Edekon

Edekon ili Edeko (? - 469) bio je poglavica Skira. U njegovo vreme su Skiri bili kao vazali podređeni Hunima, odnosno njihovom kralju Atili. Edekon je stekao izuzetno Atilino poverenje, postavši njegov lični telohranitelj. To je poverenje potvrdio kada je 448/449. kada je poslat u Konstantinopolj na čelu izaslanstva koje je od istočnorimskog cara Teodosija II pregovaralo o danku. Tom prilikom Edekonu je, po nagovoru glavnog carskog savetnika Hrisafija, ponuđen mito da mučki ubije Atilu. Edekon je o celoj zaveri izvestio Atilu, a što je Atila iskoristio kao povod da Teodosiju nametne još veći danak.

Edekon je učestvovao u bici na Katalaunskim poljima. Ostao je uz Atilu sve do njegove smrti 453. Nakon što je izbio građanski rat među njegovim sinovima, godine 454. se priključio pobunjenim Gepidima i Ostrogotima i zajedno s njima učestvovao u bici na reci Nedao u kojoj su Huni potpuno razbijeni i proterani preko Karpata. Edekon je posle u Panoniji nastojao stvoriti skirsku državu, ali se ona nije dugo održala. Godine 469. se priključio antiostrogotskoj koaliciji koju je organizovao istočnorimski car Lav I, ali je ona poražena u bici kod Bolije u kojoj je Edekon poginuo.

Edekonovi sinovi su, pak, ostvarili zapažene karijere u dva rimska carstva. Hunulf je postao istočnorimski magister militum, dok je Odoakar postao zapadnorimski oficir koji je 476. postao kralj Italije, srušivši tako zapadno carstvo.

Literatura

• Walter Pohl: Edika. In: Reallexikon der Germanischen Altertumskunde. Bd. 6 (1986), S. 446f.