Evropska svemirska agencija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Evropska svemirska agencija
  • češ. Evropská Kosmická Agentura
  • dan. Den europæiske rumfartsorganisation
  • nem. Europäische Weltraumorganisation
  • engl. European Space Agency
  • est. Euroopa Kosmoseagentuur
  • franc. Agence spatiale européenne
  • fin. Euroopan avaruusjärjestö
  • grč. Ευρωπαϊκή Διαστημική Υπηρεσία
  • mađ. Európai Űrügynökség
  • ir. Gníomhaireacht Spáis na hEorpa
  • ital. Agenzia Spaziale Europea
  • hol. Europese Ruimtevaartorganisatie
  • норв. Den europeiske romfartsorganisasjonen
  • polj. Europejska Agencja Kosmiczna
  • port. Agência Espacial Europeia
  • rum. Agenția Spațială Europeană
  • šp. Agencia Espacial Europea
  • šved. Europeiska Rymdorganisationen
Zvanični logo Evropske svemirske agencije
Kontrolni centar za misije ESA u Evropskom svemirskom operacionom centru (ESOC) u Darmštatu (Nemačka)
Akronimi
  • ESA
  • ASE
Vlasnik
22 evropske države
Osnivanje30. maj 1975. god.; pre 48 godina (1975-05-30)
(ESA konvencija)
SedištePariz
(Il de Frans, Francuska)
Zaposlenici2.200[1]
Primarni
kosmodrom
Kosmodrom Kuru
UpravaJozef Ašbaher
BudžetRast 5,75 mlrd. evra /
5,13 mlrd. funti /
6,72 mlrd. dolara (2017)[2]
Zvanični
jezici
engleski, francuski, nemačkiEnglish, French, and German[3][4]
Veb-sajtwww.esa.int
Sedište ESA u Parizu (Francuska)

Evropska svemirska agencija (engl. European Space Agency, franc. Agence spatiale européenne), skraćeno ESA/ASE,[5][6] međuvladina je organizacija osnovana 1975. godine i posvećena istraživanju svemira. Sa 25 država članica[7] i sedištem u Parizu (Francuska), ESA u svetu ima više od 2.000 zaposlenih[4] (ne računajući podizvođače i nacionalne svemirske agencije) i godišnji budžet od 5¾ milijardi evra (2017).[2][8][9]

Svemirski program Evropske svemirske agencije uključuje letove sa ljudskom posadom (uglavnom učešćem u programu Međunarodne svemirske stanice), lansiranja i vođstvo istraživanja bez ljudske posade na druge planete i Mesec, posmatranje Zemlje, dizajniranje raketa-nosača i održavanje velikih kosmodroma kao što je primarni kosmodrom ESA — Kosmodrom Kuru u Francuskoj Gvajani. Glavna evropska raketa-nosač Arijana 5 kontroliše se putem Arijanaspejsa, tako da ESA jednim delom učestvuje u finansiranju troškova lansiranja i daljeg razvoja letelice (program razvoja sledeće rakete — Arijana 6).[10][11]

Odeljenja Evropske svemirske agencije uključuju sledećih pet centara za istraživanje:

Istorija[uredi | uredi izvor]

Osnivanje[uredi | uredi izvor]

ESTEC zgrade u Nordvijku, Holandija. ESTEC je bio glavni tehnički centar ESRO-a i ostaje takav za organizaciju naslednicu (ESA).

Posle Drugog svetskog rata, mnogi evropski naučnici su napustili Zapadnu Evropu da bi sarađivali sa Sjedinjenim Državama. Iako je procvat 1950-ih omogućio zapadnoevropskim zemljama da ulažu u istraživanja, a posebno u aktivnosti vezane za svemir, zapadnoevropski naučnici su shvatili da isključivo nacionalni projekti neće moći da se takmiče sa dve glavne supersile. Godine 1958, samo nekoliko meseci nakon šoka Sputnjika, Edoardo Amaldi (Italija) i Pjer Ože (Francuska), dva istaknuta člana zapadnoevropske naučne zajednice, sastali su se da razgovaraju o osnivanju zajedničke zapadnoevropske svemirske agencije. Sastanku su prisustvovali naučni predstavnici iz osam zemalja.

Zapadnoevropske nacije odlučile su da imaju dve agencije: jednu koja se bavi razvojem sistema za lansiranje, ELDO (Evropska organizacija za razvoj lansera), a drugu preteču Evropske svemirske agencije, ESRO (Evropska organizacija za istraživanje svemira). Potonja je osnovana 20. marta 1964. sporazumom potpisanim 14. juna 1962. Od 1968. do 1972. ESRO je lansirao sedam istraživačkih satelita, ali ELDO nije bio u mogućnosti da isporuči raketu-nosač. Obe agencije su se borile sa nedostatkom finansiranja i različitim interesima svojih učesnika.

