Ему

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Emu
Vremenski raspon: Middle Miocene – present
miocen–sadašnjost[1]
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Casuariiformes
Porodica: Dromaiidae
Rod: Dromaius
Vrsta:
D. novaehollandiae
Binomno ime
Dromaius novaehollandiae
(Latham, 1790)[3]
Podvrste
Emu naseljava područja osenčena crvenom bojom.
Sinonimi
Spisak
  • Casuarius novaehollandiae Latham, 1790
  • Dromiceius novaehollandiae (Latham, 1790)
  • Casuarius australis Shaw, 1792
  • Dromaius ater Vieillot, 1817
  • Dromiceius emu Stephens, 1826
  • Casuarius diemenianus Jennings, 1827
  • Dromiceius major Brookes, 1830
  • Dromaeus irroratus Bartlett, 1859
  • Dromaeus ater (Blyth, 1862)
call of a female emu at the ZOOM Erlebniswelt Gelsenkirchen in Germany

Emu (lat. Dromaius novaehollandiae) druga je po veličini savremena ptica, jedini živi predstavnik roda Dromaius. Ona je endemska u Australiji gde je najveća domaća ptica. Raspon emua pokriva veći deo kopnene Australije, dok su podvrste Tasmanije, ostrva Kengur i ostrva King nestale nakon evropskog naseljavanja Australije 1788.

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Evropljani su prvi put prijavili da su emui viđeni kada su istraživači posetili zapadnu obalu Australije 1696. To je bilo tokom ekspedicije koju je vodio holandski kapetan Vilem de Vlaming koji je tragao za preživelima broda koji je nestao dve godine ranije.[6] Ptice su bile poznate na istočnoj obali pre 1788. godine, kada su se tamo naselili prvi Evropljani.[7] Ptice su se prvobitno pominjale pod imenom „kazuar Nove Holandije“ u Artur Filipovom Putovanju do Botaničkog zaliva, objavljenom 1789.[8][9]

Montirani emu skelet

Ovu vrstu je nazvao ornitolog Džon Latam 1790. godine na osnovu primerka iz australijske oblasti Sidnej, zemlje koja je u to vreme bila poznata kao Nova Holandija.[3][10] On je sarađivao na Filipovoj knjizi i dao prve opise i imena za mnoge australijske vrste ptica; Dromaius potiče od grčke reči koja znači „trkač”, a novaehollandiae je latinski izraz za Novu Holandiju, te se ime može prevesti kao „brzonogi novoholanđanin”.[11] U svom originalnom opisu emua iz 1816. godine, francuski ornitolog Luis Žan Pjer Viejo koristio je dva generička imena, prvo Dromiceius, a kasnije Dromaius.[12] Izbor imena je od tada bila sporna tačka; ovo drugo je pravilnije formirano, ali konvencija u taksonomiji glasi da prvo ime dato organizmu stoji, osim ako se radi o očito tipografskoj grešci.[13] Većina modernih publikacija, uključujući one australijske vlade,[5] koriste Dromaius, pri čemu se Dromiceius pominje kao alternativni pravopis.[5]

Sistematika[uredi | uredi izvor]

Emu je dugo bio klasifikovana, sa najbližim rođacima kazuarima, u porodici Casuariidae, deo ratitnog reda Struthioniformes.[14] Alternativnu klasifikaciju su 2014. godine predložili Mičel et al, Na osnovu analize mitohondrijske DNK. Ovo razdvaja Casuariidae u njihov vlastiti red, Casuariformes,[15] i uključuje samo kazuare iz porodice Casuariidae, stavljajući emue u sopstvenu porodicu, Dromaiidae. Kladogram koji je prikazan ispod je proitekao iz njihove studije.[16]

Nedavne ptice trkačice  
 
 
 
 
 

†Aepyornithidae (slonovske ptice)

 
 

Apterygidae (kivi)

 
 
 
 

Dromaiidae (emu)

 
 

Casuariidae (kazuar)

 
 
 
 
 

†Dinornithiformes (moa)

 
 

Tinamidae (tinamui)

 
 
 
 

Rheidae (reja)

 
 
 

Struthionidae (noj)

 
 

