Dušan Stankov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Dušan Stankov
Prof. inž. Dušan Stankov konstruktor aviona
Datum rođenja(1900-04-30)30. april 1900.
Mesto rođenjaVršac, Austrougarska
Datum smrti4. mart 1984.(1984-03-04) (83 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, SFR Jugoslavija
ZanimanjeDipl. inž. mašinstva
Aktivni period1924-1969.

Dušan Stankov (Vršac, 30. april 1900 — Beograd, 4. mart 1983) bio je inženjer i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, jugoslovenski konstruktor aviona veoma zaslužan za razvoj Mašinskog Fakulteta u Beogradu i jugoslovenskog vazduhoplovstva uopšte. [1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 30. aprila 1900. godine u Vršcu (Banatu), gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Tehnički fakultet Univerziteta u Beogradu je završio 1924. godine. Umro je 4. marta 1983, kao penzionisani profesor Mašinskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Radna biografija[uredi | uredi izvor]

Nakon završenog fakulteta i odsluženog vojnog roka inž. Stankov se septembra meseca 1927. godine zapošljava u fabrici aviona Ikarus u Zemunu kao inženjer i tu radi do aprila meseca 1931. godine. U tom periodu nekoliko meseci je proveo radeći u pogonu Ikarusa i Novom Sadu na konstrukciji i fabrikaciji aviona. U to vreme su u pogonu u Novom Sadu izrađivani hidroavioni domaće konstrukcije za potrebe Jugoslovenskog Pomorskog vazduhoplovstva. Ikarus je imao aranžmane sa inženjerima Rudolfom Fizirom i Josipom Miklom koji su imali dugogodišnje iskustvo u gradnji aviona, da za njegove potrebe projektuju avione. Ovi inženjeri su bili izvanredni praktičari ali u pogledu statičkog proračuna konstrukcije bili nedovoljno obučeni. Njima je dodeljen mladi inženjer D. Stankov koji je bio izvanredan statičar i koji je obavio statičke proračune gotovo svih aviona koje su napravile njegove starije kolege. Tako su na osnovu tih proračuna ovi avioni dobijali plovidbene dozvole.

Od aprila 1931. godine do aprila meseca 1933. inž. D. Stankov je radio kao inženjer u komandi ratnog vazuduhoplovstva. Od aprila 1933. iz Komande RV prelazi u Zemunski Zmaj za tehničkog direktora fabrike aviona i na tom mestu ostaje sve do kapitulacije Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu 1941. godine. Ovaj period se smatra najplodniji u konstruktorskoj karijeri inž. Dušana Stankova. Pored konstruktorskog posla inž. D. Stankov se kao tehnički direktor Zmaja hteo ne hteo, morao baviti i problemima proizvodnje aviona, koji s obzirom na okruženje nisu bili tako mali. U Jugoslavije je tada mašinska industrija bila slabo razvijena tako da su se proizvođači uglavnom morali oslanjati na sopstvene snage pri rešavanju svakog problema. Sa druge strane to je bilo pogodno tle za razvoj stručnjaka svih mogućih profila. Vazduhoplovna industrija Jugoslavije između dva svetska rata bila je svojevrsan rasadnik vrsnih stručnjaka svih profila i struka. Za vreme rata inž. Dušan Stankov radi na Mašinskom odseku Tehničkog Fakulteta u Beogradu u zvanju docenta na predmetu Statika letelica.[2]

U posleratnom periodu profesor Dušan Stankov je nastavio da se bavi konstruisanjem letelica, pa je 1946. godine učestvovao na Konkursu koji je raspisala Komanda vazduhoplovstva i na osnovu predratnog bombardera Zmaj R-1 projektovao dvomotorni trenažni bombarder Ikarus 215 koji se nije serijski proizvodio, ali je prototip, napravljen u fabrici Ikarus, godinama korišćen za trenažu i obuku pilota bombardera. I dalje je radio na Mašinskom fakultetu u Beogradu na Katedri za vazduhoplovstvo odakle je otišao u penziju 1969. godine, kada je ispunio zakonske uslove u zvanju redovnog profesora. Nakon odlaska u penziju prof. D. Stankov je nastavio da predaje na Vazduhoplovno-tehničkoj akademiji RV i PVO u Žarkovu, koja je delovala kao deo Mašinskog fakulteta u Beogradu. Deo svoje naučne aktivnosti prof. D. Stankov je ostvario i kao naučni saradnik Mašinskog instituta SANU. Bio je i jedan od osnivača Jugoslovenskog društva za mehaniku.

