Drenaža

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za medicinski termin pogledajte Drenaža (medicina).

Drenaža je prirodni ili veštački proces odvođenja povšinske i potpovršinske vode sa određene površine.

Drenažna mreža[uredi]

Drenažna mreža podrazumeva skup svih prirodnih kanala na određenom području, kojima stalno ili povremeno teče voda. Iz pojma su isključeni veštački kanali.

Definicijom pojma obuhvaćeni su stalni i povremeni tokovi, što znači da su njime obuhvaćena dva geomorfološka procesa: fluvijalni i proluvijalni. Povezivanje ova dva procesa je logično. Vode povremenih tokova se ulivaju u stalne tokove i povezuju se sa njima. Jedinstvo proluvijalnog i fluvijalnog procesa je očigledno.

Drenažni sistem[uredi]

Drenažni sistem predstavlja skup svih prirodnih kanala kojima stalno ili povremeno teče voda, a koji se povezuju u jedinstven vodotok. U upotrebi je i termin slivni sistem.

Odnos drenažne mreže i drenažnog sistema je, na prvi pogled, veoma jasan. Drenažna mreža podrazumeva skup svih prirodnih kanala, tj. vodotoka, nezavisno od toga u koliko se sistema oni povezuju. Sistem obuhvata samo vodotoke koji se povezuju u jedan tok. Odatle proizilazi da je drenažna mreža širi, a drenažni sistem uži pojam, tj. da drenažni sistem predstavlja samo deo drenažne mreže. Navedena konstatacija važi samo za najkrupnije celine kopnenog reljefa. Na kontinentu, posmatranom kao celina, drenažna mreža uvek obuhvata više sistema i mreža tu jeste širi, a sistem, kao njen deo, uži pojam.

Međutim, ako se posmatra šire područje, vidi se da se različiti vodtoci, koji su u prethodnom slučaju činili posebne drenažne sisteme, povezuju u jedinstven sistem. Drenažna mreža jednog dela postaje deo šireg sistema. Tako, posmatrana mreža postaje uži, a sistem širi pojam. Najkraće rečeno, odnos drenažne mreže i drenažnog sistema je relativan, i zavisi od veličine posmatranog područja. Izuzetak čine jedinstvene kopnene celine, kao što su kontinenti ili ostrva.

Drenažno područje[uredi]

Drenažno područje predstavlja prostor na kojem je razvijen jedan drenažni sistem, odnosno prostor koji dreniraju vodotoci jednog drenažnog sistema.

Za pojam drenažnog područja u literaturi i praksi se koristi više termina. Uobičajeni nazivi su: slivno područje, slivni basen, drenažni basen.

Tip drenaže[uredi]

Tip drenaže je složen pojam, koji podrazumeva način organizacije drenažnog sistema ili drenažne mreže u celini, tj. prostorni položaj i način povezivanja pojedinačnih tokova koji čine sistem, ili drenažnu mrežu.

Tip drenaže uslovljen je geološkom građom terena, u manjoj meri litološkim sastavom, a više sklopom, kao posledicom tektonske aktivnosti. On se neposredno može sagledati na topografskoj karti, aerosnimku, ili satelitskom snimku. Uzroci nastanka različitih tipova drenaže objašnjavaju i smisao njihove odredbe. Njegovom odredbom utvrđuju se svojstva geološke građe, čije poznavanje, inače, iziskuje obimna i detaljna terenska istraživanja.

Prema suštinskim karakteristikama, izdvaja se šest elementarnih tipova drenaže. To su: dendritičan, paralelan, pravougli, rešetkast, centralan i radijalni tip. Kao posebna varijanta radijalnog, izdvaja se prstenast tip drenaže.

Dendritičan tip[uredi]

Dendritičan tip drenaže karakteriše grananje pritoka slično granama drveta. Otuda i naziv, koji je izveden iz grčke reči dendros, što znači drvo. Svi pravci tokova su ujednačeno zastupljeni. Povlašćenog pravca nema.

Dendritičan tip drenaže razvija se na litološki i strukturno homogenim terenima. Litološki sastav je ujednačen, razloma nema, ili su veoma slabo zastupljeni i neizraženi. Stene su masivne. Ukoliko su slojevite, slojevi su horizontalni. Takav tip drenaže karakterističan je za finozrne, klastične, vodonepropusne stene. Redovna je pojava u glinama, glincima, alevrolitima i sl. Dendritična drenaža tu, po pravilu, ima veliku gustinu.

Paralelan tip[uredi]

U slučaju paralelnog tipa, svi tokovi jednog sistema imaju smerove sličnog, veoma bliskog azimuta. Azimuti smerova tokova pojedinih sistema mogu se razlikovati za oko 180°. Oni, dakle, zadržavaju isti pravac, ali mogu imati i suprotne smerove. Paralelnost, razumljivo, nije geometrijska. Tokovi u okviru pojedinih sistema međusobno se povezuju pod oštrim uglovima.

