Egipatski jezik

staroegipatski
Ebersov papirus koji opisuje lečenje astme
Izgovor	r n km.t
Region	stari Egipat
Broj govornika	danas mrtav jezik starog Egipta, koji se do 600. p. n. e. razvio u demotski, do 200. godine nove ere u koptski, a nestao je otprilike u 17. veku; jedino je preostao kao liturgijski jezik Koptske orijentalno-pravoslavne crkve. (nedostaje datum)
Jezička porodica	afroazijski staroegipatski
Pismo	egipatski hijeroglifi, kurzivni hijeroglifi, hijeratsko pismo, demotsko pismo, koptsko pismo i, ponekad, arapsko pismo
Jezički kodovi
ISO 639-3	–

Egipatski jezik je najstariji poznati jezik Egipta, i ogranak afro-azijske jezičke porodice. Najstariji pronađeni zapisi egipatskog datiraju iz perioda oko 3400 p. n. e, što ga čini najstarijim zapisanim jezikom, pored sumerskog jezika. Egipatskim jezikom se govorilo sve do 17. veka nove ere u obliku koptskog jezika. Zvanični jezik savremenog Egipta je egipatski arapski, koji je postepeno zamenio koptski kao jezik u svakodnevnoj upotrebi nakon muslimanskog osvajanja Egipta.

Koptski se i dan danas koristi kao liturgijski jezik Koptske orijentalno-pravoslavne crkve. Danas postoji veliki broj govornika koji govore tečno koptski.

Klasifikacija

Egipatski pripada afro-azijskoj jezičkoj porodici, koja je ranije bila poznata kao hamito-semitska. Među tipološkim karakteristikama koje pokazuju da egipatski zaista pripada afro-azijskoj jezičkoj porodici su: morfologija karakteristična za fuzijske jezike, konsonantni leksički koreni, brojni naglašeni suglasnici, trovokalni sistem /a i u/, nominalni sufiks ženskog roda *-„at“, nominalno „m“-, pridevsko *-„ī“, i karakteristični glagolski afiksi. Što se tiče ostalih grana afro-azijske jezičke porodice, egipatski deli najviše sličnosti sa semitskim jezicima, berberskim jezicima i kušitskim jezicima.

U egipatskom jeziku, izraženi proto-afro-azijski konsonanti */d z ð/ su se razvili u <ꜥ> /ʕ/, npr. ꜥ„r.t“ (portal), sem. *„dalt“ (vrata). Afro-azijsko */l/ se spojilo sa egipatskim <n>, <r>, <ꜣ>, i <j> u dijalekat na kojem se zasnivao pisani jezik, dok je, s druge strane, sačuvano u drugim varijetetima egipatskog jezika. originalni */k g ḳ/ su palatalizovani u <ṯ j ḏ> u nekim oblastima, dok su u drugima sačuvani kao <k g q>.

Egipatski jezik ima dosta dvoradikalnih i jednoradikalnih korena, dok semitski jezici preferiraju troradikalne korene. Egipatski jezik je verovatno zbog toga arhaičan, dok su semitski jezici kasnije bili lakše prilagođeni kroz pretvaranje korena u troradikalni obrazac.

Iako je egipatski najstariji afro-azijski jezik ikada zapisan, njegov morfološki repertoar se veoma razlikuje od ostatka afro-azijskih i semitskih jezika. Ovo pokazuje mogućnost da je egipatski već ranije bio podložan radikalnim promenama u odnosu na proto-afro-azijski pre nego što je bio zapisan, da je afro-azijsko pleme do sada bilo proučavano samo kroz semitocentrični pristup, ili da afro-azijska grupa jezika predstavlja krajnje tipološku, a ne genetičku grupu jezika. (Opšti konsenzus prikazuje da je afro-azijska grupa stvarno genetički grupisana, i da se egipatski dosta razvio u odnosu na svoju pređašnje nezabeleženu varijantu, iako gotovo sigurno postoji semitska pristrasnost što se tiče rekonstrukcije afro-azijskog jezika.)

Istorija

Naučnici dele egipatski jezik na šest hronoloških grupa:

• Arhaični egipatski jezik (pre 2600. p. n. e, jezik ranog dinastičnog perioda Egipta)
• Staroegipatski jezik (2686 – 2181 p. n. e, jezik Starog kraljevstva)
• Srednjoegipatski jezik (2055 – 1650. p. n. e.), jezik Srednjeg kraljevstva (2055 – 1650 p. n. e, mada je bio u upotrebi sve do početka 18. dinastije sve do Amenhotepa Trećeg, Ehnatona i perioda Amarne. (1353. p. n. e.), a kao književni jezik čak do 4. veka p. n. e.).
• Kasnoegipatski jezik (1069 – 700 p. n. e, karakterišući Treći prelazni period Starog Egipta (1069 – 700. p. n. e.), počevši čak u periodu Amarne (1353. p. n. e.)).
• Demotski egipatski (7 v. p. n. e.– 5 v. n. e, koji se koristio od kasnog perioda egipatskog carstva, sve do rimske vladavine Egiptom.)
• Koptski jezik (1– 17 v. n. e, koji se koristio od početka rimske vladavine pa sve do ranih modernih vremena.)

