Edmund Hilari

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Edmund Hilari
Edmund Hilari u Varšavi, Poljska, 17. juna 2004.
Datum rođenja(1919-07-20)20. jul 1919.
Mesto rođenjaTaukau, Novi Zeland, Britanska imperija
Datum smrti11. januar 2008.(2008-01-11) (88 god.)
Mesto smrtiOkland, Novi Zeland

Ser Edmund Persival Hilari (engl. Edmund Hillary; Taukau, 20. jul 1919 — Okland, 11. januar 2008) je bio novozelandski alpinista i istraživač.[1] Najpoznatiji je po tome što je zajedno sa nepalskim šerpasom Tenzingom Norgajem, 29. maja 1953. prvi uspešno osvojio vrh Mont Everest (8848 metara).

Hilari je bio zainteresovan za planinarenje još u srednjoj školi. Svoj prvi veliki uspon napravio je 1939. godine, dostigavši vrh Maunt Oliviera.[2] Služio je u Kraljevskom vazduhoplovstvu Novog Zelanda kao navigator tokom Drugog svetskog rata i ranjen je u nesreći. Pre ekspedicije na Everest, Hilari je bila deo Britanske izviđačke ekspedicije na planinu 1951. godine, kao i neuspešnog pokušaja uspona na Čo oju 1952. Kao deo Trans-Antarktičke ekspedicije Komonvelta, stigao je do Južnog pola kopnom 1958. godine. Kasnije je stigao do Severnog pola, što ga je učinilo prvom osobom koja je stigla do oba pola i vrha Everesta. Časopis Tajm ga je proglasilo jednim od 100 najuticajnijih ljudi 20. veka.[3]

Detinjstvi i mladost[uredi | uredi izvor]

Hilarijeva majka Gertruda Klark, 1909

Hilari je rođen od oca Persivala Ogastusa (1885–1965) i majke Gertrude (rođene Klark) Hilari u Oklandu, Novi Zeland, 20. jula 1919.[4][5] Njegov otac Persi služio je u Galipolju u 15. puku (Severni Okland), a otpušten je iz vojske kao „medicinski nesposoban” 1916. godine. On se oženio Gertrudom nakon povratka na Novi Zeland. Njegov deda Edmund Rejmond Hilari (r. 1836) iz engleskog Lankašira bio je časovničar koji je emigrirao u severnu Vajrou sredinom 19. veka. On se oženio se Ani „Ajdom” Fleming iz Irske sa četvoro dece. Njegovi pradeda i baka po majci, Klarkovi, oboje su bili iz Jorkšira.[6][7]

Njegova porodica se preselila u Tuakau, južno od Oklanda, 1920. godine, nakon što je Persiju dodeljeno osam jutara zemlje (3,2 ha) kao vojniku povratniku.[5] Persi je bio predratni novinar, a ubrzo je postao osnivački urednika nedeljnika Tuakau District News, kao i pčelar. Ed je imao sestru Džun (rođenu 1917) i brata Reksa (rođenog 1920).[8]

Hilari se školovao u osnovnoj školi Tuakau, a zatim u Oklandskog gimnaziji.[5] Osnovnu školu završio je sa 11 ili dve godine ranije, a u gimnaziji je postigao prosečne ocene.[9] Njegova majka je želela da ode u „dobru školu”, te je on svakodnevno putovao u školu vozom, vozio bi bicikl do stanice Tuakau pre 7 sati ujutru i vraćao se posle 18 sati tokom 3½ godine (sat i 40-minuta dugo putovanje u jednom pravcu) sve dok se porodica nije preselila u Remueru, Okland 1935. godine, tokom njegove poslednje od četiri godine u gimnaziji.[10]

U početku je bio manji od svojih vršnjaka i stidljiv, i nije uživao u gimnaziji, dok mu je putovanje onemogućavalo aktivnosti nakon škole. On je porastao do 6 ft 2 in (188 cm)[11] i stekao samopouzdanje nakon što se bavio boksom.

Za penjanje se zainteresovao kada je imao 16 godina nakon školskog putovanja 1935. na planinu Ruapehu, nakon čega je pokazao više interesovanja za pešačenje nego za učenje, i izjavljujući da je „želeo da vidi svet”.[12] On je zatim pohađao Univerzitetski koledž u Oklandu i tamo se pridružio klubu Tramping. Međutim 1938. godine, „nakon dve izrazito neuspešne godine proučavanja matematike i nauke”, odustao je od formalnog obrazovanja.[13]

Zatim je postao pčelar sa ocem i bratom Reksom; sa 1600 košnica o kojima se starao, hiljadama kutija meda težine 41 kg (90 lb), i sa 12 do 100 uboda pčela dnevno.[13][4][14] Leti se bavio pčelama, a zimi se koncentrisao na penjanje.[15] Njegov otac je takođe uređivao časopis „The N.Z. Honeybee”, a njegova majka Gertruda bila je poznata po uzgoju i prodaji matica.[16][17][18]

Godine 1938, otišao je da sasluša Herberta Satklifa, zagovornika životne filozofije pod nazivom „Zračni život”, sa porodicom. Porodica je postala član fondacije, a njegova majka je postala sekretarica organizacije 1939. On je otišao je u Gisborn kao Satklifov pomoćnik, a 1941. je položio ispite za učitelja Zračnog života, dobivši 100% poena. Njegovo probno predavanje bilo je na temu „Inferiornost - uzrok i lek”. O svom petogodišnjem povezivanju sa pokretom rekao je da je: „Naučio sam da govorim samouvereno sa platforme; da slobodnije razmišljam o važnim temama; da se lakše mešam sa širokim spektrom ljudi”. Načela su uključivala zdravu ishranu (salate koje je Džun nosila za ručak na univerzitet) i pacifizam. Pridružio se pešakom klubu Zračnog života, i dalje razvio svoju ljubav prema prirodi u Vejtakeri gorju.[19][20]

