Biruni

Biruni
Biruni
Lični podaci
Puno ime	Abu Rajhan Muhamed ibn Ahmed Biruni
Datum rođenja	(973-09-05)5. septembar 973.
Mesto rođenja	Kat, Horezm,
Datum smrti	19. decembar 1048.(1048-12-19) (74/75 god.)
Mesto smrti	Gazni, Gaznevidsko carstvo
Naučni rad
Polje	matematika, astronomija, geografija, književnost, istorija, filozofija, društvene nauke, komparativna analiza kulture i religije, medicina, farmakologija, mineralogija, fizika, mehanika.

Abu Rajhan Muhamed ibn Ahmed Biruni (973—1048) je bio persijski astronom, matematičar, istoričar, geograf, filozof i mislilac.

Biografija

Biruni je rođen 4. septembra 973. godine u Katu, tadašnja kraljevina Horezm, danas mesto Hiva u Uzbekistanu. U mladosti studira matematiku i astronomiju kod Abu Naser Mansura. Kasnije se pridružuje Mahmudu od Gaznija na njegovom pohodu na Indiju.

Biruni je prvih 25 godina života proveo u Horezmu. Svoj izvanredni naučni talenat pokazao je već u ranoj mladosti. Kako bi pronašao najbolje okolnosti za nesmetano obavljanje svojih istraživanja, Biruni u tom svom periodu odlazi na brojna putovanja. Proputovao je gotovo sve veće gradove po Horasanu ne bi li pronašao najmirinije mesto potrebno jednom naučniku. Išao je i u Taberistan, pa ponovo u Horezm.

U raznim periodima života napisao je slavna naučna dela iz oblasti matematike, astronomije, farmakologije, mineralogije, geografije i indologije. Biruni je napisao čak stotinu osamdeset i pet naslova – knjiga i traktata: 88 o astronomiji, 25 o matematici, 22 o geografiji, 19 o književnosti, 9 o istoriji, 7 o filozofiji, 7 o društvenim naukama i komparativnoj analizi kulture i religija, pet o medicini, farmakologiji i drugim prirodnim naukama, i najzad tri naslova o mineralogiji, fizici i mehanici. Nažalost, od navedenih naslova preostalo je samo 28 dela. Upravo zato, njegova briljantna dela nisu u novije doba prevedena na latinski jezik i tako nisu došla u ruke evropskih istraživača.

Govorio je više jezika, pored maternjeg persijskog dobro je znao i arapski, turski, grčki, sirijski, hebrejski i indijske jezike. Tokom svog života ostavio je mnogo dela iz raznih oblasti naučnog saznanja.

Abu Rejhan je veći deo svojih eksperimenata obavio u periodu između 1009. i 1016. godine, dok je boravio u Keneurgenču. Međutim, kada se 1017. na predlog sultana odselio u Gazni, gde je imao na raspolaganju deo državnog budžeta, kao i drago kamenje i dragulje sultana Mahmuda Gazvanija, uspeo je da sve do 1036. godine nastavi svoja istraživanja i usavrši eksperimente koje je ranije počeo.

Neki od Birunijevih savremenika bili su Ibn Hejsam, Ibn Sina, Abu Said Sidžzi, Abu Ubejda Abdulah ibn Abdul-Aziz Bakri Kurtubi (umro 1094), Naser Hosrov Kobadijani (umro 1060. ili 1061).

Biruni je umro i sahranjen u Gazniju, 13. decembra, 1048. godine

Matematika

Biruni je prezentovao rezultate diskusija o odnosima između dva matematička objekta u skladu sa staroindijskom matematikom, te pisao o tome kako čvršće povezati starogrčku matematičku baštinu sa islamskom civilizacijom. On je ostavio za sobom dva matematička traktata u kojima je razmatrao metode preciznog merenja hipotenuza u slučaju sfernih figura. Biruni je, takođe, pisao o inovativnim rešenjima u vezi sa merenjem specifične težine raznih predmeta, kao i o primeni tih rešenja u matematici. Ne treba zaboraviti da je on napisao dragocena dela o trigonometriji.

