Drinka Pavlović

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
DRINKA PAVLOVIĆ
Nh pavlovic drinka.jpg
Drinka Pavlović
Datum rođenja 7. novembar 1918.
Mesto rođenja Belanovica, kod Ljiga,
Kraljevina Jugoslavija Kraljevina SHS
Datum smrti 14. maj 1943. (25 god.)
Mesto smrti Jajinci, kod Beograda,
Srbija Srbija
Profesija učiteljica

Članica KPJ od 1938.
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba

Narodni heroj od 6. jula 1953.

Drinka Pavlović (19181943), učiteljica, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija[uredi]

Rođena je 7. novembra 1918. godine u selu Belanovici kod Ljiga. Njen otac Dragomir je bio poštanski službenik, pa je kasnije bio premešten u Beograd, gde se Drinka školovala. Posle završene male mature, upisala je Učiteljsku školu u Beogradu, ali je iz nje bila izbačena jer je pripadala krugu revolucionarne omladine i bila članica Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ). Potom je prešla u Užice, gde je 1937. godine završila tamošnju Učiteljsku školu. Tokom školovanja u Užicu, takođe je učestvovala u radu revolucionarne omladine.

Posle završetka školovanja vratila se u Beograd i pošto nije mogla da dobije službu, pomagala je majci Zori u radu u bifeu u zgradi pošte. Godine 1938. primljena je u članstvo ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Iste godine dobila je prvo i jedino radno mesto - učiteljsku službu u selu Spance, kod Kuršumlije. U ovom selu je aktivno radila na prosvećivanju ljudi, naročito seljanki. Organizovala je analfabetski kurs i osnovala knjižnicu i čitaonicu, koje je snabedvala marksističkom i revolucionarnom literaturom. Bila je aktivna je i u radu prosvetne zadruge „Vuk Karadžić“. Sarađivala je s kolegama iz susednih sela i razmenjivala iskustva u propagandno-prosvetnom radu.

Kada je u jesen 1938. godine na gradilištu železničke pruge Kuršumlija-Priština, inženjer Vojo Jeremić formirao prvu partijsku ćeliju, na osnovu odobrenja Mesnog komiteta KPJ za Niš, Jeremić je u partijski rad uključio i Drinku, jer je već bila član KPJ. Krajem 1939. godine, u Kuršumliji je održana Partijske konferencije, kojoj su prisustvovali Milinko Kušić i Svetozar Vukmanović, a na kojoj je Drinka govorila o kulturno-propagandnom radu. Maja 1940. godine, prilikom boravka u Kuršumliji, David Pajić je formirao Mesni komitet KPJ za Kuršumliju i Drinku uključio u članstvo ovog komiteta. Tokom leta 1940. godine Drinka je učestvovala u radu političkog kursa, održanog u Sijarinskoj banji.

Bista Drinke Pavlović ispred istoimene škole u Beogradu

Posle Aprilskog rata i okupacije Kraljevine Jugoslavije, 1941. godine, Drinka je ostala u Kuršumliji. Posle nemačkog napada na Sovjetski Savez, 22. juna, otpočela su masovna hapšenja komunista. U prvoj grupi komunista u Kuršumliji, među kojima je bio i Nikodije Stojanović Tatko, bila je uhapšena i Drinka. Uz pomoć, jednog policajca, koji je bio simaptizer Komunističke partije, Sreten Mladenović Mika, sekretar Okružnog komiteta KPJ za Niš, uspeo je da oslobodi Drinku iz zatvora.

Ubrzo po puštanju iz zatvora, Drinka je bila ponovo uhapšena, i s grupom ostalih zatvorenicika, poslata kamionom u pravcu Niša. Uz put je na jednoj krivini uspela da pobegne - iskočivši iz kamiona u pokretu. Nemci su pucali za njom, ali je ona uspela da stigne na planinu Jastrebac, u Štab Topličkog partizanskog odreda. Krajem avgusta 1941. godine, Štab odreda dobio je zahtev Okružnog komiteta KPJ za Niš da Drinka pređe u okupirani Niš, zbog preuzimanja rada partijske tehnike Komiteta. Drinka je u Niš stigla septembra 1941. godine, i počela da radi u tehnici, zajedno sa Radomirom Spasićem Acom, kurirom Komiteta.

U Nišu je živela pod ilegalnim imenom Danica Miljković, učiteljica iz Srema koja čeka zaposlenje. Preko dana je obavljala poslove u domaćinstvu, a noću je radila u ilegalnoj štampariji iz koje je na nekoliko dana izlazilo po 1.500 primeraka letaka, biltena i drugog propagandnog materijala. Ovaj materijal je bio prenošen u Svrljiški, Ozrenski, Babički i Kukavički partizanski odred, kao i u partijske organizacije Puste Reke, Pirota, Zaječara, Toplice, Jastrebca, pa čak i u Makedoniju.

Drinka je ilegalno živela u okupiranom Nišu sve do aprila 1942. godine, kada je bila uhapšena. Početkom aprila, Gligorije Diklić i Vasilije Buha su bili uhapšeni, ali su tokom sprovođenja u policiju uspeli da pobegnu. Gligorije je tada otišao u ilegalnu partijsku tehniku i zamolio Drinku da ode i kod jedne drugarice i nabavi mu ilegalnu legitimaciju sa kojom bi napustio Niš. Dok je bila u potrazi za legitimacijom, na ulici ju je prepoznao jedan trgovac iz Kuršumlije, i prijavio je četnicima Koste Pećanca. Četnici su je uhvatili i odveli je u Upravu policije, gde su je tokom saslušavanja podvrgli batinama. Drinka nije htela da kaže ko je, jer je imala lažnu legitimaciju na ime Danice Miljković. Međutim, to joj nije pomoglo jer je trgovac bio prijatelj šefa policije, koji mu je poverovao da je ona Drinka Pavlović, učiteljica iz Spanca.

U drugoj polovini aprila 1942. godine Drinku su prebacili u Beograd, u Specijalnu policiju, gde su nastavili saslušavanje i batinanje. Pošto od nje ništa nisu mogli ništa da saznaju, poslali su je u Banjički logor. Tu se srela sa mlađom sestrom Darinkom Darom, koja je bila uhapšena aprila iste godine, ali na drugom delu Srbije. Dara je bila kurir Glavnog štaba NOV i PO Srbije, poznata po nadimku „Plava Vera“.

Obe sestre Pavlović streljane su u maju 1943. godine na stratištu u Jajincima. Drinka je streljana 14, a Darinka 25. maja. Odlazeći na streljanje, 14. maja tešila je drugarice iz logora i molila ih da je neispraćaju sa suzama. Streljana je zajedno sa Jelenom Ćetković, Olgom T. Jovanović, Olgom M. Jovanović, Slavkom Đurđević-Đuričić, Kristinom Kovačević i drugim logorašicama.

Posle oslobođenja, u rodnom selu Belanovici sestrama Pavlović je podignut zajednički spomenik, a Drinkino ime u Beogradu nose - osnovna škola, u Kosovskoj ulici i Dom za decu bez roditeljskog staranja, u ulici Koste Glavinića.

Ukazom predsednika Federativne Narodne Republike Jugoslavije Josipa Broza Tita, 6. jula 1953. godine, proglašena je za narodnog heroja.

Literatura[uredi]