Egipatsko pismo je oblik oznaka i znakova koji datiraju još 3200. p. n. e. Ovi rani tekstovi su uglavnom povezani pod terminom arhaični egipatski. Godine 1999., Arheološki magazin je izjavio da najraniji egipatski glifovi datiraju iz perioda 3400 p. n. e, što "... baca sumnju na verovanje da su rani logografi, piktografski simboli koji predstavljaju određeno mesto, predmet ili količinu prerasli u kompleksne fonetske simbole prvobitno u Mesopotamiji."

Staroegipatskim jezikom se govorilo oko 500 godina, od 2600. p. n. e. pa nadalje. Srednjoegipatskim se govorilo od oko 2000. p. n. e. i narednih 700 godina, kada se javlja kasnoegipatski jezik; Srednjoegipatski je, međutim, kao pisani jezik preživeo sve do prvih vekova nove ere, kao što je preživeo i latinski u srednjem veku, ili klasični arapski danas. Demoski egipatski se pojavio oko 650 p. n. e, i preživeo je kao govorni jezik sve do 5. veka nove ere. Koptski jezik se pojavio u 4. veku nove ere, i ostao je kao živi jezik sve do 16. veka nove ere, kada su evropski naučnici doputovali u Egipat radi učenja jezika od izvornih govornika tokom renesanse. Veruje se da je u seoskim oblastima Egipta preživeo kao govorni jezik i narednih par vekova. Memfiski dijalekt koptskog jezika se i dan danas koristi u egipatskim hrišćanskim crkvama.

Dokument na koptskom jeziku iz 3. veka.

Stari, srednji i kasnoegipatski jezici su svi bili pisani egipatskim hijeroglifima i hijeratskim pismom. Demoski jezik je pisan pismom nastalim iz hijeratskog pisma; njegov nastanak je na neki način sličan nastanku sadašnjeg arapskog pisma, i takođe je pisan zdesna nalevo (iako ova dva jezika ni u kom slučaju nisu u srodstvu). Koptski je pisan koptskim alfabetom, koji je modifikovana verzija grčkog alfabeta sa brojnim simbolima preuzetim iz demoskog pisma za glasove koji su u starogrčkom bili neposotjeći. Arapski je postao jezik egipatske političke administracije ubrzo nakon arapskih osvajanja u 7. veku n.e, te je postepeno zamenio koptski jezik kojim je govorio narod. Danas koptski postoji jedino kao liturgijski jezik koptske orijentalno-pravoslavne crkve i Koptske katoličke crkve. Biblija sadrži broj reči za koje naučnici smatraju da su egipatskog porekla. Klasičan primer ovoga je Zaphnath-Paaneah, egipatsko ime dato Josifu, Jakobovom sinu.

Dijalekti

Pre-koptski egipatski ne pokazuje velike dijalekatske razlike u pisanom jeziku, s obzirom da je egipatsko društvo bilo krajnje centralizovano. Međutim, nema sumnje da su oni postojali u govornom jeziku; ovo je opravdano i pismom iz perioda otprilike 1200 p. n. e, u kojem je evidentirana žalba autora da je razgovor između Egipćana sa severa i Egipćana sa juga skoro pa nemoguć. Relativno skoro su pronađeni dokazi o nekim internim dijalektima kroz parove sličnih reči u egipatskom koje su, oslanjajući se na sličnosti sa kasnijim koptskim dijalektima, najverovatnije nastale iz severnih i južnih egipatskih dijalekata. Pisani koptski ima pet glavnih dijalekata koji se razlikuju uglavnom u grafičkim skupovima, koji su najprimetniji u južno-saidijskom dijalektu koji je bio glavni klasični dijalekt, i severnom bohairskom dijalektu, koji se danas koristi pri koptskim crkvenim službama.

Ortografija

Većina preživelih tekstova na egipatskom jeziku su prvobitno napisani na kamenu egipatskim hijeroglifima. Međutim, u stara vremena, većina tekstova je pisana na papirusu hijeratskim, a kasnije demotskim pismom, mada su oni danas izgubljeni zbog nepostojanosti papirusa. Takođe, postojao je i oblik kurzivnog hijeroglifskog pisma koji se koristio pri pisanju religijskih dokumenata na papirusu, kao što je Egipatska knjiga mrtvih u periodu Ramzesa; ovo pismo je bilo jednostavnije za pisanje od hijeroglifa, ali nije bilo toliko kurzivno kao hijeratsko, s obzirom da se nije koristilo dosta ligatura. Takođe, postojao je veliki broj hijeratskih pisanja na kamenu, lapidarnih hijeratskih pisanja. U krajnjem stadijumu razvitka jezika, koptski alfabet je zamenio stariji pisani oblik. Izvorno ime za egipatsko hijeroglifsko pismo je „sẖꜣ n mdw nṯr“ ili „pisanje božjih reči“. Hijeroglifi se u egipatskim tekstovima koriste na dva načina: kao ideogrami, koji predstavljaju ideju prikazanu slikom; i kao fonogrami koji nose svoju fonetsku vrednost.

