Ezop
Iz projekta Википедија
Ezop (grčki Αἴσωπος — Aisōpos), poznat po svojim basnama, bio je rob u antičkoj Grčkoj, savremenik Krezusa i Pizistrata, živeo od 620-560 pne.
Njegove basne i dan danas služe kao moralne pouke ili naravoučenija a pretežno su namenjena deci. Po jednom mitu, Ezop je postao oslobođen ropstva ali su ga Delfinjani pogubili. Važno je napomenuti da o ovome nema nikakvih verodostojnih izvora te stoga mnogi naučnici sumnjaju u njegovo postojanje.
[uredi] Život
Mesto Ezopovog rođenja je pod velikim znakom pitanja: Trakija, Frizija, Egipat, Etiopija, Atina i drugi samo su neke od pretpostavki. Po rečima retkih pisaca koji ga pominju, Aristofana, Platona, Ksenofona i Aristotela, Ezop je bio rob nekome ko se zvao Ksantos.
Po rečima istoričara Herodota Ezopa su ubili stanovnici Delfa, a razlog je nepoznat.
[uredi] Ezopove basne
Služeći se likovima i osobinama životinja, Ezop je kroz svoje basne podvrgao ruglu nedostojne vladare i silnike, ismejao glupost i pohlepu, lenjost i nemar, bahatost i zlobu. Pripovedaju se širom zemaljske kugle i imaju neosporno trajnu literarnu vrednost.
Francuski pesnik La Fonten je preradio mnoge od Ezopovih basana.
Ruski pisac Lav Tolstoj napisao je nekoliko slobodnih obrada basana.
Najpoznatije basne su:
- Vuk u ovčjoj koži
- Lisica i gavran
- Lav i miš
- Žaba i vo
- Lisica i grožđe
- Zec i kornjača
- Mrav i cvrčak
- Dečak koji je vikao vuk
[uredi] Spoljašnje veze