Projekti aviona[uredi | uredi izvor]

Realizovani projekti[uredi | uredi izvor]

  • Fizir-Maybach 260 - statički proračun aviona Fizir Majbah (1927)
  • Devoatin D.1 – rekonstrukcija trupa lovačkog aviona 1929 god.,
  • Sportska amfibija AF.2 - zajednički projekt sa R. Fizir (1930)
  • Fizir F1V - avion za osnovnu obuku 1930. god. (serijska proizvodnja),
  • Fizir F1M-Jupiter - školski hidroavion 1930. god. (serijska proizvodnja),
  • Fizir FN - avion za osnovnu obuku 1930. god. (serijska proizvodnja),
  • Fizir LAF - zajednički projekt sa R. Fizir, laki sportski avion sa Džipsi 2 motorom (1931),
  • Hajnkel He-8 (nem. Heinkel He-8) – hidroavion (1 primerak 1931. god.) projektovanje i izrada metalne konstrukcije trupa,
  • Fizir FP-1 – školski, zajednički projekt sa R. Fizir (1 primerak – prototip 1934. god.)
  • Fizir FP-2 – školski avion 1936. god. (serijska proizvodnja),
  • Zmaj R-1 – višenamenski avion lovac – bombarder - izviđač (klasa razarači) (1 primerak – prototip 1940. god.)
  • Ikarus 215 - višenamenski avion 1949. god,
  • Ikarus S-49C- statički proračun lovaca S-49A i S-49C[3]

Nerealizovani projekti[uredi | uredi izvor]

  • Zmaj Z. L. 1; 2; 3 - glavni projekti za lovce sa motorima Hispano Suiza HS 12Nb, Gnome-Ron K9 i K9 sa kompres. 1933 i 1934. god.
  • Zmaj B. V. Z. - projekt dvomotornog bombardera 1934. god.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Nastavna delatnost[uredi | uredi izvor]

Veoma rano, već 1934. godine inž. Dušan Stankov se uključuje u fakultetsku nastavu na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju privatnog docenta.[4] Od 1946. godine inž. D. Stankov je izabran za honorarnog nastavnika na Mašinskom fakultetu gde je sa svojim kolegama postavio solidne osnove za savremenu nastavu i na taj način omogući obrazovanje visokoškolskih kadrova neophodnih našem vazduhoplovstvu.

Oktobra 1948. je izabran za vanrednog profesora na Vazduhoplovnom odseku Mašinskog fakulteta, a 1949. postaje dekan Mašinskog fakulteta. Kao dekan Mašinskog fakulteta (a izabran je u dva izborna perioda 1949/50. i 1950/51. godine) u mogome je doprineo upotpunjavanju nastave i obezbeđivanju svih potrebnih uslova za formiranjem i opremanjem potrebnih laboratorija Fakulteta.[5]

Knjige[uredi | uredi izvor]

U periodu rada na Mašinskom fakultetu prof. Dušan Stankov je pored naučno stručnih radova, napisao dva univerzitetska udžbenika[6]:

  • Stankov, Dušan (1948). Predavanja iz statike aviona. Beograd: Izdavač: Naučna knjiga. 
  • Stankov, Dušan. (1971). Proračun avionskih konstrukcija. Beograd: Izdavač: Naučna knjiga, Štamparija Minerva Subotica. 

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Dušan Stankov”. Pristupljeno 2. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2013)
  2. ^ Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. YU-Beograd: Mašinski fakultet
  3. ^ Bosnić, P. (1999). Arhiva. „Operacija „Šiler“ Rat špijuna za IK-3“ (na ((sr))). Aeromagazin (YU-Beograd: BB Soft) 12: str.. ISSN:1450-6068.
  4. ^ Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. YU-Beograd: Mašinski fakultet.
  5. ^ Vesović, M; D. Popović (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. YU-Beograd: Mašinski fakultet.
  6. ^ „Biblioteka Mašinskog Fakulteta - Udžbenici“.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mikić, Sava J. (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. Beograd: Štamparija Drag. Gregorić. 
  • Obradović, Nikola (1973). U spomen sto godina nauke o mašinama - osvrt na razdoblje 1873—1941. YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Vesović, M (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. D. Popović. YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidroplana „IKARUS“ A. D.”. Aeromagazin. YU-Beograd: BB-Soft. 6: 39—41. 
  • Petrović, Zlatko (1998). „60 godina vazduhoplovstva u univerzitetskoj nastavi”. Aeromagazin. YU-Beograd: BB-Soft. 1: 44—46. 
  • Žutić, Nikola (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923 - 1998. Bošković Lazar. YU-Beograd: Ikarbus. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica. YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2017). Tvorci vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Muzej nauke i tehnike Beograd. ISBN 978-86-82977-60-5. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Душан_Станков&oldid=27700620”