S obzirom da fonetska realizacija egipatskog jezika ne može biti potvrđena sa sigurnošću, egiptolozi koriste sistem transliteracije da bi okarakterisali svaki zvuk koji bi hijeroglif mogao da predstavlja. Dva sistema koji se i danas koriste su tradicionalni sistem i evropski sistem; takođe, postoji i treći sistem koji se koristi za kompjutersku obradu.

Fonologija

Iako se konsonantna fonologija egipatskog jezika može rekonstruisati, njegove tačne foneme su nama nepoznate, i postoje različita mišljenja o tome kako klasifikovati pojedine foneme. Takođe, s obzirom da je egipatski jezik beležen tokom cela dva milenijuma, i da su arhaične i pozne faze odvojene istom količinom vremena kao i latinski i moderni italijanski, moramo pretpostaviti da je sigurno došlo do određenih fonetskih promena tokom tog vremena.

Fonetski, egipatski sadrži labijalne (usnene), alveolarne (nadzubne), palatalne (prednjonepčane), velarne (zadnjonepčane), uvularne (treperne), faringalne i glotalne konsonante, slično kao i arapski jezik. Takođe sadrži bezvučne i zvučne suglasnike, kao što je slučaj i sa ostalim afro-azijskim jezicima, iako je nepoznato kako su tačno zvučni suglasnici bili izogovarani. Jedno rano istraživanje je pokazalo da je pauza pre izgovora bila jedan od načina naglašavanja, ali se sada veruje da je se to odnosi na tenuisne (neizgovorene plozivne i afrikativne glasove) i naglašene serije, kao što je slučaj i sa većinom semitskih jezika, ili tokom pauza za izdah i udah, kao kod kušitskih jezika.

S obzirom da vokali nisu bili pisani, rekonstrukcija egipatskog vokalnog sistema je krajnje nesigurna, pošto se uglavnom oslanja na dokaze koptskih i drugih transkripcija egipatskih imena i toponima. Egipatska vokalizacija je delom poznata, uglavnom kroz rekonstrukciju kroz koptski jezik, u kojem su vokali pisani. Zapisi egipatskih reči u drugim jezicima nam pružaju dodatni izvor dokaza. Pisarske greške nam daju najbolje dokaze o promenama u izgovoru tokom vremena. Stvarni izgovor rekonsruisan na taj način koriste samo određeni jezički stručnjaci. Za ostale upotrebe se koristi egipatski izgovor, koji je, naravno, veštački, te često ne pokazuje mnogo sličnosti sa idejom kako se egipatski izgovarao.

Suglasnici

Sledeći konsonantni sistem se koristi za arhaični (pre 2600. p. n. e.) i staroegipatski (2686 – 2181. p. n. e.):

Ranoegipatski konsonanti

		Labijalni	Dentalni	Postalveolarni	palatalni	Velarni	Uvularni	Ždrelni	Glotalni
Nazalna pauza		m	n
Pauza	bezvučni	p	t		ṯ	k	q*		ʔ
	zvučni	b	d*		ḏ*	g*
Frikativni	bezvučni	f	s	š	ẖ		ḫ	ḥ	h
	zvučni		z*				ꜣ (3)	ꜥ (ʻ)
Aproksimanti		w	l		j
Vibrantni			r

Fonema /l/ nije imala samostalni oblik u hijeroglifskoj ortografiji, i često je pisana sa znakom za /n/ ili /r/. Moguće je objašnjenje da je standardni pisani egipatski bio zasnovan na dijalektu u kojem se /l/ spojilo sa ostalim sonorantima. /ʔ/ se retko javljalo i takođe nije imalo ortografski simbol. Fonema /j/ je pisana kao <j> u osnovnom obliku (<jt> = */'ja:tvj/ 'otac') odmah nakon naglašenog samoglasnika (<bjn> = */'ba:jin/ (loš)), kao <jj> reč-neposredno ispred naglašenog samoglasnika (<ḫꜥjjk> = */χaʕ'jak/ (pojavićeš se)), i, napokon, kao nepostojeća (Ø) reč (<jt> = */'ja:tvj/ (otac)).

U srednjoegipatskom (2055 – 1650. p. n. e.), desile su se mnoge konsonantne zamene. Do početka perioda Srednjeg kraljevstva, /z/ i /s/ su se spojili, i grafeme <s> i <z> se koriste naizmenično. Takođe, /j/ je postalo /ʔ/ reč-prvobitno u nenaglašenom slogu (npr. <jwn> */ja'win/ > */ʔa'win/ (boja)) i prati naglašeni slog (npr. <ḥjpw> */'ħujpvw/ > /'ħeʔp(vw)/ (bog Apis)).

