prešao da radi na odseku borbe protiv komunista. U policijskom aparatu je ostao sve do početka okupacije.

Drugi svetski rat[uredi]

Posle privremenog povlačenja iz službe na početku Aprilskog rata, Dragi Jovanović se na dan kapitulacije Jugoslavije 17. aprila 1941. uputio iz Gornjeg Milanovca za Beograd. Sledećeg dana su ga primili oficiri Gestapoa Karl Kraus i Hans Helm. Njih dvojica su mu predložili da reorganizuje beogradsku policiju i preume kontrolu nad upravom grada. Nemački zapovednik Beograda, pukovnik Ernst Moric fon Kajsenberg je potom imenovao Jovanovića za vandrednog komesara grada. Kao gradonačelnik, Jovanović je predložio da se Beograd podeli u 16 kvartova i dva komesarijata i da se koristi lokalna policija da guši anti-nemačke aktivnosti u gradu. Nemci su ovaj plan prihvatili. Beogradska policija je organizovana polovinom maja 1941. i do sledećeg meseca narasla na veličinu od 878 žandara i 240 agenata. Ne mestu upravnika grada Beograda je dobio i široka ovlašćenja u resoru policije. Za kratko vreme Nemci su Jovanovića postavili za komandanta žandarmerije u Srbiji. Početkom jula, Nemci su naredili Jovanoviću da preuredi bivšu kasarnu 18. pešadijskog puka Jugoslovenske vojske u logor Banjica.

Jovanovića je SS-obergrupenfirer i policijski general August Majsner postavio za šefa Srpske državne bezbednosti. Srpska državna bezbednost je kasnije preuzela upravu nad Srpskom državnom stražom. Tako je Dragi Jovanović bio drugi čovek u Srbiji za vreme okupacije. Pored ovih dužnosti, vršio je dužnost predsednika opštine Beograd i izvanrednog vladinog komesara za grad Beograd i za srezove vračarski i gročanski. Dragi Jovanović je bio upravnik, ali i glavni policajac Beograda, pa i Srbije sve do 1944. godine. Njegovi najverniji agenti i istažitelji bili su: Boško Bećarević, Đorđe Kosmajac i Svetozar Vujković.

Prvenstveni cilj Dragog Jovanovića za vreme funkcije bila je borba protiv komunista i njihovih simpatizera. Njegova tajna služba je uhapsila i saslušala blizu 1.500 komunista, i streljala (po njegovim sopstvenim tvrdnjama) oko 600 simpatizera KPJ. Njegovi operativci su bili poznati po torturi zatvorenika, a ove metode su preuzeli od Gestapoa, sa kojim je Jovanović sarađivao od 1936. Odeljenje specijalne policije uspelo je da razbije organizacionu strukturu Komunističke partije u Beogradu i Srbiji.

Počevši od sredine 1942. Jovanović je pružao finansijsku podršku četnicima Dragoljuba Mihailovića iz svojih ličnih fondova. Do kraja 1943. počeo je da radi kao četnički agent u srpskoj kolaboracionističkoj vladi.[1] Polovinom avgusta 1944. Jovanović, Mihailović i Milan Nedić su se potajno sreli u selu Ražana kod Kosjerića, gde se Nedić složio da Mihailoviću da milion dinara za plate i da od Nemaca zatraži oružje i municiju za Mihailovića.

Dragoljub Mihailović i Dragi Jovanović na suočavanju.

U trenutku kada se bližilo oslobođenje Srbije, Dragi Jovanović je početkom oktobra 1944. pobegao za Austriju zajedno sa drugim kvinsliškim vođajama. Prvog maja 1945. u Bregencu su ga uhapsili francuski vojnici dok je pokušavao da se probije do Švajcarske. Odatle je sproveden u Karlsrue, a 12. jula isporučen jugoslovenskim vlastima. Tokom hapšenja pokušao je da proguta otrovnu kapsulu, ali je prebačen u bolnicu i spasen.

Suđeno mu je na Beogradskom procesu kao izdajniku i saradniku okupatora 1946. godine. Optužen je da je naređivao masovne likvidacije simpatizera NOP-a za vreme okupacije, da je rukovodio logorom Banjica, da je sarađivao s Nemcima u borbi protiv NOP-a, da je pregovarao sa četničkim pokretom Draže Mihailovića i da je organizovao tajni susret Mihailovića i Nedića polovinom 1944. Osuđen je na smrt i streljan 17. jula 1946. u Beogradu.[2]

Reference[uredi]

  1. ^ Tomasevich (2002), str. 225.
  2. ^ Tomasevich (1975), str. 461–462.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

prethodnik
Milosav Stojadinović
predsednik Beogradske opštine
11.9.1941. - 3.10.1944.
naslednik
Mihajlo Ratković
kao predsednik Skupštine grada