Matematička dela

• At-Tafhim

At-Tafhim je delo, koje je godinama predstavljalo osnovni udžbenik iz matematičkih nauka. U prvom poglavlju te knjige, Biruni usredsređuje pažnju na geometriju, a u drugom poglavlju piše o aritmetici i algebri. U ovoj knjizi Biruni piše o iracionalnim brojevima, smatrajući ih brojevima koje ne možemo ispisati u obliku razlomaka celih brojeva.

• Rašikat al-hind;
• Istihradž al-autar fi ad-dairati bi havas al-hatt al-munhani al-vaki’i fiha;
• Džam at-turuk as-saira fi marifati autar ad-daira;
• Fi an-nisab alati bajn al-filizat va al-džavahir fi al-hadžm [O međusobnim zapreminskim odnosima metala i ostalih predmeta];
• Makalidu ilm al-haj’a;
• Al-Makala as-salisa min kitabi Kanun al-Masudi [Treća poslanica iz Masudijevog Pravilnika];
• Poslanica Abu Rejhanova Abu Saidu.

Astronomija

Dva čuvena muslimanska naučnika, Abu Rejhan Biruni i Abul-Vafa Buzđani, 997. godine detaljno su posmatrali pojavu pomračenja Meseca u Buzđanijevoj privatnoj opservatoriji. Oni su sarađivali i u drugim projektima, te su u Horezmu i Bagdadu, uz pomoć ondašnjih opservatorijskih instrumenata, precizno ustanovili oprečnost geografskih dužina ta dva grada, odnosno procenili i njihovu vremensku razliku na osnovu ekliptičkog položaja tih gradova.

Astronomska dela

Među njegovim slavnim astronomskim delima možemo izdvojiti:

• Istiab al-vuđuh al-mumkina fi san’a al-usturlab [Komplementarni pregled mogućih načina izrade astrolaba]

U ovom delu, Biruni nudi opsežna objašnjenja o naučnim fundamentima metode izrade astrolaba.

• Tahmid al-mustakar li tahkiki ma’na al-mamar

Biruni u ovom delu razjašnjava svoju metodologiju rešavanja astronomskih problema i nejasnoća. On tvrdi da na osnovu svoje inovativne metode dobija mogućnost da opaža kretanje nebeskih tela kroz hipotetičke ekliptičke granice, te da ih nakon toga proračunava matematičkim primenjenim funkcijama koje zbog zajedničkog predmeta rasprave koristi u astronomiji. Njegovi naučni rezultati u ovoj dragocenoj knjizi predstavljeni su tako što on najpre nudi opsežna konceptualna objašnjenja o određenom astronomskom pitanju, a zatim viziju svoje metodologije upoređuje sa pogledima ranijih astronoma. On na taj način iznosi briljantne i složene podatke o tradicionalnoj astronomiji.

• Tahdidu nihaja al-amakin [Označavanje prostornih krajeva]

Abu Rejhan u ovoj knjizi opsežno je pisao o obuhvatnim astronomskim istraživanjima sinova Muse ibn Šakira. On govori o njihovim opservatorijskim istraživanjima u Bagdadu 232. godine po Izdigerdovom kalendaru koje su objavljene s ciljem da se izmeri geografska širina tog grada. Biruni je pomoću svog preciznog astrolaba predstavio sasvim zanimljivu metodu merenja obima zemaljske kugle, a rezultate svog istraživanja izneo je u ovoj knjizi.

• Al-Asar al-bakija [Sačuvana dela]

Knjiga koju je Biruni napisao 1001. godine ukazuje na neke zanimljive podatke iz Šahrijarovog horskopa, na osnovu kojih zaključuje da je taj horoskop sasvim poseban u odnosu na ostalu astronomsku literaturu koja je objavljena u tom periodu. Biruni piše da je u tom horoskopu početak danonoćnog ciklusa povezan sa ponoćnim trenutkom, što je bilo suprotno uobičajenom uverenju, ili tradiciji u drugim sličnim knjigama i traktatima.