U kasnoegipatskom (1069 – 700. p. n. e.), javljaju se sledeće promene: foneme /d ḏ g/ su se postepeno spojile sa svojim suprotnim (po zvučnosti) fonemama /t ṯ k/ (<dbn> */'di:ban/ > akadska transkripcija ti-ba-an 'dbn-weight'); /ṯ ḏ/ su često korišćene kao /t d/, iako su ostale u mnogim leksemama; /ꜣ/ postaje /ʔ/; a /t r j w/ postaju /ʔna kraju naglašenog sloga, da bi postale nepostojeća (Ø) reč(e.g. <pḏ.t> */'pi:ɟat/ > akadska transkripcija -pi-ta (luk)).

Do više konsonantnih promena je došlo u prvom milenijumu pre nove ere i prvih vekova nove ere, što dovodi do stvaranja koptskog jezika (1– 17. vek nove ere). U sahidskom /ẖ ḫ ḥ/ se spajaju u ϣ /š/ (najčešće iz /ḫ/) i ϩ /h/ (najčešće /ẖ ḥ/). Bohairski i ahmimski dijalekti su više konzervativni, s obzirom da imaju i velarni frikativ /x/ (ϧ u bohairskom, ⳉ u ahmimskom). Faringalno */ꜥ/ prerasta u glotalno /ʔ/, nakon što je uticalo na kvalitet okolnih samoglasnika. /ʔ/ se prikazuje samo ortografski kada prati naglašen samoglasnik, u kojem slučaju se označava dupliranjem naglašenog samoglasnika (osim u bohairskom), npr. ahmimski ⳉⲟⲟⲡ /xoʔp/ sahidski i likopolitanski ϣⲟⲟⲡ /šoʔp/, bohairski ϣⲟⲡ /šoʔp/ (biti) < ḫpr.w */'χapraw/ (je postao). Još uvek ima dokaza da je bohairski imao fonemsku glotalnu pauzu, videti Loprijeno 1995</ref> Fonema ⲃ /b/ se najverovatnije izgovarala kao frikativ [β], i postala je ⲡ /p/ nakon naglašenih samoglasnika u slogovima koji su bili zatvoreni u ranijim varijantama egipatskog jezika (uporediti ⲛⲟⲩⲃ < */'na:baw/ (zlato) i ⲧⲁⲡ < */dib/ (rog)). Foneme /d g z/ se nalaze samo u rečima pozajmljenim iz grčkog jezika, sa retkim slučajevima koje uzrokuje blizina slova /n/ (npr. ⲁⲛⲍⲏⲃⲉ/ⲁⲛⲥⲏⲃⲉ < ꜥ.t n.t sbꜣ.w (škola)).

Ranije foneme */d ḏ g q/ su sačuvane kao ejektivni /t' c' k' k'/ u pre-vokalnom položaju u koptskom jeziku. Uprkos činjenici da su pisani istim grafemama kao i pauze (ⲧ ϫ ⲕ), njihovo postojanje se može zaključiti na osnovu sledećih dokaza: Pauze ⲡ ⲧ ϫ ⲕ /p t c k/ su bile alofonički aspirirane ([pʰ tʰ cʰ kʰ]) pre naglašenih samoglasnika i sonorantnih konsonanata. U bohairskom su ovi alofoni pisani specijalnim grafemama <ⲫ ⲑ ϭ ⲭ>, dok drugi dijalekti nisu obeležavali aspiraciju, što se vidi u primeru razlike između sahidskog ⲡⲣⲏ i bohairskog ⲫⲣⲏ (sunce). U drugim dijalektima su ove grafeme bile pisane samo za grupe pauza +/h/ i nisu korišćene za aspirate, videti Loprijeno 1995</ref> Tako možemo tvrditi da bohairski dijalekat ne beleži aspiraciju za reflekse starijih */d ḏ g q/, npr. Sahidski i bohairski ⲧⲁⲡ */dib/ (rog). Slično tome, određeni član ⲡ nije aspirisan kada se nalazi ispred reči koja počinje glotalnom pauzom, npr. bohairski ⲡ + ⲱⲡ > ⲡⲱⲡ (račun).

Konsonantni sistem koptskog jezika:

Koptski konsonanti

		Labijalni	Dentalni	Palatalni	Velarni	Glotalni
Nazalni (pauza)		ⲙ	ⲛ
Pauza	bezvučni	ⲡ (ⲫ)	ⲧ (ⲑ)	ϫ (ϭ)	ⲕ (ⲭ)	*
	ejektivni		ⲧ	ϫ	ⲕ
	zvučni		ⲇ		ⲅ
Frikativni	bezvučni	ϥ	ⲥ	ϣ	(ϧ, ⳉ)	ϩ
	zvučni	ⲃ	ⲍ
Aproksimanti		(ⲟ)ⲩ	ⲗ	(ⲉ)ⲓ
Vibranti			ⲣ

Samoglasnici

Sistem samoglasnika u ranoegipatskom jeziku:

Ranoegipatski sistem samoglasnika

	Prednji	Zadnji
Zatvoreni	i iː	u uː
Otvoreni	a aː

Samoglasnici su uvek bili kratki u nenaglašenim slogovima (npr. tpj = */taˈpij/ (prvi)), dugi u naglašenim slogovima(npr. rmṯ = */ˈraːmac/ (čovek)), a kratki ili dugi u zatvorenim naglašenim slogovima (npr. jnn = */jaˈnan/ (mi) ili. mn = */maːn/ 'ostati').

