Dušegupka
Dušegupka, kamion-ubica (nem. Gaswagen) je specijalno vozilo namenjeno za gušenje ljudi koje su nacisti koristili za masovna ubistva tokom holokausta.[1]
Žrtve su gušene u hermetički zatvorenoj unutrašnjosti kamiona tako što bi se izduvni gasovi (ugljen-monoksid) sprovodili u nju. Dušegupke su korišćene u logoru Helmno u Poljskoj i za likvidaciju Jevreja i partizana zatočenih u beogradskim logorima. Kada je usavršena tehnologija efikasnijih gasnih komora, nacisti su prestali sa korišćenjem dušegupki.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Nakon što je Hajnrih Himler zajedno sa Hajdrihom od jeseni 1941. godine insistirao na razvijanju nove tehnike za uništavanje Jevreja, jer u pojedinim porobljenim zemljama uključujući i Srbiju - jevrejske žene i decu Vermaht nije mogao masovno streljati, niti su u doglednom vremenu mogli da budu deportovani u Nemačku - pristupilo se izradi specijalnog gasnog vozila.
Gasno vozilo, koje je radi kamuflaže u brojnim ratnim dokumentima, nazivano posebna kola, specijalna kola, S-kola, posebno vozilo ili dezinsekciona kola, imalo je za cilj da omogući dalje širenje metoda ubijanja otrovnim gasom koja su Nemci već primenjivana za pojedinačna usmrćivanja umno i telesno retardiranih ljudi (takozvane, humane eutanazije), od jeseni 1939. u ustanovama za eutanaziju primenom boce sa ugljen-monoksidom. Taj gas puštan je u heremetički izolovane kabine u kojima je trebalo ugušiti ljude. Kako ne bi izavali paniku kod budićih žrtava kabine su kamuflirane kao tuš-kabine ili prostorije za inhalaciju.
Krajem 1939. godine Langeova specijalna komanda aktivirala je prvo gasno vozilo, o čemu govori ovaj citat,
| „ | Za odvođenje pacijenata dovezla je Lander komanda [...] veliko, hermetički zatvoreno vozilo nalik na špediterska kola, ispred kojeg je bila priključena neka vučna mašina (tegljač za sedla), a na kojem je sa obe strane bilo ispisano „Kajzerova prodavnica kafe”.[2] | ” |
U „Kola za kafu”, neku vrstu furgona ili prilolice, puštan je ugljen-monoksid iz čelične boce smeštene u kamionu za vuču. Kola su, dakle, bila gasna komora na točkovima.
Kako je širenje rata na istok Evrope dalo povoda za tehničke inovacije: pri planiranom korišćenju gasa za ubijanje u SSSR-u, javio se problem transport boca sa otrovnim gasom, usled velike razdaljina u toj zemlji. Tako su nastala novokonstruisan vozila u kojima više nisu korišćene boce sa otrovnim gasom, već izduvni gas iz auspuha vozila.
Početkom septembra 1941. u Minsku i Mogiljovu vršeni su eksperimenti ubijanja pomoću gasa iz auspuha, koji su predložili eksperti za gasove Kriminalnotehničkog instituta RSHH Hejdriha oktobra 1941. u kome su zahtevali „da se konstruiše gasno vozilo u kojem bi za razliku od dosadašnjih „Kajzerkafe kola” - kamion za vuču, bio i izvor otrovnog gasa i sa furgonom bio spoje u jednu celinu.[3]. Mesec dana nakon ovog predloga prvi put je „uspešno” testiran novi postupak korišćenja gasa iz auspuha rekonstruisanog kamiona u logoru Saksenhauzen nad sovjetskim ratnim zarobljenicima.[4]
Tako je stvoren prototip gasnog vozila, na osnovu koga je izrađen veliki broj drugih vozile, od kojih je decembra 1941. godine dovezeno u Rigu, Helmno i Poltavu 6 gasnih vozila koja su bila dopuna streljačkim komandama i akcionim grupama za istrebljenje Jevreja.
Gušenje gasom tako je postala rutinska stvar u nemačkom logorima.
Konstrukcija i princip rada[uredi | uredi izvor]
Dušegupka je opisivana u literaturi kao teretno vozilo na platformi kamiona Zaurer namenjenog za oko pet do sedam tona tereta, sa dve osovine i benzinskim motorom.
