Elizabet Niče

Elizabet Niče
Elizabet Niče
Lični podaci
Puno ime	Tereza Elizabet Aleksandra Niče
Datum rođenja	(1846-07-10)10. jul 1846.
Mesto rođenja	Reken, Pruska
Datum smrti	8. novembar 1935.(1935-11-08) (89 god.)
Mesto smrti	Vajmar, Nacistička Nemačka

Tereza Elizabet Aleksandra Niče (nem. Therese Elisabeth Alexandra Nietzsche; Reken, 10. jul 1846 — Vajmar, 8. novembar 1935) je bila sestra nemačkog filozofa Fridriha Ničea. Sestra koja je brinula da se sačuva sećanje na njenog brata je glavni okrivljeni za falsifikovanje dela filozofa nakon njegove intelektualne smrti. Poznata je takođe po imenu koje je imala od kada je udata: Elizabet Ferster-Niče.

Biografija

Mlađa dve godine od Fridriha Ničea, imala je isto luteransko obrazovanje kao i njen brat. Sa tri godine izgubila je oca koji je bio sveštenik.

Elizabet je obožavala svog brata od najmlađih dana do te mere da joj je bio prva ljubav. Brinula se o njegovoj kući u Bazelu i bila pored njega kada se razboleo. Među njima je postojalo saučesništvo i prijateljstvo koje njihova majka nije mogla da razume. Njihova ljubav je bila toliko jaka da su oko osme godine Elizabet i Fridrih izjavili da će se venčati kada budu odrasli.

Biografi procenjuju da su brat i sestra počeli da se udaljuju jedno od drugog oko 1878, u to vreme Niče, dok mu je bolest produžavala jaku psihičku i moralnu patnju, objavljuje Ljudski, suviše ljudski. Knjiga je nastala u kontaktu i uz pomoć Pola Ree, i koju niko od bliskih Ničeu ne odobrava. Njegova sestra je šokirana antihrišćanskom propagandom svog brata koju prosuđuje vulgarnom i neljudskom.

1882, Elizabet udaljava Lu Andreas-Salome od svog brata u koju je on bio izuzetno zaljubljen. Kasnije, 1885, na njegovo veliko razočarenje, udaje se za aktivistu ekstremne desnice, antisemita i bivšeg profesora, Bernarda Ferstera. Par želi da osnuje koloniju čiste arijevske rase u Paragvaju koja će se zvati Nueva Hermania (Nueva Germania) koja će nastati zahvaljujući imigracijiji desetine nemačkih porodica. Ali neuspeh stvaranja kolonije će navesti njenog muža na samoubistvo 1889. Elizabet odlučuje da se vrati definitivno u Nemačku da bi se brinula o svom bratu koji se razboleo iste te godine. Sa svojom majkom ona se posvećuje Fridrihu koji je ostao samo senka ranijeg sebe.

1894. dok je Fridrih u vegetativnom stanju, ona kreira dokumenta koja su falsifikacija dela njenog brata. Međutim, ovaj račun je sada osporen nedavnim stipendijama. Pokrenuće veliku kampanju promocija Ničeovog dela i organizovati putešestvija kojima će ljudi pristizati iz čitave Evrope u Vajmar da bi mogli videti njenog brata koji tako postaje turistička atrakcija koju posećuju da bi se fotografisali sa njim.

Ali će ostati posebno u istoriji zbog podrške ideologijama neo-konzervativaca a kasnije nacista. 1930. pridružuje se Nacional socijalističkoj nemačkoj radničkoj partiji. Služiće toliko tadašnjem režimu da će i sam Hitler 1935. doputovati na njen pogreb.