Kasno Novo kraljevstvo, nakon Ramzesa II u periodu oko 1200. p. n. e.: */ˈaː/ > */ˈoː/ , npr. ḥrw „(bog) Horus“ */ħaːruw/ > */ħoːrə/ (akadska transkripcija: -ḫuru). Ovo je izazvalo */uː/ > */eː/, npr. šnj (drvo) */ʃuːn?j/ > */ʃeːnə/ (akadska transkripcija: -sini).

Rano Novo kraljevstvo: krati naglašeni */ˈi/ > */ˈe/, npr. mnj (Menes) */maˈnij/ > */maˈneʔ/ (akadska transkripcija: ma-né-e). Kasnije, verovatno u periodu oko 1000–800 p. n. e, kratki naglašeni */ˈu/ > */ˈe/, npr. ḏꜥn.t (Tanis) */ˈɟuʕnat/ je preuzeto u hebrejskom jeziku *ṣuʕn ali je kasnije transkribovana kao ṣe-e'-nu/ṣa-a'-nu u neo-asirskom periodu.

Nenaglašeni samoglasnici, posebno nakon naglašenih, postali su */ə/, npr. nfr (dobar) */ˈnaːfir/ > */ˈnaːfə/ (akadska transkripcija -na-a-pa). */iː/ > */eː/ pored /ʕ/ i /j/, npr. wꜥw (vojnik) */wiːʕiw/ > */weːʕə/ (rana akadska transkripcija: ú-i-ú, kasnije: ú-e-eḫ).

Egipatski sistem samoglasnika u periodu oko 1000 v.p. n. e.

	Prednji	Centralni	Zadnji
Zatvoreni	iː
Srednji	e eː	ə	oː
Otvoreni	a

U sahidskom i boharitskom koptskom jeziku, ono što je u starom egipatskom bilo naglašeno, */ˈa/ postaje */ˈo/ i */ˈe/ postaje /ˈa/, dok su u drugim dijalektima oni sačuvani, npr. sn */san/ (brat) > SB <son>, ALF <san>; rn (ime) */rin/ > */ren/ > SB <ran>, ALF <ren>. Međutim, SB čuva */ˈa/ a fajumitski ga prilagođava kao < e > u blizini kotrljajućih frikativa, npr. ḏbꜥ '10000' */ˈbaʕ/ > SAL <tba> B <tʰba> F <tbe>. u ahmimitskom i likopolitanskom, */ˈa/ postaje /ˈo/ ispred etimološkog /ʕ ʔ/, npr. jtrw (reka) */ˈjatraw/ > */jaʔr(ə)/ > S <eioor(e)> B <ior> A <ioore, iôôre> F <iaal, iaar>. Tako i diftonzi */ˈaj/, */ˈaw/, koji su uglavnom reflektivni (/ˈoj/, /ˈow/) u sahidskom i koji su sačuvaniu drugim dijalektima, u boharitskom se pišu <ôi> i <ôou>, npr. „meni, njima“ S <eroi, eroou> AL <arai, arau>, F <elai, elau>, B <eroi, erôou>. Sahidski i boharitski čuvaju */ˈe/ ispred /ʔ/, npr. SB <ne> /neʔ/ (tebi) (ž.r.)' < */ˈnet/ < */ˈnic/. */e/ takođe može imati drugačije refleksive izpred sonanta, blizu sibilanta i diftonga.

Staro */aː/ se pojavljuje kao /uː/ posle nazala i ponekad drugih konsonanata, npr. nṯr (bog) */ˈnaːcar/ > /ˈnuːte/ <noute> /uː/ je dobilo fonemski status, što se vidi u minimalnim parovima kao 'prići' <hôn> /hoːn/ < */ˈçaːnan/ ẖnn i 'unutra' <houn> /huːn/ < */ˈçaːnaw/ ẖnw. Etimološki, */uː/ > */eː/ se često pojavljuje kao /iː/ pored /r/ i nakon etimoloških faringala, npr. SL <hir> < */χuːr/ (ulica) (semitska pozajmljenica).

Većina koptskih dijalekata ima dva fonemska samoglasnika u nenaglašenoj poziciji. Nenaglašeni samoglasnici uglavnom prerastaju u /ə/, pišu se kao <e> ili kao Ø (<i> u boharitskom i fajumitskom je to reč-napokon), ali pretonsko nenaglašeno /a/ se javlja kao refleksiv ranije nenaglašenog samoglasnika */e/ u blizini etimološkog faringala, velara, ili sonanta (npr. „postati brojan“ <ašai> < ꜥšꜣ */ʕiˈʃiʀ/), ili nenaglašeno */a/. Pretonsko [i] je definitivno /əj/, npr. S „ibis“ <hibôi> < h(j)bj.w */hijˈbaːj?w/.

