El Šat
El Šat je naziv dela Sinajske pustinje na kojem se nalazio najveći jugoslovenski zbeg u Drugom svetskom ratu. To je bio kompleks izbegličkih logora u pustinji na poluostrvu Sinaju u Egiptu, u kojem je od leta 1944. do početka 1946. boravilo evakuisano stanovništvo dalmatinskih ostrva, primorja i Zagore.
Bežeći pred nemačkom ofanzivom krajem 1943. i početkom 1944. godine, kada je zauzeta čitava Dalmacija, veliki broj civila (preko 30.000) se u strahu od odmazde sklonio na ostrvo Vis. Kako su na Visu već bili smešteni Vrhovni štab partizanske vojske i saveznička britanska vojska, nije bilo mogućnosti prihvata i prehrane tolikog broja ljudi. Zato je odlučeno da se neboračko stanovništvo ostrva i izbeglice evakuišu u južnu Italiju, prvo u Bari, a zatim u Taranto. U zbegu je bilo najviše Makarana (oko 6000), zatim Vodičana, Hvarana, Višana i Korčulana te nešto izbeglica iz Ravnih Kotara i Bukovice. Kako je Italija još uvek bila poprište teških borbi savezničkih snaga i Nemaca, ubrzo je doneta odluka da se izbeglo stanovništvo prebaci u sigurniji Egipat, tada pod upravom Britanaca.
Logor je formiran u ranijem britanskom vojnom logoru, u blizini Sueckog kanala, i podeljen na pet manjih podlogora. Izbeglice su bile smeštene u šatorima (prosečno u svakom jedna do dve porodice ). Iako daleko od domovine i u lošim uslovima, pokušali su očuvati privid normalnog života. Tako su osnovane škole, razne radionice, zajedničke praonice, izlazile su i novine „Novi list“, a u jednom šatoru je uređena i crkva. Ljudi iz Dalmacije su se teško prilagođavali na pustinjske uslove, naročito deca koja su obolevala od crevnih bolesti, pa ih je veliki broj i umro. Britanska uprava je takođe držala strog režim, dopuštajući izlazak iz kompleksa samo s propusnicama. U nekoliko navrata, područje El Šata je bombardovano iz aviona, pri čemu je takođe bilo žrtava.
Više od 30.000 ljudi provelo je u izbegličkom logoru ukupno 18 meseci. Povratak kućama je započeo početkom 1946. godine, smirivanjem prilika u Jugoslaviji i učvršćenjem Titove vlasti. Na mestu njihovog izbeglištva ostalo je samo groblje s nekoliko stotina ljudi koji nisu izdržali teške uslove života u pustinji.
Izbegličko groblje je kasnije teško stradalo i bilo razoreno u izraelsko-arapskim ratovima. Konačno je 2003. uz pomoć hrvatske vlade uređeno memorijalno područje sa spomen-obeležjem.[1][2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ghosts of the Sinai”. Egypt Today. Decembar 2005. Arhivirano iz originala 01. 11. 2006. g. Pristupljeno 13. 1. 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „El Shatt fortitude lives on”. South West Advertiser. 24. 9. 2008. Pristupljeno 13. 1. 1 2015. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|access-date=(pomoć)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
