Druga proleterska udarna brigada

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Druga proleterska udarna brigada

Bataljon 2. proleterske brigade, Sandžak, 1943. godina.
Bataljon 2. proleterske brigade, Sandžak, 1943. godina.

Deo NOV i PO Jugoslavije
Vreme postojanja 1. mart 1942.
Mesto osnivanja Čajniče
Jačina oko 1.000 vojnika i oficira[traži se izvor od 05. 2013.]
Formacija četiri bataljona
Komandanti
Komandant Ratko Sofijanić





Politički komesar Milinko Kušić
Angažovanje
Bitke Bitka za Kupres 1942.
Operacija „Vajs I“
Operacija „Vajs II“
Bitka na Neretvi
Bitka na Sutjesci
Operacija „Kugelblic“
Bitka na Kopaoniku 1944.
Beogradska operacija
Sremski front
Odlikovanja Orden narodnog heroja
Orden nar. oslobođenja
Orden partizanske zvezde
Orden bratstva i jedinstva
Orden za hrabrost

Druga proleterska narodnooslobodilačka udarna brigada je formirana naredbom Vrhovnog štaba NOV i POJ, 1. marta 1942. godine, na Boljanićima (Pljevlja) oko 30 kilometara od Čajniča[1] [2] (Sredoje Urošević) od boraca Užičkog, Čačanskog i Drugog šumadijskog partizanskog odreda. Na dan formiranja imala je četiri batljona sa oko 1.000 boraca.

Prvi komandant brigade bio je Ratko Sofijanić, narodni heroj, politički komesar Milinko Kušić, narodni heroj, a partijski rukovodilac i zamenik političkog komesara Spasenija Cana Babović, narodni heroj.

Druga proleterska NOU brigada je na svom ratnom putu prešla oko 24.000 kilometara U njenim redovima borilo se oko 15.000 boraca iz svih krajeva Jugoslavije. Izbacila je iz stroja oko 62.000 neprijateljskih vojnika. Dala je veliki broj rukovodećih kadrova, kao i 48 narodnih heroja. Među njima je i Petar Leković, prvi narodni heroj Jugoslavije.

Zajedno sa Prvom proleterskom brigadom, imala je veliku ulogu u stvaranju operativnih jedinica Jugoslovenske narodne armije.

Odlikovana je Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom partizanske zvezde, Ordenom bratstva i jedinstva i Ordenom za hrabrost. Povodom petnaestogodišnjice bitke na Sutjesci, juna 1958. godine, odlikovana je i Ordenom narodnog heroja.

Borbeni put Druge proleterske[uredi]

Druga proleterska brigada je do formiranja Druge proleterske divizije, 1. novembra 1942. godine, bila pod neposrednom komandom Vrhovnog štaba. U martu i prvoj polovini aprila delovala je u istočnoj Bosni. Zauzela je Borike, oslobodila Vlasenicu, Bratunac, Miliće, Srebrenicu i Drinjaču; potom je vodila borbe na Romaniji i učestvovala u napadima na ustaška uporišta u Rogatici i Han-Pijesku. U drugoj polovini aprila delom svojih snaga učestvala je u napadu na ustaško uporište Borac u Hercegovini.

Tokom Treće neprijateljske ofanzive imala je veoma teške zadatke, najpre je vodila borbe oko Čajniča, Goražda, Foče, na sektoru Pljevlja, a u prvoj polovini juna vodila je teške borbe sa četnicima na Durmitoru i na Gatu, kod Gacka.

Pohod u Bosansku krajinu[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Pohod proleterskih brigada u Bosansku krajinu

Nalazila se u sastavu Udarne grupe brigada, koja je pod neposrednom komandom Vrhovnog komandanta, 24. juna 1942. godine krenula u zapadnu Bosnu. Vodila je borbe oko Kalinovika, učestvovala u rušenju železničke pruge Sarajevo-Mostar, u zauzimanju Tarčina i Pazarića, zatim u borbama na sektoru Travnika, Donjeg Vakufa i Bugojna. Od kraja jula do polovine oktobra 1942. vodila je veliki broj teških borbi. Zajedno sa Četvrtom proleterskom, Desetom hercegovačkom i Prvom krajiškom učestvovala je u napadu na Kupres. Učestvovala je i u oslobođenju Jajca, 25. septembra 1942. godine.

Sedamnaestog oktobra je u Drvaru, od Vrhovnog komandanta NOP i NOVJ Josipa Broza Tita primila proletersku zastavu. Od tada do početka bitke na Neretvi delovala je oko Bosanskog Grahova, Livna, Kupresa, Duvna i u Kninskoj krajini. Izvela je protivudar protiv italijanske divizije „Sasari“ i četnika od 26. do 28. oktobra i čišćenje Kninske krajine od četnika i ustaša. Vodila je borbe za Livno od 5. do 15. decembra i izvršila napad na Kupres.