Ovo je sahidski sistem samoglasnika iz perioda oko 400 g. n.e.:

sahidski sistem samoglasnika iz perioda oko 400 g. n.e .

	Naglašen		Nenaglašen
	Prednji	Zadnji	Centralni
Zatvoreni	iː	uː
Srednji	e eː	o oː	ə
Otvoreni	a

Fonotaktici

Rani egipatski jezik je imao slogovnu strukturu CV(:)(C), gde je V otvoren, naglašen suglasnik, a svuda drugde kratak. Takođe, slogovi tipa CV:C ili CVCC se mogu desiti na kraju reči, koji je naglašen. Međutim, CV:C se javlja samo u infinitivu dvokonsonantnih korena glagola, a CVCC samo u množini. U kasnijem egipatskom jeziku naglašeni CV:C, CVCC, i CV su postali češće upotrebljivani zbog gubljenja krajnjih zubnih kliznih slova.

Naglašavanje

Rani egipatski: pretposlednji ili krajnji. Prema nekim naučnicima, ovo se razvilo iz jedne faze proto-egipatskog jezika gde se pretposlednji slog može naglasiti; ovo se kasnije izgubilo, npr. **/'χupiraw/ > */'χupraw/ „transformacija“.

Egiptološki izgovor

Prema konvenciji, egiptolozi koriste „egiptološki izgovor“ u engleskom, u kojem su konsonantima data odraničena značenja, a samoglasnici su ubačeni u reči prema određenim pravilima. Dva konsonanta, elif (u arapskom, slovo ا) i ajn (u arapskom, slovo ع), uglavnom se izgovaraju kao /ɑː/. Jod se izgovara kao /iː/, i „w“ /uː/. Među drugim konsonantima, /ɛ/ se kasnije ubacuje. Prema tome, na primer, ime egipatskog kralja je najtačnije transliterirano kao „Rꜥ-ms-sw“ a transkribovano je kao „Ramsez“, što znači „Ra ga je Stvorio“ (bukvalno „Rodio ga je“). Prema lingvističkoj transkripciji, ⟨a⟩, ⟨i⟩, i ⟨u⟩ svi predstavljaju konsonante; na primer, ime Tutankamon (1341 – 1323. p. n. e.) je na egipatskom pisano „ twt-ꜥnḫ-ı͗mn“. Stručnjaci su dali određene vrednosti ovim znakovima da bi bili uverljivi, ali ove veštačke vrednosti ne treba smatrati egipatskim, niti da je ikada tokom vremena tako izgovarano. Na primer, „ twt-ꜥnḫ-ı͗mn“ se uglavnom izgovara /tuːtən.ˈkɑːmən/ na engleskom, ali je u njegovo vreme najverovatnije izgovarano Šablon:IPA-sem.

Gramatika

Morfologija

Egipatski je veoma tipičan afro-azijski jezik. U srcu egipatskog vokabulara je trokonsonantni koren. Nekada ih je bilo samo dva, na primer rꜥ Šablon:IPA-sem „sunce“ (dok se smatra da je [ʕ] bilo nešto kao naglašeni faringalni frikativ), ali su česti bili i veliki koreni, koji su nekada imali čak i 5 članova sḫdḫd „biti naopako“. Samoglasnici i ostali konsonanti su zatim ubacivani u konsonantni kostur radi derivacije različitih značenja, kao što se to čini u arapskom, hebrejskom i ostalim afro-azijskim jezicima danas. Međutim, s obzirom da samoglasnici nisu bili zapisani ni jednim egipatskim pismom osim u koptskom, teško je rekonstruicati posebne forme reči; otuda ortografsko stp „izabrati“, na primer, može predstavljati pasiv(s obzirom da stativ, to jest intranzitiv na kraju može biti ostavljen neobjašnjen) ili imperfektni glagolski oblik, pa čak i glagolsku imenicu(npr., „biranje“).

Imenice

Egipatske imenicue mogu biti muškog ili ženskog roda (što se u ostalim afro-azijskim jezicima razlikuje dodavanjem „-t“), i u jednini, množini („-w / -wt“), ili dualu („-wy / -ty“).

Članovi (i određeni i neodređeni) se nisu razvili sve do staroegipatskog, ali su kasnije široko razvijene.