Paralelan tip drenaže nastaje na terenima gde postoji sistem geološki povlašćenih ravni. To može biti litološka smena, tako da se paralelni tokovi razvijaju na granicama litološki različitih sedimenata. Paralelan tip drenaže isto tako može nastati i po pružanju slojevitosti. Češći slučaj je uslovljenost paralelnog tipa drenaže sistemom krupnih razloma, međusobno paralelnih po pružanju, koji se smenjuju na hektometarskom, pa i kilometarskom rastojanju.

Pravougli tip[uredi]

Glavni vodotok i pritoke u slučaju pravouglog tipa drenaže menjaju pravce pod pravim uglom. Tokovi sistema se međusobno povezuju takođe pod pravim uglovima.

Nastanak pravougle drenaže uslovljen je postojanjem dva međusobno upravna sistema geoloških ravni. Jedan od njih može biti litološka promena, ili pružanje slojevitosti, a drugi sistem razloma. Još češći slučaj je da pravouglu drenažu uslovljavaju dva upravna sistema razloma - pukotina, raseda, sistema pukotina ili rasednih zona. Ovaj tip se veoma često sreće.

Rešetkast tip[uredi]

Glavni, ili veći vodotoci rešetkastog tipa drenaže međusobno su skoro geometrijski paralelni. Njihove pritoke ulivaju se pod pravim uglom i više puta menjaju pravac, takođe pod pravim uglom. Pritoke su, u principu, slabije razvijene i podređene su u odnosu na vodotok, odnosno, na veće vodotoke.

Pojava rešetkaste drenaže karakteristična je za regionalne linearne nabore tipa planine Jure na švajcarsko - francuskoj granici. Glavni vodotoci orijentisani su po pravcima osa nabora. Njihove doline pripadaju longitudinalnom, ili subsekventnom tipu. Pritoke pri ušću su transverzalne. Njihove doline mogu biti konsekventne ili obsekventne. Kako pritoke više puta menjaju pravac pod pravim uglom, to i njihove doline menjaju karakter od transverzalnih do longitudinalnih i obratno.

Centralan tip[uredi]

Centralan, ili centripetalan, tip drenaže karakteriše se pojavom da više tokova različite orijentacije teži ka jednom centru. U elementarnom slučaju, u tom delu, centralnoj depresiji, formira se jezero. Može se javiti i glavni vodotok koji izvlači sve prikupljene tokove iz kotline u kojoj se sakupljaju. Pritoke centralno usmerenih tokova mogu formirati dendritičan, ili paralelan tip drenaže.

Pojava centralnog tipa drenaže ukazuje na mlada, neotektonska tonjenja pojedinih delova terena. Ova tonjenja dešavaju se tokom razvoja drenaže. Ona mogu biti, a vrlo često i predstavljaju, nastavak starijih tektonskih pokreta, započetih i pre nastanka fluvijalnog procesa na određenom delu terena.

Radijalni tip[uredi]

Radijalni tip, nazvan još i centrifugalni, drenaže formiraju tokovi, koji se od jednog centra radijalno razilaze u različim pravcima. Oni se mogu kasnije prikupiti u jedinstven tok, pokazujući karakteristična lučna savijanja. Njihove pritoke mogu, kao i u slučaju centralnog tipa, pripadati dendritičnom ili paralelnom tipu. Centralni deo, od kojeg se tokovi razilaze, može, ali ne mora, biti i najviši deo terena.

Radijalni tip drenaže je karakterističan za područja mladog, neotektonskog izdizanja terena. I ovde to mogu biti nastavljeni i nasleđeni stariji, prefluvijalni pokreti. Mlada izdizanja uslovljavaju pojačano usecanje kao težnju fluvijalnog procesa da kompenzuje endogen pokret. Tokovi radijalne drenaže obično imaju duboke doline, strmih strana i koveksnih poprečnih profila.

Prstenast tip[uredi]

Prstenasta drenaža predstavlja specifičan varijetet radijalnog tipa. Glavni tokovi su i tu usmereni radijalno, u različitim pravcima od centra. Njihove pritoke, međutim, ulivaju se pod pravim uglom i raspoređene su prstenasto, skoro kružno oko centra.

Prstenast tip drenaže predstavlja karakteristiku starijih, najčešće tercijarnih vulkanskih oblasti. Radijalni tokovi formirani su u vreme izdizanja centralnog dela vulkana. Pritoke koje se povezuju s radijalnim tokovima u vidu jednog ili više prstenova odgovaraju unutrašnjem obodu kaldere, depresiji između grebena kaldere i vulkanske kupe, odnosno njenog neka, a mogu biti uslovljene i položajem brojnih prstenastih dajkova. Taj tip drenaže čini jedan od značajnih geomorfoloških kriterijuma za identifikaciju i rekonstrukciju danas razorenih centara vulkanske aktivnosti.

Literatura[uredi]

  • Marković M., Pavlović R., Čupković T. (2003). Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva

Spoljašnje veze[uredi]