Državna fabrika aviona Kraljevo

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Aeroplanska radionica Vazduhoplovnog tehničkog zavoda je naziv za državnu fabriku aviona u Kraljevini Jugoslaviji koja je osnovana u Kraljevu 1927. godine Proizvodila je, po licenci, avione tipa Brege 19 (425 primeraka) i Dornije Do 17 (36 primeraka). U toku svog postojanja pored naziva Aeroplanska radionica Vazduhoplovnog tehničkog zavoda fabrika je još i nazivana Fabrika aviona Kraljevo i Državna Fabrika Aviona u Kraljevu. Pogoni fabrike su teško oštećeni pred ulazak nemačkih snaga u Kraljevo aprila 1941. godine. Posle Drugog svetskog rata fabrika biva pripojena Fabrici vagona u Kraljevu, čime je okončana proizvodnja aviona u tom gradu.

Pozadina[uredi]

Plan za osavremenjavanje vazduhoplovstva je 1924, godine napravio komandant Vojnog Vazduhoplovstva (1923—1930) general Radisav Stanojlović, kojim je bilo predviđena izgradnja fabrike savremenih borbenih aviona i još tri aerodroma u zemlji, od kojih je jedan trebalo da bude sagrađen u Kraljevu. U to vreme su u državi Kraljevini Srba, Hrvata i Sloveneca počele tek sa radom fabrike aviona Ikarus u Novom Sadu i Rogožarski u Beogradu, u kojima su se tada u malim serijama pravili laki školski avioni. Međutim, vojsci su bili potrebni novi borbeni avioni, kao i proširenje infrastukture za njihovo letenje. Zbog opasnosti od rata sa Italijom i njenim satelitima, aerodromi i fabrika aviona je trebalo da se izgrade u unutrašnjosti zemlje. Komanda Vojnog vazduhoplovstva je odlučila da se modernizuje borbenim avionom Brege 19, koji u to doba bio avion najnovije generacije i njime su postizani mnogi svetski rekordi. Srpska vojska je iz Prvog svetskog rata imala dobra iskustva sa avionom Brege XIV. Republika Francuska je u tu svrhu odobrila kredit Kraljevini SHS u visini od 300 miliona franaka za kupovinu 100 aviona, koji su već 1925. godine počeli da pristižu u vojne vazduhoplovne jedinice.

Osnivanje fabrika[uredi]

Septembra 1926. godine na Divljem polju kod Kraljeva otpočela je igradnja vojnog zavoda za izradu i popravku aviona metalne konstrukcije, za šta su korišćena finansijska sredstva i mašine dobijene od Nemačke na ime reparacije za štetu učinjene Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Uporedo sa izgradnjom fabrike tekli su i pregovori sa Lujom Bregom o licenci za proizvodnju aviona. U to vreme radilo se o vrhunskoj tehnologiji. Godinu dana kasnije, 14. oktobra 1927. potpisan je ugovor između Kraljevine SHS i anonimnog Društva avijatičarskih radionica „Luj Brege“ iz Pariza. Ugovor je bio potpisan na pet godina i po njemu je na kraju pete godine Brege bio obavezan da isporuči 425 aviona. Država je preuzela obavezu da izgradi infrastukturu hale, hangare, skladišta, železničku prugu, do radionice i stanove za francuske radnike i tehničko osoblje. Francuzima je po ugovuru ustupljena infrastuktura da bi organizovali proizvodnju i obuku domaćih radnika.

Proizvodnja aviona Brege 19[uredi]

Francuski radnici i inžinjeri su stigli u novosagrađenu fabriku maja 1928. godine i otpočeli sa montažom aviona i obukom domaćih radnika. U početku je to bila samo montaža već gotovih sklopova koji su dovoženi iz Francuske. Zatim su se počeli proizvoditi jednostavniji, a potom i složeniji delovi i sklopovi u samoj fabrici. Tek, posle nešto više od godinu dana iz fabrike je izašao prvi avion, potpuno napravljen u fabrici. Proizvodnja tog prvog aviona u fabrici je obeležena na svečan način. Čin osvećenja je obavio episkop Žički Nikolaj, uz politički i vojni vrh zemlje, i predstavnike diplomatskog kora. Svečanosti je prisustvovao i sam francuski konstruktor Luj Brege.