• Kanun al-Masudi [Masudijev pravilnik], zaista najobimniji informativni tekst o muslimanskim dostignućima u astronomiji;
• Đala al-azhan fi Zidž al-Batani [Blesak umova u Batanijevom horoskopu], u kojoj je Abu Rejhan Biruni pisao o Batanijevim sjajnim rezultatima;
• Risalatun fi tasvir al-kavakib va al-buldan fi aji dairatin aradna;
• Kitabun fi ihradži ma fi kuva al-usturlab ila al-fil [O aktualizaciji astrolabnih potencijala];
• Risalatun fi al-usturlab [Poslanica o astrolabu];
• Fi at-tatrik bi al-istimali funun al-usturlab [O putokazima i o korišćenju nekih astrolabnih veština];
• Fi tashili at-tasti al-usturlab va al-amal bi murakabatihi min aš-šimal va al-đunub;
• Al-Mikjas al-mardža fi al-amal bi usturlab al-musatah [O autoritativnim kriterijumima korišćenja astrolaba];
• Fi tahkiki ma li al-Hind delo o velikim naučnim i kulturološkim dostignućima Indijaca.

Farmakologija

Biruni je, u delu o farmakologiji, ponudio model inovativne podele lekova, detaljno je opisao razne vrste lekova i razmotrio njihove praktične razlike, te takođe izneo komparativni pregled starogrčkih, sirijačkih, persijskih i arapskih naziva lekovitih biljaka i minerala.

Farmakološka dela

• As-Sajdana [Farmakologija]

U knjizi as-Sajdana Biruni spominje da je još u mladosti pokušavao da istražuje lekovite karakteristike raznih biljaka, te da je povremeno razne biljke nosio kod učenog Rimljana koji se doselio u njegov grad, te da mu je Rimljanin govorio grčke nazive tih biljaka.

Fizika i mehanika

Biruni u jednom od svojih dela navodi precizno izmerene specifične težine osam različitih metala, petnaest drugih čvrstih materijala, i šest vrsta tečnosti. Povrh toga, Biruni detaljno razjašnjava i svoj metodološki pristup istraživanjima u vezi sa statikom fluida. Prilikom merenja specifičnih težina i zapremina raznih minerala, ovaj slavni mislilac poštovao je slična pravila, tako da je pri merenju teških metala koristio zlato kao kriterijum i osnovnu mernu jedinicu, a safir kada bi merio drago kamenje i dragulje.

Birunijev pribor za merenje specifične težine različitih materijala bio je veoma jednostavan. Reč je o bokalu koji je sa jedne strane produžen da bi mu se dodala cev i tako pružila mogućnost za eventualni protok vode. On je vagu instalirao ispod pomenutog bokala tako da se jedan tas vage direktno nađe ispod vrha pridodate cevi. Pri merenju, Biruni bi bokal napunio vodom do te mere da u cevi ne ostane prostora za vazduh. Nakon toga, polako bi stavljao sto miskala određenog metala, dragog kamenja ili bilo kojeg drugog materijala. Težina novog tela zauzela bi određeni prostor, te bi se ista ta količina vode kroz pomenutu cev prelila u tas koji je instaliran ispod cevi. Na taj način Biruni bi veoma precizno izmerio specifičnu težinu datog materijala i kasnije definisao odnose njegove gustine prema gustini iste količine vode. On u svojim objašnjenjima insistira na tome da preciznost njegovih merenja nije isključivo proizvod odabira određene količine datog materijala ili njegovog oblika. On tvrdi da nezaprljanost metala, kamena ili drugog materijala čiju težinu merimo, bistrina vode koju koristimo u procesu merenja, i temperatura na kojoj realizujemo taj eksperiment, jesu izuzetno važni i uticajni elementi.