Bitka na Neretvi[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Bitka na Neretvi
Druga srpska brigada tokom bitke na Neretvi 1943.

Krajem januara vodila je žestoke borbe kod Knina i Strmice. Od tada do forsiranja Neretve vodila je borbe za Imotski i Posušje (9. i 10. februara 1943), prodrla u dolinu Neretve, zauzela Drežnicu i Grabovo 16/17. februara, gde se istakla i razbila bataljon divizije „Murđe“. Zajedno s još osam brigada, učestvovala je u protivudaru kod Gornjeg Vakufa, i naročito se istakla (razbila bataljon 717. nemačke divizije). Tim uspesima spašeni su ranjenici i olakšan je položaj snaga NOVJ na Neretvi.

U ofanzivnim poduhvatima Glavne operativne grupe s Neretve, brigada je vodila teške borbe s četnicima kod Krsca, na Prenju, kod Bijele, Boračkog jezera, Glavatičeva, Obija i Kalinovika. U aprilu je učestvovala u borbama na Drini. Njena dva bataljona su zajedno sa Četvrtom i Petom proleterskom brigadom učestvovala u borbama na Javorku, kod Nikšića, 1. i 2. maja 1943. godine, kada su razbijene italijanske i četničke snage jačine nekoliko bataljona.

Bitka na Sutjesci[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Bitka na Sutjesci

Za vreme bitke na Sutjesci, učestvovala je 24. i 25. maja u pokušaju proboja jugoistočno od Foče, a od tada pa do 10. juna vodila je teške borbe na Vučevu, za Košur, kod Suhe, na Barama i Košuti. Njen uspeh na Vučevu i Košuti spada u najznačajnije borbe u ovoj bici, Veoma je značajno i učešće brigade u proširenju proboja nemačkog obruča na Zelengori 11. juna, kao i u proboju drugog obruča na komunikaciji KalinovikFoča.

S ove komunikacije borbom se probila na sever, oslobodila je Olovo, 24/25. juna, a dva dana kasnije učestvovala je u oslobođenju Kladnja. Od tada do početka septembra deluje oko Tuzle i na planini Ozrenu. Učestvuje u razbijanju jakih četničkih i drugih snaga.

Pohod u Srbiju[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Prijepoljska bitka

S ove teritorije prešla je u rejon Foče, pa u Sandžak. Oslobodila je Foču (3/4. septembra), Pljevlja (22. septembra), Prijepolje; pa je učestvovala u oslobođenju Bijelog Polja, Berana i Kolašina. Oslobodila je Priboj i prešla u Srbiju. Mesec dana vodila je borbe na Zlatiboru i drugim mestima. Kod Prijepolja je, 4. decembra, u žestokoj iznenadnoj borbi pretrpela velike gubitke. Ponovo je prešla u Srbiju, i u decembru 1943. i januaru 1944. vodila je više borbi na Zlatiboru, za Ivanjicu, kod Arilja, u rejonu Priboja i drugih mesta.

Sredinom marta 1944. godine, u sastavu Udarne grupe divizija ponovo prodire u Srbiju. Od tada do 21. maja vodila je gotovo neprekidne borbe u zapadnoj Srbiji i Sandžaku (Rudo, Zlatibor, Ivanjica, Kaona, Povlen), ali je bila prinuđena da se povuče u Crnu Goru.

Završne operacije[uredi]

U junu i julu 1944. godine vodila je borbe na sektoru Andrijevice. Pored ostalog, učestvovala je u Andrijevičkoj operaciji. U prodoru Operativne grupe divizija iz Crne Gore u Srbiju učestvovala je u borbama na Pešterskoj visoravni i na Ibru. U avgustu deluje na Kopaoniku, u Župi, Rasini, i oko Kuršumlije, gde se ističe u razbijanju četnika. U septembru učestvuje u borbama na Ibru, kod Požege i Gornjeg Milanovca.

Učestvovala je u Beogradskoj operaciji, gde se naročito istakla. Od tada do kraja decembra delovala je na Sremskom frontu. U februaru i martu 1945. godine učestvovala je u borbama na Drini (Banja Koviljača i Loznica). U aprilu je učestvovala u oslobođenju dela istočne Bosne (Bijeljina, Brčko, Šamac), a zatim u borbama u Slavoniji, pa na Majevici.

Narodni heroji Druge proleterske brigade[uredi]


Literatura[uredi]