Okvirnim petogodišnjim ugovorom između KSHS i „Anonimnog društva Luj Brege“ iz Velizija kraj Pariza je predviđeno da se svake godine potpisuje godišnji ugovori kojim se definišu količine i ostali detalji ovog posla.

  • Prvi ugovor je potpisan 13. februara 1928. godine kojim je FAK (Fabrika aviona Kraljevo) izvršila montažu 50 primeraka aviona Brege 19 Loren. Avioni su počeli da se isporučuju VV već od marta meseca iste godine.
  • Drugi ugovor je potpisan 3. decembra 1928. godine i odnosi se na proizvodni program za 1929. godinu, kada je predviđeno da se proizvede 75 aviona, od toga: 34 aviona sa motorima Loren i 1 avion sa motorom Hispano-Suiza 500KS od delova izrađenih u francuskom Brege-u a montirani u FAK-u, zatim 25 primeraka aviona Brege 19 (9 Lorena i 16 Hispano) takođe montirani u FAK-u od podsklopova dobijenih od francuskog Brege-a, preostalih 15 primeraka aviona Brege 19 (svi sa Hispano motorima) su montirani od delova delimično napravljenih u FAK-u a delimično u francuskom Brege-u.
  • Treći ugovor je definisao proizvodnju u 1930. godini, po kome je trebalo proizvesti 75 primeraka aviona Brege 19 (26 Lorena i 49 Hispano) od delova potpuno proizvedenih (sem motora) u FAK-u. Pored ovoga proizvedeno je još 12 aviona sa motorima Hispano 500KS mimo ugovora a svi ovi avioni su završeni 1931. godine.
  • Četvrti ugovor je predvideo da se proizvede 100 primeraka aviona Brege 19 i ova proizvodnja počinje 1931. godine sa završetkom proizvodnje predviđene trećim ugovorom. Predviđeno je da se urade 89 avioni sa domaćim motorima Jupiter od 420KS i druga generacija aviona Brege 19-7 razvijenih na osnovu pozitivnih iskustava sa avionom Brege 19 Bidon i Super Bidon.
  • Peti ugovor je predvideo proizvodnju 125 primeraka aviona Brege 19-7 ali zbog problema sa nabavkom motora od ovog broja na neke od ovih aviona su ugrađivani motori Jupiter a 48 aviona bez motora je stavljeno u rezervu u koje je kasnije ugrađen motor Rajt Ciklon.

Time je potpuno ispunjen petogodišnji ugovor, proizvedeno je i isporučeno VV ukupno 425 primeraka aviona Brege 19 i prestala je njihova proizvodnja. Nakon napuštanja proizvodnje aviona Brege 19 i okončanja ugovora sa francuskom firmom Brege fabriku aviona u Kraljevu je preuzeo Vazduhoplovni tehnički zavod koji je bio jedna od ustanova Komande vojnog vazduhoplovstva. U Kraljevu su se radile revizije, veće popravke i rezervni delovi za avione Brege 19.

Kriza[uredi]

U tehničkom i organizacionom smislu fabrika je dostigla svoj zenit 1933. godine kada su zaposleni ovladali savremenom tehnologijom proizvodnje vazduhoplova. Sa prestankom proizvodnje aviona Brege i povlačenja Francuza iz ovog preduzeća, poklapa se i snažan uticaj velike svetske krize. Država više nije naručivala avione a firma je preživljavala zahvaljujući održavanju aviona i proizvodnji rezervnih delova. To nije bilo dovoljno da bi se zadržali inženjeri, tehničari i najbolji majstori koji su nosili (u tehničkom smislu) proizvodnju. Kada je sredinom tridesetih godina zbog narasle ratne opasnosti ponovo shvaćen značaj domaće avio-industrije kupovanjem licence za proizvodnju bambardera Dornije Do 17, pokušalo se da se ispravi greška ali nažalost nije bilo dovoljno vremena za to.