ESA u svom sadašnjem obliku je osnovana Konvencijom ESA 1975. godine, kada je ESRO spojen sa ELDO. ESA je imala deset zemalja osnivača: Belgiju, Dansku, Francusku, Zapadnu Nemačku, Italiju, Holandiju, Španiju, Švedsku, Švajcarsku i Ujedinjeno Kraljevstvo.[12] One su potpisale Konvenciju ESA 1975. i deponovale instrumente ratifikacije do 1980. godine, kada je konvencija stupila na snagu. Tokom ovog perioda agencija je funkcionisala po de fakto modu. ESA je pokrenula svoju prvu veliku naučnu misiju 1975. godine, Kos-B, svemirsku sondu koja nadgleda emisije gama zraka u svemiru, na kojoj je prvi radio ESRO.

Kasnije aktivnosti[uredi | uredi izvor]

Maketa Arijane 1

ESA je sarađivala sa NASA na Međunarodnom ultraljubičastom eksploreru (IUE), prvom svetskom teleskopu visoke orbite, koji je lansiran 1978. godine i uspešno je radio 18 godina. Usledilo je nekoliko uspešnih projekata oko Zemljine orbite, a 1986. godine ESA je započela Đoto, svoju prvu misiju u dubokom svemiru, za proučavanje kometa Hejli i Grig-Skjelerup. Hiparkos, misija za mapiranje zvezda, pokrenuta je 1989. godine, a 1990-ih SOHO, Julisis i svemirski teleskop Habl su zajedno sprovedeni sa Nasom. Kasnije naučne misije u saradnji sa Nasom uključuju svemirsku sondu Kasini-Hajgens, kojoj je ESA doprinela izgradnjom Tajtanovog modula za sletanje Hajgens.

Kao naslednik ELDO, ESA je takođe konstruisala rakete za prenos naučnog i komercijalnog tereta. Arijana 1, lansirana 1979. godine, nosila je uglavnom komercijalni teret u orbitu od 1984. nadalje. Sledeće dve verzije rakete Arijana bile su međufaze u razvoju naprednijeg sistema za lansiranje, Arijana 4, koji je radio između 1988. i 2003. godine i uspostavio ESA kao svetskog lidera[13] u komercijalnim lansiranjima u svemir 1990-ih. Iako je naslednica Arijana 5 doživela neuspeh na svom prvom letu, od tada se čvrsto uspostavila na veoma konkurentnom tržištu komercijalnih svemirskih lansiranja sa 112 uspešnih lansiranja do 2021. Naslednica lansirne rakete, Arijane 6, je u razvoju i predviđen je njen ulaz u upotrebu krajem 2022.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „ESA facts”. European Space Agency (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 2. 2022. 
  2. ^ a b „ESA 2017 Budget by domain”. European Space Agency. 16. 1. 2017. Pristupljeno 27. 7. 2017. 
  3. ^ „Languages”. Pristupljeno 5. 11. 2017. 
  4. ^ a b „Fns”. ESA. Pristupljeno 5. 3. 2016. 
  5. ^ „Annex 1 Resolution 8”. ESA Convention and Council Rules of Procedure (PDF) (5th izd.). European Space Agency. mart 2010. str. 116. ISBN 978-92-9092-965-9. 
  6. ^ „Agence spatiale européenne (ASE)” [European Space Agency (ESA)]. 23. 2. 2017. Arhivirano iz originala 10. 10. 2017. g. Pristupljeno 23. 2. 2017. 
  7. ^ „Welcome to ESA: New Member States”. ESA. Pristupljeno 26. 7. 2017. 
  8. ^ Peter B. de Selding. „ESA members give space agency an 18-percent budget boost”. Spacenews.com. Pristupljeno 15. 1. 2016. 
  9. ^ esa. „What is ESA?”. European Space Agency (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 1. 2019. 
  10. ^ „Orion”. European Space Agency. 
  11. ^ „European Service Module”. European Space Agency. 
  12. ^ „ESA turns 30! A successful track record for Europe in space” (Saopštenje). European Space Agency. 31. 5. 2005. 
  13. ^ „Ariane 4 / Launchers / Our Activities / ESA”. European Space Agency. 14. 5. 2004. Pristupljeno 13. 6. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Европска_свемирска_агенција&oldid=27549720”