Elfride Jelinek
| Elfride Jelinek | |
|---|---|
|
|
|
| Informacije | |
| Datum rođenja | 20. oktobar 1946. |
| Mesto rođenja | Murcugšlag, Štajerska (Austrija) |
| Dela | |
| Nagrade | Nobelova nagrada za književnost |
Elfride Jelinek, književnica, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2004.
Elfride Jelinek, čiji je otac bio češki Jevrejin, a majka Bečlijka, rođena je 20. oktobra 1946. u Murcugšlagu, u Štajerskoj. Vrlo mlada je počela da uči muziku i studirala je kompoziciju na Konzervatorijumu u Beču. Posle diplomiranja 1964, studirala je pozorišnu umetnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beču. Od 1974. do 1991. godine bila je član Komunističke partije Austrije. Živi u Beču i Minhenu, a autor je dela „Die Liebhaberinnen“ (1975, Ljubavnice), „Die Ausgesperrten“ (1980, Isključeni) i „Die Klaverspielerin“ (1983, Učiteljica klavira) po kojem je 2001. Mišel Hanek snimio film sa Izabel Iper u glavnoj ulozi.
Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost za 2004. godinu. Nagrade, ček na 10 miliona kruna (1,1 milion evra), zlatna medalja i diploma, laureatima se uručuju 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela, izumitelja i filantropa koji je umro 1896. godine. Zbog socijalne fobije najavila je da se neće pojaviti na dodeli Nobelove nagrade u Stokholmu i da će nagradu preuzeti njen izdavač.
[uredi] Spoljašnje veze
- Zvanični sajt (na nemačkom)
- Književnakuća (na nemačkom)
- Biografija na sajtu Nobelove nagrade
- vest na BBC
- Pozajmljena ispovest: Elfride Jelinek („Politika“, 17. oktobar 2009.)
1901. Sili Pridom | 1902. Teodor Momzen | 1903. Bjernstjerne Bjernson | 1904. Frederik Mistral, Hose Ečegaraj i Eizagire | 1905. Henrik Sjenkjevič | 1906. Đozue Karduči | 1907. Radjard Kipling | 1908. Rudolf Kristof Ojken | 1909. Selma Lagerlef
1910. Paul Hajze | 1911. Moris Meterlink | 1912. Gerhart Hauptman | 1913. Rabindranat Tagor | 1915. Romen Rolan | 1916. Verner fon Hajdenštam | 1917. Karl Gjelerup, Henrik Pontopidan | 1919. Karl Špiteler
1920. Knut Hamsun | 1921. Anatol Frans | 1922. Hasinto Benavente | 1923. Vilijam Batler Jejts | 1924. Vladislav Rejmont | 1925. Džordž Bernard Šo | 1926. Gracija Deleda | 1927. Anri Bergson | 1928. Sigrid Unset | 1929. Tomas Man
1930. Sinkler Luis | 1931. Erik Karlfelt | 1932. Džon Golsvordi | 1933. Ivan Aleksejevič Bunjin | 1934. Luiđi Pirandelo | 1936. Judžin O'Nil | 1937. Rože Marten di Gar | 1938. Perl Bak | 1939. Emil Silanpe
1944. Johanes Jensen | 1945. Gabrijela Mistral | 1946. Herman Hese | 1947. Andre Žid | 1948. Tomas Sterns Eliot | 1949. Vilijam Fokner
1950. Bertrand Rasel | 1951. Per Lagerkvist | 1952. Fransoa Morijak | 1953. Vinston Čerčil | 1954. Ernest Hemingvej | 1955. Haldor Laksnes | 1956. Huan Ramon Himenez | 1957. Alber Kami | 1958. Boris Pasternak | 1959. Salvatore Kvazimodo
1960. Sen Džon Pers | 1961. Ivo Andrić | 1962. Džon Stajnbek | 1963. Jorgos Seferis | 1964. Žan-Pol Sartr | 1965. Mihail Šolohov | 1966. Samuel Agnon, Neli Zaks | 1967. Migel Anhel Asturijas | 1968. Jasunari Kavabata | 1969. Semjuel Beket
1970. Aleksandar Solženjicin | 1971. Pablo Neruda | 1972. Hajnrih Bel | 1973. Patrik Vajt | 1974. Ejvind Jonson, Hari Martinson | 1975. Euđenio Montale | 1976. Sol Belou | 1977. Visente Aleisandre | 1978. Isak Baševis Singer | 1979. Odisejas Elitis
1980. Česlav Miloš | 1981. Elijas Kaneti | 1982. Gabrijel Garsija Markes | 1983. Vilijam Golding | 1984. Jaroslav Sajfert | 1985. Klod Simon | 1986. Vole Sojinka | 1987. Josif Brodski | 1988. Nagib Mahfuz | 1989. Hoze Kamilo Sela
1990. Oktavio Paz | 1991. Nadin Gordimer | 1992. Derek Volkot | 1993. Toni Morison | 1994. Kenzaburo Oe | 1995. Šejmas Hini | 1996. Vislava Šimborska | 1997. Dario Fo | 1998. Žoze Saramago | 1999. Ginter Gras
2000. Gao Singđijan | 2001. Vidjadar Suradžprasad Najpol | 2002. Imre Kertes | 2003. Džon Maksvel Kuci | 2004. Elfride Jelinek | 2005. Harold Pinter | 2006. Orhan Pamuk | 2007. Doris Lesing | 2008. Žan-Mari Gistav le Klezio | 2009. Herta Miler
2010. Mario Vargas Ljosa | 2011. Tomas Transtremer