Rezultati koje je Abu Rejhan Biruni postigao prilikom merenja bili su do te mere precizni da su često jednaki rezultatima istraživanja u savremenom dobu. U sledećoj tabeli izložićemo specifične težine ( u g/cm³ ) pet različitih materijala koje su pre mnogo stoleća zabeležili Hazini i Biruni. U istoj tabeli, s ciljem da istaknemo njihovu zapanjujuću preciznost, upisali smo i rezultate istih merenja koje je pomoću novijeg pribora zabeležila savremena naučnica Moli Klement.

	Moli Klement (1858)	Hazini (1121)	Biruni (1048)
Zlato	19,26	19,05	19,26
Živa	13,59	13,56	13,59
Gvožđe	7,79	7,74	7,74
Biser	2,75	2,60	2,62
Bakar	8,85	8,66	8,83

Dela o fizičkim, mineraloškim i mehaničkim naukama

• al-Kitabatu fi al-makajil va al-mavazin va šara’it at-tajar va aš-šavahin

U ovom delu je pisao o merama, vagama i uslovima mernih poluga i tasova.

• an-Nisab al-lati bajn al-filizat va al-džavahiri fi al-hadžm

Biruni u ovom delu razmatra odnose između raznih metala i dragog kamenja i dragulja po pitanju njihovih zapremina i specifičnih težina. On u ovom traktatu pokušava da, pomoću inovativne vage koju je kreirao na osnovu Arhimedovih principa, predstavi dotad neprimenjivanu metodu merenja specifične težine čvrstog materijala geometrijski nepravilog oblika.

Geografija

Abu Rejhana Birunija su, zbog njegovih brojnih, detaljnih i urednih istraživanja na polju merenja dužine i širine i prikazivanja raznih područja, ali i same zemaljske kugle i njenih geodinamičnih pojava, nazvali osnivačem geodezije.

Njegovu značajnu ulogu na polju matematike možemo pojasniti iz dve različite perspektive. Biruni, pre svega, iznosi sažeti kritički pregled glavnine dotad postignutih rezultata u geografskim istraživanjima. Međutim, gledano iz druge perspektive, treba dodati da je on snagom svog izvanrednog matematičkog i astronomskog umeća izmerio geografske koordinate nekoliko gradova. Takođe, Abu Rejhan je zabeležio jedno od najvažnijih geodetskih dostignuća u istoriji geografije i astronomije u islamu, tačnije, zabeležio je meru jednog stepena geografske širine.

Biruni je svoje naučno umeće pokazao i u kartografiji. U svom značajnom traktatu Tastih as-suvar prikazao način skiciranja kugle na ravnoj površini, što je bilo veoma korisno za kreiranje unapređenih astrolaba, a kasnije je bilo mnogostruko upotrebljivo i pri izradi preciznih geografskih mapa. On je prikazao brojne geografske položaje Zemlje raznim bojama.

Geografska dela

• Tahdidu nihajat al-amakin [Označavanje prostornih krajeva]

Biruni u ovom delu govori uglavnom o geografskoj matematici.

• Tastih as-suvar va tabtih al-kuvar

Njegova posebna gledišta, prezentovana u pomenutim knjigama, obuhvataju studije o kuglastom obliku Zemlje i o dužini njenog prečnika, o vodama, kopnu i o odnosu među njima, kao i o sedam regiona naseljenog dela Zemlje, o merenju geografske dužine i širine brojnih poznatih mesta iz njegovog vremena, i najzad o metodama preciznog utvrđivanja smera kible i grada Meke. Pri utvrđivanju smera kible i Meke koristio je sfernu trigonometriju čije korene pronalazimo u starim spisima Ptolemeja i drugih drevnih mislilaca. Osvrćući se na meteorološke pojave, Biruni ove diskusije, u nešto kraćem obliku, izlaže i u svom delu al-Asar al-bakija [Večna dela]. Takođe, određene delove njegovog slavnog spisa Ma li al-Hind sačinjavaju upravo takvi geografski opisi Indijskog potkontinenta.

Vidi još

• Hiva
• Gazni

Literatura

• Al-Biruni: The Book of Instruction in the Elements of the Art of Astrology (engleski, R. Ramsay Wright, 1934)
• Priruční slovník nauční ČS Akademia vied, Praha 1966.
• Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”.