Zamenice

Egipatski ima tri vrste ličnih zamenica: sufiksi, enklitike, (koje egiptolozi nazivaju „zavisnim“) i nezavisne zamenice. Takođe sadrži broj i gramatičkih krajeva koji se dodaju infinitivu radi stvaranja stativa, to jest intranzitiva, koje neki lingvisti smatraju četvrtom vrstom ličnih zamenica. Imaju veliku sličnost sa zamenicama u semitskim i berberskim jezicima. Tri glavne vrste ličnih zamenica su sledeće:

	Sufiks	Zavisni	Nezavisni
1. l. jedn..	-ı͗	wı͗	ı͗nk
2. l. jedn. m.r.	-k	tw	ntk
2. l.jedn.ž.r.	-t	tn	ntt
3. l.jedn. m.r.	-f	sw	ntf
3. l.jend.ž.r.	-s	sy	nts
1. l.mn.	-n	n	ı͗nn
2. l.mn.	-tn	tn	nttn
3. l.mn.	-sn	sn	ntsn

Takođe ima i pokazne zamenice (ovo, ono, ovi i oni), u muškom i ženskom rodu, i u množini:

m. r.	ž. r.	mn.
pn	tn	nn	„ovo, ono, ova, ona“
pf	tf	nf	„ovaj, ovi“
pw	tw	nw	„ovo, ono, ova, ona“ (arhaično)
pꜣ	tꜣ	nꜣ	„ovo, ono, ova, ona“ (kolokvijalni rani i stari egipatski)

Takođe postoje i upitne zamenice (šta, ko, itd.), koje imaju dosta sličnosti sa semitskim i berberskim jezicima.

mı͗	„ko? šta?“	(zavisno)
ptr	„ko? šta?“	(nezavisno)
iḫ	„šta?“	(zavisno)
ı͗šst	„šta?“	(nezavisno)
zı͗	„koje?“	(zavisno i nezavisno)

Glagoli

Gramatička morfologija egipatskog jezika se može podeliti na finitne i nefinitne oblike. Finitni glagoli imaju vreme gramatičkog lica/leksički aspekat, gramatičko stanje, i aktiv ili pasiv. Svaki je obeležen afiksom koji morfeme vezuje za glagol — prosta konjugacija je „sḏm.f“ (on čuje). Nefinitni oblici se javljaju bez subjekta i to su infinitiv, particip i negativni infinitiv, koji Gardiner u svojoj knjizi Egipatska gramatika: Uvod u studiju hijeroglifa naziva negativni komplement. Postoje dva glavna vremena u egipatskom jeziku: prošlo vreme, i vremenski neodređeni imperfekatski aspekt i aorist. Poslednja dva su određena sintaksičkim kontekstom.

Pridevi

Pridevi se slažu u gramatičkom rodu i broju sa imenicom koju objašnjavaju, na primer: „s nfr“ (dobar čovek) i „st nfrt“ (dobra žena).

Atributivni pridevi koji se koriste u frazama nalaze se posle imenice koju objašnjavaju, kao na primer kod sintagme „veliki bog“ (nṯr ꜥꜣ). Međutim, kada se koristi nezavisno, kao predikat, u pridevskoj rečenici, kao na primer „bog je veliki“ (ꜥꜣ nṯr) (bukv., „veliki je bog“), pridev prethodi imenici.

Predlozi

Egipatski predlozi dolaze ispred imenice.

m	„u, kao, sa, od“
n	„ka, za“
r	„ka, u, na“
ı͗n	„po“
ḥnꜥ	„sa“
mı͗	„kao“
ḥr	„na“
ḥꜣ	„iza, oko“
ẖr	„ispod“
tp	„na“
ḏr	„od“

Prilozi

Prilozi su reči kao što su „ovde“ ili „gde“. U egipatskom, oni se nalaze na kraju rečenice, npr., „zı͗.n nṯr ı͗m“ „Bog je otišao tamo“, „tamo“ (ı͗m) je prilog.

Neki egipatski prilozi:

ꜥꜣ	„ovde“
ı͗m	„tamo“
ṯnı͗	„gde“
zy-nw	„kada“ (bukv. „u kom trenutku“)
mı͗-ı͗ḫ	„kako“ (bukv. „kao šta“)
r-mı͗	„zašto“ (bukv. „za šta“)
ḫnt	„pre“

Sintaksa

Klasična osnovna egipatska lingvistička tipologija je glagol-subjekat-objekat; ova formula je tačna za staroegipatski i srednjoegipatski. Međutim, ovo se ne odnosi na kasnije stadijume kako se jezik razvijao, kao što su kasni egipatski, demoski egipatski i koptski egipatski. Ekvivalent rečenice „Čovek otvara vrata“ moglo bi da bude i „Otvara čovek vrata“ (wn s ꜥꜣ). Egipatski koristi konstruktivni status (karakterističan za afro-azijske jezike) da bi kombinovao dve ili više imenica da bi izrazili genitiv, koji je sličan semitskim i berberskim jezicima. Rane faze egipatskog jezika nisu imale određene i neodređene članove; kasnije varijante su u ove svrhe koristile reči „pꜣ“, „tꜣ“ i „nꜣ“. Kao i drugi afro-azijski jezici, egipatski koristi dva gramatička roda, muški i ženski, slično kao arapski, Tuareg i somalijski jezici. Takođe koristi i tri gramatička broja, jedninu, dual i množinu, iako postoji tendencija ka gubljenju duala kao produktivnog oblika kasnijeg egipatskog.

