Droga
-
Ukoliko ste tražili najopštije značenje pojma, pogledajte članak Droga (farmacija).
Droga je prirodna ili sintetička hemijska supstanca koja utiče na promene u fiziološkim i psihičkim (intelektualnim, emocionalnim i motivacionim) funkcijama, bitno menja ponašanje. Višekratna upotreba dovodi do navikavanja ili stvaranja (psihičke i/ili fizičke) zavisnosti. Uzimanje nekih droga (heroin, krek, kokain) dovodi brzo do stvaranja zavisnosti, a kada se naglo prestane s njihovim uzimanjem dolazi do apstinencijalnog sindroma.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji droga je "svaka supstanca, koja je u stanju da, kada se nađe u živom organizmu, modifikuje njegovu jednu ili više funkcija i da nakon ponovljene upotrebe dovede do psihičke ili fizičke zavisnosti". Droge su različite prirodne ili hemijski sintetizovane supstance koje imaju psihoaktivni učinak. One prvenstveno deluju na vegetativni nervni sistem. Neke od njih pri produženom konzumiranju stvaraju težu ili lakšu ovisnost i imaju razne posledice na zdravlje konzumenta.
Bolest zavisnosti od droga se naziva narkomanija. 1957. godine Svetska zdravstvena organizacija definisala je narkomaniju kao: „stanje periodične ili hronične intoksikacije izazvano ponovljenim unošenjem droge“. Možemo razlikovati tri vrste zavisnosti: psihičku, fizičku i stanje tolerancije.
Mnoge današnje droge tokom istorije su se koristile kao lekovi (heroin, marihuana, hašiš, kokain). Sumeri, Kinezi, Asteci i drugi narodi starog doba koristili su opijum, kokain i halucinogene gljive za uklanjanje bola, radi pojačanja fizičke izdržljivosti ratnika, u religiozne i druge slične svrhe.
Pojedine droge kao što su kokain ili heroin se često mješaju sa nekim drugim supstancama opasnim po čoveka (nišador, gips, razne vrste otrova za insekte, brašno, ...)
Sadržaj |
Podela droga [uredi]
Svetska zdravstvena organizacija [uredi]
SZO je dala sledeću podelu psihoaktivnih droga:
- alkohol (alkoholna pića, napici i kokteli)
- amfetamini
- barbiturati, hipnotici, sedativi i trankvilizanti (sredstva za smirenje uopšte)
- halucinogeni (LSD-25, meskalin, psilocibin, DOI i dr.)
- kanabis (marihuana, gandža i hašiš)
- kokain (čista materija i lišće biljke koke)
- opijati (sirovi opijum, heroin, morfijum, kodein, sintetički preparat metadon i petantin)
- isparljiva sredstva i lekovi bogati organskim rastvaračima (aceton, gasolin, etar, hloroform...)
- droge pojedinih regija ili nove droge (krek, ekstazi...)
Legalnost [uredi]
Prema načinu na koji su droge tretirane u zakonskim odredbama, možemo ih podeliti na legalne i ilegalne. U legalne droge spadaju alkohol i nikotin, kao i mnogi lekovi (poput lekova za smirenje, protiv bola, za spavanje).
Po dejstvu [uredi]
Prema psihoaktivnim učincima, droge se mogu podeliti na:
- opijate koji uključuju opijumove derivate kao što su heroin, morfijum i kodein kao i sintetički proizvodi slični morfijumu, poput metadona; male doze izazivaju efekte slične depresantima, ali sa manjim uticajem na motoriku i intelektualni proces;
- depresante - sedative ali ovde takođe spadaju i barbiturati i kanabis; male doze dovode do osećanja opuštenosti i udružene su sa slabljenjem intelektualne funkcije i koncentracije;
- stimulante kao što su amfetamin, kokain, kofein i slične; male doze izazivaju osećaj živahnosti i energije, 'podižu' raspoloženje i smanjuju apetit;
- halucinogene droge kao LSD i meskalin koje izazivaju halucinacije ili iluzije koje su povezane s promenom raspoloženja ili misli pa tako sigurno izazivaju promene u opažanju, mislima i osećanjima.
Po zavisnosti [uredi]
Prema zavisnosti koju izazivaju, droge takođe delimo na "teške" (opijum, morfijum, kodein, heroin, kokain, amfetamin...) i "lake" (marihuana, hašiš, psilocibin, meskalin, LSD...).
Reference [uredi]
- ^ Deutscher Kaffeeverband (4. 5. 2001.). „Kaffee-Text 1/99“ (на German) (PDF) Приступљено 14. 12. 2007.
- ^ Prema statistikama "Food and Agriculture Organization", proizvodnja kafe u 2006. godini je bila 7,8 miliona tona, a duvana 6,7 miliona tona.
- ^ Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin ISBN 0-7139-0136-5
Vidi još [uredi]
Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.