Dve različite Dromaius vrste bile su prisutne u Australiji u vreme evropskog naseljavanja, i jedna dodatna vrsta poznata je iz fosilnih ostataka. Ostrvski patuljasti emui, D. n. baudinianus i D. n. minor, prvobitno prisutni na ostrvu Kengur i ostrvu King, oba su izumrla ubrzo nakon prispeća Evropljana.[17][18] D. n. diemenensis, još jedan izolovani patuljasti emu iz Tasmanije, izumro je oko 1865. Kontinetalna podvrsta, D. n. novaehollandiae, ostaje široko zastupljena. Populacija ovih ptica varira od decenije do decenije, i uglavnom zavisi od padavina; 2009. godine procenjeno je da je bilo između 630.000 i 725.000 ptica.[19] Emui su uvedeni na ostrvo Marija[20] kod Tasmanije i ostrvo Kengur kraj obale Južne Australije, tokom 20. veka. Populacija ostrva Marija je izumrla sredinom 1990-ih. Ptice sa ostrva Kengur uspešno su uspostavile gnezdeću populaciju.[21]

Godine 1912. australijski ornitolog Gregori M. Matjus prepoznao je tri žive podvrste emua,[22] D. n. novaehollandiae (Latham, 1790),[23] D. n. woodwardi (Mathews, 1912)[24] i D. n. rothschildi (Mathews, 1912).[25] Priručnik ptičijeg sveta, međutim, tvrdi da su poslednje dve od ovih podvrsta nevažeće; prirodne varijacije u boji perja i nomadska priroda vrste čine verovatnim postojanje jedne pasmine u kontinentalnog Australiji.[26][27] Ispitivanje DNK uzoraka emua sa ostrva King pokazuje da je ova ptica blisko povezana sa emuom sa kopna i da je stoga najbolje da se tretira kao podvrsta.[18]

Opis[uredi | uredi izvor]

Jaje emua (Dromaius novaehollandiae)

Emu je najviša ptica u Australiji koja ne leti. Može da naraste čak do 2 metra. Vrat i noge su dugi, a krila kratka, samo 20 centimetara duga. Imaju dvostruko perje, a oba sloja su iste dužine. Nakon mitarenja su ove ptice tamne, ali kako pigmenti koji daju smeđu boju blede na suncu, postaju svetlije. Mladunci imaju izdužene smeđe, krem i crne šare koje im služe da se prikriju u grmlju i u travi.

Ženka polaže 9−20 jaja u aprilu, maju i junu. Tek snesena jaja su tamnozelena. Međutim, tokom inkubacije tamne i postanu skoro crna. Mužjak gradi gnezdo, sedi na jajima i podiže mladunce.

Nekada je postojalo više vrsta emua, ali ih je čovek istrebio.

Rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Emu naseljava Australiju. Žive u pustinjama, ravnicama i šumama.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Hrane se oportunistički, biljkama i insektima.

Često dolaze u polja žitarica i u izvore u pustinji, pa ih mnogi farmeri smatraju štetočinama.