Specifičnost dušegupke je predstavljao posebno konstruisan furgon dug oko pet metara, širine i visine od oko dva i po metra koga su predstavnici nemačke službe bezbednosti naručili od firme Gaubschat Fahrzeugwerke GmbH. Furgon je imao dvokrilna vrata koja su hermetički zatvarana i bio je bez ventilacionih otvora i prozora. Unutrašnjost furgona bila je obložene pocinkovanim limom, a na podu se nalazila drvena rešetka ispod koje su bile dve metalne cevi spojene sa još jednom poprečnom cevi. Na njima se nalazilo mnogo otvora prečnika pola centimetra u prečniku. Od poprečne cevi u otvoru poda furgona vodilo je gumeno crevo koje se završavalo posebnom maticom koja je odgovarala po dimenzijama navoju napravljenom na kraju izduvne cevi motora kamiona.
Nakon što je furgon teretnog automobil bio ispunjen sa oko 30-50 ljudi (manja verzija) ili 70-100 ljudi (veća verzija) vozač bi, u odgovarajućem trenutku vožnje prema mestu na kome su otrovane čekale već iskopane rake, zaustavljao vozilo, i vršio priključenje gumenog odvodnog creva na izduvnu cev i preko njega uduvavao izduvne gasove u furgon.[5][6]
Dušegupke u Beogradu[uredi | uredi izvor]
Ovo vozilo je prvi put dovezeno iz Berlina u Beograd u februaru 1942. da bi se otpočelo sa masovnim uništavanjem Jevreja u Srbiji. Odluku da se pošalje ovo vozilo smrti doneo je šef Policije bezbednosti i Službe bezbednosti Trećeg rajha Rajnhard Hajdrih. To je bio kamion tipa „Zaurer“ od pet tona koji je mogao da primi 50-70 žrtava. Žrtve su prevožene kamionima do Jajinaca, i na tom putu gde su bile već iskopane rake, bile su usmrćene izduvnim gasovima iz kamiona.
Pomoću ovih kamiona-ubica u periodu od početka aprila do kraja maja 1942. ugušeno je oko 8.000 Jevreja i 500 partizana u Beogradu. Žrtve su uzimane iz logora Sajmište i Banjica.[7][8][9][10][11]
Nakon ovog masovnog uništavanja, general Ler je napomenuo da je jevrejsko pitanje rešeno u Srbiji, pa su se dušegupke posle ovoga povukle.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Holokaust
- Holokaust u okupiranoj Srbiji
- Genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu
- Logor Sajmište
- Jevreji u Srbiji
- Spomenik Jevrejima stradalim u Dušegupki
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Gas Wagons: The Holocaust's mobile gas chambers Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. oktobar 2011), The Nizkor Project (jezik: engleski). Tekst se poziva na:
- Mathias Beer, "Die Entwicklung der Gaswagen beim Mord an den Juden," Miszelle. Vierteljahreshefte fuer Zeitgeschichte, 37 (3). pp. 403-417
- ^ Državna uprava (StA) Hanover, 2 Js 299/60 protiv Pradela et al.
- ^ ”Beer, Dogradnja gasnih kola, str. 409
- ^ Nacionalsocijalistička masovna ubijanja otrovnim gasom, str. 83f.
- ^ Beer M., Die Entwicklung der Gaswagen beim Mord an den Juden, Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, 37 (3), 1987.
- ^ SS v deйstvii. Dokumentы o prestupleniяh SS, Moskva, 2000.
- ^ Romano J., Jevreji Jugoslavije : 1941-1945 : žrtve genocida i učesnici NOR, Beograd, 1980;
- ^ Righteous Among the Nations were proclaimed in that way. And that is not accidental, because it is known ‘He who saves one souls saves the entire world’.1941.-1945., Beograd, 1998;
- ^ Anderl G., Manošek V., Propalo bekstvo : jevrejski transport “Kladovo” na putu za Palestinu 1939-1942. [transl. from. Gescheiterte Flucht], Beograd, 2004;
- ^ Kladovo transport : zbornik radova sa okruglog stola, Beograd, oktobar, 2002, prired. M.Mihailovic, Beograd, 2006;
- ^ Fogel M., Ristović M., Koljanin M., Pravednici medu narodima: Srbija, Zemun, 2010.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Mathias Beer Die Entwicklung der Gaswagen beim Mord an den Juden, Vierteljahreshefte für Zeitgeschichte, 35, 1987, 3, p. 403-417.
- Eugen Kogon, Herrmann Langbein, Adalbert Rückerl, Les chambres à gaz secret d’Etat, Seuil, Points Histoire, 1987 (en ligne).
- Christopher Browning, Fateful months. Essays on the Emergence of the Final Solution, Revised edition, Holmes & Meier, 1991.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Gasni kamion (jezik: francuski)
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