Godine 1939, završio je svoj prvi veliki uspon, dosegavši vrh Maunt Olivier, blizu Aoraki/Maunt Kuk u Južnim Alpima.[5] Penjanje je dovelo nove prijatelje; Hari Ers i Džordž Lou postali su „prvi pravi prijatelji koje sam ikada imao”.[21]

Dostignuća[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog svetskog rata bio je navigator u Kraljevskom Novozelandskom Vazduhoplovstvu (RNZAF). Bio je član neuspešne novozelandske ekspedicije na Mont Everest 1951. godine, pre nego što se pridružio uspešnoj britanskoj 1953. godine. Osvojio je još deset vrhova na Himalajama tokom sledećih poseta 1956, 1960-61. i 1963-65. godine. Osvojio je i Južni pol, kao član Transantarktičke Ekspedicije Britanskog Komonvelta 4. januara 1958. godine.

Bio je nosilac više visokih odlikovanja: Viteza Komandira Ordena Britanske imperije (KBE) od 16. jula, 1953, Ordena Novog Zelanda (ONZ) od 1987. i Viteza Ordena podvezice (KG) od 23. aprila 1995.

U čast obeležavanja pedesetogodišnjice prvog uspešnog osvajanja Everesta, nepalska vlada je dodelila počasno državljanstvo Ser Edmundu na proslavi zlatnog jubileja u glavnom gradu, Katmanduu. Ser Edmund je prvi strani državljanin kome je Nepal ukazao takvu čast.

Bio je jedini Novozelanđanin čiji se lik za života pojavio na novčanici.

Dobrotvorni rad[uredi | uredi izvor]

Posvetio je dobar deo života pomaganju narodu Šerpa iz Nepala uz pomoć organizacije engl. Himalayan Trust koju je osnovao i kojoj je posvetio dosta vremena i energije. Svojim naporima uspeo je da sagradi puno škola i bolnica u ovom udaljenom regionu Himalaja. Tvrdio je da je za njega ovo najvažnije dostignuće.

Bio je i počasni Predsednik Američke Fondacije Himalaja, neprofitne organizacije koja takođe pomaže da se poboljša ekološko i životno stanje na Himalajama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Edmund Percival Hillary”. Auckland War Memorial Museum. Pristupljeno 16. 11. 2015. 
  2. ^ „Sir Edmund Hillary Biography and Interview”. www.achievement.org. American Academy of Achievement. 
  3. ^ „TIME 100 Persons of The Century”. TIME. 6. 6. 1999. Pristupljeno 31. 5. 2017. 
  4. ^ a b „Famous New Zealanders”. Christchurch City Libraries. Pristupljeno 23. 1. 2007. 
  5. ^ a b v g „Edmund Hillary”. New Zealand History. Wellington, New Zealand: Research and Publishing Group of the New Zealand Ministry for Culture and Heritage. Pristupljeno 15. 2. 2018. 
  6. ^ Gill, Michael (2019). Edmund Hillary – A Biography: The extraordinary life of the beekeeper who ... ISBN 9781911342977. Pristupljeno 22. 9. 2020. 
  7. ^ Tyler, Heather (8. 10. 2005). „Authorised Hillary biography reveals private touches”. The New Zealand Herald. NZPA. Pristupljeno 29. 9. 2011. 
  8. ^ Johnston & Larsen 2005, str. 16.
  9. ^ Robinson, Simon (10. 1. 2008). „Sir Edmund Hillary: Top of the World”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 11. 1. 2008. g. Pristupljeno 14. 1. 2008. 
  10. ^ Johnston & Larsen 2005, str. 20, 22, 23.
  11. ^ „We knocked the bastard off”. The Guardian. 13. 3. 2003. Pristupljeno 1. 7. 2018. 
  12. ^ Hillary 1955, str. 1.
  13. ^ a b Johnston & Larsen 2005, str. 25.
  14. ^ Robert Sullivan, Time Magazine, Sir Edmund Hillary—A visit with the world's greatest living adventurer, 12 September 2003. Retrieved 22 January 2007.
  15. ^ National Geographic, Everest: 50 Years and Counting Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. novembar 2006). Retrieved 22 January 2007.
  16. ^ Johnston & Larsen 2005, str. 23.
  17. ^ Hillary, Sir Edmund (Percival). (2017). In Encyclopaedia Britannica, Britannica concise encyclopedia. Chicago, IL: Britannica Digital Learning. Retrieved from https://search.credoreference.com/content/entry/ebconcise/hillary_sir_edmund_percival/0?institutionId=292
  18. ^ "Sir Edmund Hillary." Britannica Academic, Encyclopædia Britannica, 5 September 2012. academic-eb-com/levels/collegiate/article/Sir-Edmund-Hillary/40469. Accessed 14 March 2018.
  19. ^ Johnston & Larsen 2005, str. 25–29.
  20. ^ Barnett, Shaun (30. 10. 2012). „Hillary, Edmund Percival – Early mountaineering”. Te Ara: The Encyclopedia of New Zealand. Ministry for Culture and Heritage. Pristupljeno 30. 5. 2013. 
  21. ^ Johnston & Larsen 2005, str. 26–29.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Edmund Hilari na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Едмунд_Хилари&oldid=27549088”