Vokabular

S obzirom da je egipatska kultura jedna od onih na koju je uticala zapadna civilizacija, postoji par reči egipatskog porekla čak i u engleskom. Čak i one koje su povezane sa kulturom starog Egipta se često prenose u grčkom obliku. Neki primeri egipatskog koji su preživeli u engleskom su ebony (egipatski ḥbny, slonovača, koje je došlo kroz grčki, a zatim kroz latinski), ivory (egipatski: abw / abu, bukvalno „slonovača; slon“), pharaoh (egipatski pr-ꜥꜣ, bukv. „velika kuća“; došlo kroz grčki), kao i vlastita imena Phinehas Phinehas (egipatski, pꜣ-nḥsy, korišćen kao termin za nubijske strance) i Susan (egipatski, sšn, bukv. „cvet ljiljana“; koji je najverovatnije došao prvo iz egipatskog u hebrejski, Shoshanah).

Vidi još

• Egipat
• Egipatski hijeroglifi
• Stari Egipat

Literatura

• Bard, Ketrin A.; Šubert, Stiven Blejk (1999). Encyclopedia of the archaeology of ancient Egypt. Rutledž. str. 274. ISBN 978-0-415-18589-9. 
• Alen, Džejms P. (2000). Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs. Cambridge University press. ISBN 978-0-521-65312-1. 
• Kalender, Džon B. (1975). Middle Egyptian. Undena Publications. ISBN 978-0-89003-006-6. 
• Loprijeno, Antonio (1995). Ancient Egyptian: A linguistic introduction. Cambridge University press. ISBN 978-0-521-44384-5. 
• Sacinger, Helmut. „What happened to the voiced consonants of Egyptian?”. Acts of the X International Congress of Egyptologists. 

Pregledi

• Loprijeno, Antonio. Ancient Egyptian: A Linguistic Introduction. Cambridge University Press. 1995. ISBN 978-0-521-44384-5. . (hbk). ISBN 978-0-521-44849-9.. (pbk)
• Pest, Karsten. Egyptian phonology : an introduction to the phonology of a dead language, Peust & Gutschmidt. 1999. ISBN 978-3-933043-02-3.. PDF

Gramatike

• Džejms P. Alen. Middle Egyptian: An Introduction to the Language and Culture of Hieroglyphs, prvo izdanje. . Cambridge University Press. 1999. ISBN 978-0-521-65312-1. . (hbk). ISBN 978-0-521-77483-3.. (pbk)
• Kolijer, Mark, i Manli, Bil, How to Read Egyptian Hieroglyphs : A Step-by-Step Guide to Teach Yourself, British Museum Press. ISBN 978-0-7141-1910-6. and University of California Press. ISBN 978-0-520-21597-9., both in 1998.
• Ser Alan H. Gardiner. Egyptian Grammar: Being an Introduction to the Study of Hieroglyphs, Griffith Institute, Oxford, treće izdanje. 1957. ISBN 978-0-900416-35-4..
• Hoč, Džejms E.. Middle Egyptian Grammar, Benben Publications, Mississauga. 1997. ISBN 978-0-920168-12-7..

Rečnici

• Adolf Erman, Herman Grapov: Das Wörterbuch der ägyptischen Sprache, Wiley-VCH Verlag GmbH. . Berlin. 1992. ISBN 978-3-05-002264-2. . (paperback). ISBN 978-3-05-002266-6.. (reference vols 1-5)
• Rejmond O. Fokner: A Concise Dictionary of Middle Egyptian, Griffith Institute. . Oxford. 1962. ISBN 978-0-900416-32-3. . (hardback)
• Леонард Леско: A Dictionary of Late Egyptian, 2nd ed., 2 Vols., B.C. Scribe Publications, Providence, 2002 et. 2004. ISBN 978-0-930548-14-8.. (vol.1). ISBN 978-0-930548-15-5. (vol. 2).
• Šenum, *. English-Egyptian Index of Faulkner's Concise Dictionary of Middle Egyptian. Undena Publications. 1977. ISBN 978-0-89003-054-7. .
• Ivone Bonami i Ašraf-Aleksandar Sadek: Dictionnaire des Hiérogriphes, Actes-sud:fr(www.actes-sud.fr), Arles. 2010. ISBN 978-2-7427-8922-1..

Elektronski rečnici

• Online Translator – prevodi engleske reči, rečenice, i fraze na staroegipatske hijeroglife.
• The Beinlich Wordlist Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. jul 2020), elektronski rečnik sa opcijom pretraživanja staroegipatskih reči (prevodi su na nemačkom)
• Thesaurus Linguae Aegyptiae, pristupačan od oktobra 2004, koji se povezuje sa brojnim egiptološkim projektima, uključujući i spomenike Altägyptisches Wörterbuch berlinsko-brandenburške akademije (Brandenburg Academy of Sciences, Berlin, Germany).

Spoljašnje veze

• Thesaurus Linguae Aegyptiae: Dictionary of the Egyptian language
• The Pronunciation of Ancient Egyptian Keli L. Ros
• The Egyptian connection: Egyptian and the Semitic languages Helmut Sacinger
• Ancient Egyptian Language Discussion List
• Site offering online courses in the Egyptian Language
• Site containing direct translations from English to Egyptian