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Patterson, C.; Rich, Patricia Vickers (1987). „The fossil history of the emus, Dromaius (Aves: Dromaiinae)”. Records of the South Australian Museum. 21: 85—117. 
  2. ^ BirdLife International (2018). „Dromaius novaehollandiae”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2018: e.T22678117A131902466. Pristupljeno 15. 2. 2020. 
  3. ^ a b Davies, S.J.J.F. (2003). „Emus”. Ur.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd izd.). Farmington Hills, Michigan: Gale Group. str. 83—87. ISBN 978-0-7876-5784-0. 
  4. ^ a b Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification, Dromaius novaehollandiae”. Project: The Taxonomicon. Arhivirano iz originala 10. 3. 2016. g. Pristupljeno 14. 7. 2015. 
  5. ^ a b v g „Names List for Dromaius novaehollandiae (Latham, 1790)”. Department of the Environment, Water, Heritage and the Arts. Arhivirano iz originala 14. 7. 2015. g. Pristupljeno 14. 7. 2015. 
  6. ^ Robert, Willem Carel Hendrik (1972). The explorations, 1696–1697, of Australia by Willem De Vlamingh. Philo Press. str. 140. ISBN 978-90-6022-501-1. 
  7. ^ Eastman 1969, str. 5
  8. ^ Gould, John (1865). Handbook to the Birds of Australia. 2. London. str. 200—203. 
  9. ^ Philip, Arthur (1789). The voyage of Governor Phillip to Botany Bay. London: Printed by John Stockdale. str. 271—272. 
  10. ^ Latham, John (1790). Index Ornithologicus, Sive Systema Ornithologiae: Complectens Avium Divisionem in Classes, Ordines, Genera, Species, Ipsarumque Varietates (Volume 2) (na jeziku: latinski). London: Leigh & Sotheby. str. 665. 
  11. ^ Gotch, A.F. (1995) [1979]. „16”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. Facts on File. str. 179. ISBN 978-0-8160-3377-5. 
  12. ^ Vieillot, Louis Jean Pierre (1816). Analyse d'une nouvelle ornithologie élémentaire, par L.P. Vieillot. Deteville, libraire, rue Hautefeuille. str. 54, 70. 
  13. ^ Alexander, W.B. (1927). „Generic name of the Emu”. Auk. 44 (4): 592—593. JSTOR 4074902. doi:10.2307/4074902. 
  14. ^ Christidis, Les; Boles, Walter (2008). Systematics and Taxonomy of Australian Birds. Csiro Publishing. str. 57. ISBN 978-0-643-06511-6. 
  15. ^ Tudge, Colin (2009). The Bird: A Natural History of Who Birds Are, Where They Came From, and How They LiveNeophodna slobodna registracija. Random House Digital. str. 116. ISBN 978-0-307-34204-1. 
  16. ^ Mitchell, K.J.; Llamas, B.; Soubrier, J.; Rawlence, N.J.; Worthy, T.H.; Wood, J.; Lee, M.S.Y.; Cooper, A. (2014). „Ancient DNA reveals elephant birds and kiwi are sister taxa and clarifies ratite bird evolution” (PDF). Science. 344 (6186): 898—900. Bibcode:2014Sci...344..898M. PMID 24855267. S2CID 206555952. doi:10.1126/Science.1251981. hdl:2328/35953 Slobodan pristup. 
  17. ^ Boles, Walter (6. 4. 2010). „Emu”. Australian Museum. Pristupljeno 18. 7. 2015. 
  18. ^ a b Heupink, Tim H.; Huynen, Leon; Lambert, David M. (2011). „Ancient DNA suggests dwarf and 'giant' emu are conspecific”. PLOS ONE. 6 (4): e18728. Bibcode:2011PLoSO...618728H. PMC 3073985 Slobodan pristup. PMID 21494561. doi:10.1371/journal.pone.0018728 Slobodan pristup. 
  19. ^ „Emu Dromaius novaehollandiae”. BirdLife International. Arhivirano iz originala 14. 03. 2020. g. Pristupljeno 26. 6. 2015. 
  20. ^ Williams, W.D. (2012). Biogeography and Ecology in Tasmania. Springer Science & Business Media. str. 450. ISBN 978-94-010-2337-5. 
  21. ^ Frith, Harold James (1973). Wildlife conservation. Angus and Robertson. str. 308. ISBN 9780207126888. 
  22. ^ Mathews, Gregory M. (1912). „Class: Aves; Genus Dromiceius”. Novitates Zoologicae. XVIII (3): 175—176. 
  23. ^ „Emu (South Eastern): Dromaius novaehollandiae [novaehollandiae or rothschildi] (= Dromaius novaehollandiae novaehollandiae) (Latham, 1790)”. Avibase. Pristupljeno 5. 9. 2015. 
  24. ^ „Emu (Northern): Dromaius novaehollandiae novaehollandiae (woodwardi) (= Dromaius novaehollandiae woodwardi) Mathews, 1912”. Avibase. Pristupljeno 5. 9. 2015. 
  25. ^ „Emu (South Western): Dromaius novaehollandiae rothschildi Mathews, 1912”. Avibase. Pristupljeno 5. 9. 2015. 
  26. ^ Bruce, M.D. (1999). „Common emu (Dromaius novaehollandiae)”. Ur.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World AliveNeophodna slobodna registracija. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-25-2. (potrebna pretplata)
  27. ^ Gill, Frank; Donsker, David (ur.). „Subspecies Updates”. IOC World Bird List, v 5.2. Pristupljeno 14. 7. 2015. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Emu na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ему&oldid=27555937”