Eduard Kokojti
| Eduard Kokojti | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Eduard Kokojti na ceremoniji spaljivanja droge u Chinvaliju 2004. godine | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 31. oktobar 1964. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Chinval,  SSSR | ||||||||||||
| Narodnost | Oset | ||||||||||||
| Religija | Pravoslavlje | ||||||||||||
| Univerzitet | Južno-Osetijski pedagoški institut | ||||||||||||
| Profesija | učitelj fiskulture | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | Južno-Osetijska Republikanska partija "Jedinstvo" | ||||||||||||
| |||||||||||||
Eduard Džabejevič Kokojti (oset. Кокойты Джабейы фырт Эдуард, rus. Эдуа́рд Джабе́евич Коко́йты; rođen 31. oktobra 1964. u Chinvaliju) je južnoosetijski političar i bivši predsednik Južne Osetije (2001-2011), koju su međunarodno priznale 5 države (Rusija, Nikaragva, Venecuela, Tuvalu i Nauru). Ovaj političar je proruski orijentisan i zalaže se za ujedinjenje Južne i Severne Osetije u okviru Ruske Federacije.
Rođen je 31. oktobra 1964. godine u Chinvaliju. Završio je srednju školu Br. 5. Godine 1980. postao je prvak Gruzijske SSR u slobodnom rvanju. Od 1983. do 1985. godine je služio vojsku u Sovjetskoj armiji. Potom je učio na Južnoosetijskom pedagoškom institutu (rus. Юго-Осетинский педагогический институт) koji je završio 1988. godine sa zvanjem predavača fizičke kulture. Na institutu je izabran za sekretara Komsomola (Komunistički savez mladih) posle čega je radio u strukturama Komsomla.
Za vreme Gruzijsko-osetijskog rata (1990—1991) osnovao je i predvodio vojni odred zaštitnika Osetije koji je ušao u sastav vojnih trupa Gri Kočijeva.
Od 1990. do 1993. godine bio je poslanik u parlamentu Južne Osetije.
Godine 1997. je ukazom prvog predsednika Južne Osetije - Ljudvig Čibirova (rus. Людвиг Александрович Чибиров) postao je trgovački predstavnik Južne Osetije u Rusiji. Od 1999. do 2001. godine radio je kao pomoćnik deputata Antolija Čehova u državnoj dumi Ruske Federacije.
Na izborima održanim u novembru-decembru 2001. godine izabran je za predsednika Južne Osetije. U prvom krugu izbora održanih 18. novembra 2001. godine osvojio je 45% glasova, Stanislav Kočijev je imao 24% a Ljudvig Čubrilov 21%. U drugom krugu izbora, održanom 6. decembra osvojio je 53% glasova dok je Stanislav Kočijev imao 40% glasova. Za predsednika je proglašen 18. decembra.
Kokojtijeva pobeda je bila neočekivana. On je pobedu u velikoj meri mogao da zahvali podršci porodice Tedejev, jedne od najuticajnijih južnoosetijskih porodica[1]. Kada je Kokojti postao predsednik porodica Tedejev je dobila pravo da upravlja naplatom putarina na Transkavkazkom auto-putu koji predstavlja glavnu rutu za trgovinu između Rusije i Južne Osetije[1]. U ulu 2003. došlo je do razlaza između Kokojtija i porodice Tedejev. Specijalne jedinice su zajedno sa Kokojtijevom ličnom gardom 1. jula 2003. godine opkolile zgradu u kojoj je smešteno celo rukovodstvo za bezbednost i razoružale sva naoružana lica koja su bila zaposlena u ministarstvu odbrane, bezbednosti i pravde[1]. Sutradan su otpušteni sekretar bezbednosnog saveta, odbrane, bezbednosti i pravde.
Kokojti je reizabran za predsednika 12. novembra 2006. godine osvojivši 96% glasova.
Oženjen je i ima tri sina.
Odlikovanja[uredi | uredi izvor]
- Orden Republike (Pridnjestrovlje, 2006) [2]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v Džugajev, Kosta (4. 7. 2003). „South Ossetia's President Clamps Down”. Kavkaski reportski servis. Institut za ratno i mirovno izveštavanje. Pristupljeno 8. 8. 2008.
- ^ Predsednik Južne Osetije odlikovan najvišim ordenom Pridnjestrovlja (Президент Южной Осетии награжден высшей наградой Приднестровья)