Proizvodnja aviona Dornije Do 17[uredi]

Дорније Do 17K Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva

Kada se JKRV odlučilo da nabavi nove bombardere Dornije Do 17 ugovorena je isporuka gotovih aviona a deo kroz licencnu proizvodnju koja će se obavljati u Kraljevu. Isporuka gotovih aviona je počela 1936. godine a prvi proizvedeni Dornije Do 17 iz kraljevačke fabrike 1938. godine. Pošto ustrojstvo Zavoda nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju aviona, na predlog ministarstava vojske, trgovine i finansija odlučeno je da se formira Državna fabrika aviona (DFA) u Kraljevu, koja će da posluje na čisto komercijalnoj osnovi pod nadzorom ministra vojske i mornarice. „Uredba sa zakonskom snagom o Državnoj Fabrici Aviona u Kraljevu“ objavljena je u „Službenim novinama“ Kraljevine Jugoslavije 21. marta 1939. godine. Naziv preduzeća je bilo „Državna Fabrika Aviona u Kraljevu“ sa sedištem u Kraljevu. Fabrika je bila pravno lice koga je zastupao jedan član Upravnog odbora i Direktor ili njegov zastupnik registrovan kod nadležnog suda.

Za razliku od nemačkih Dornije Do 17 naš avion je imao domaće motore Gnome-Rone K 14 od 640kW, mogućnost nošenja različitih vrsta bombi, top Hispano 20 mm, miraljez Brauning 13,2 mm, i dva mitraljeza Brauning 7,92 mm. U DFA je vršena montaža aviona i testiranje na zemlji i u letu, kontrola od strane nemačkih kontrolora kvaliteta pa je zatim avion predavan Vazduhoplovno tehničkom zavodu gde je vršena ugradnja naoružanja i opreme. Pošto nemački kontrolori nisu imali uvida u rad VTZ tu su se vršile modifikacije na avionima Dornije Do 17, tako da je avion proizveden u DFA bio bolji od originala. Kroz modifikacije aviona Dornije Do 17 u stvari je vršeno prilagođavanje ovog aviona taktičko tehničkim uslovima koje je propisala Komanda VV.

Fabrika aviona u Drugom svetskom ratu[uredi]

Jugoslovenska vojska pri povlačenju iz Kraljeva aprila 1941. godine je minirala vitalne delove fabrike, tako da nemački okupator nije mogao da je tokom rata osposobi za proizvodnju aviona. Povremeno su u ovoj fabrici vršene samo popravke aviona Brege i Dornije. U oktobru 1941. godine Nemci su između ostalih građana Kraljeva streljali 540 radnika ove fabrike. Ono malo preostalih mašina je demontirano i preneto u Nemačku 1942. godine. Nakon oslobođenja fabrika nije nastavila sa radom ono što je preostalo od nje priključeno je Fabrici vagona Kraljevo.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • M. Filipović; Kraljevski avioni - Fabrika aviona u Kraljevu 1927 - 1942, Kraljevo, 1995.
  • Граховац, Младен (август/септембар 2003.). Архив. „Краљевачка фабрика авиона „Бреге““ (на ((sr))). Аеромагазин (YU-Београд: ББ Софт) 51: 30-32. ISSN: 1450-6068. 
  • Петровић, Огњан (2000) (на ((sr))). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 2/2000. ISSN: 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан (2004) (на ((sr))). Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.). Београд: Музеј југословенског ваздухопловства, Лет 3/2004. ISSN: 1450-684X. 

Spoljašnje veze[uredi]