Epej
Epej (grč. Ἐπειός) je u grčkoj mitologiji bilo ime više ličnosti.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Ime Epej ima značenje „naslednik“ ili „napadač“.[1]
Mitologija[uredi | uredi izvor]
- Bio je sin fokidskog umetnika Panopeja, učesnik trojanskog rata i tvorac Trojanskog konja. U rat je pošao sa Kiklada sa trideset lađa.[2] Tokom opsade Troje borio se pod zapovedništvom fokidskih vojskovođa Shedija i Epistrofa. Iako je bio dobar u pesničenju na posmrtnim igrama u Patroklovu čast[3], bio je mekušac i loš ratnik na bojnom polju. Zapravo, u Homerovim pesmama, opisan je kao moćan i hrabar ratnik, ali su mu kasnije tradicije dodelile inferiornu ulogu.[2] Naime, bogovi su ga načinili kukavicom (toliko da je ta njegova osobina postala poslovična[2]) kako bi kaznili njegovog oca zbog krivokletstva. Zbog toga je imao zaduženje da donosi vodu Atridima. (Tako je i prikazan u Apolonovom hramu u Karteji.[2]) Atena se sažalila zbog poniženja koje trpi, te mu je podarila vešte ruke. Na predlog itačkog kralja Odiseja, uz Ateninu pomoć, sagradio je velikog konja u kome su se odabrani ahajski borci našli među bedemima Troje, napali je iznutra i osvojili je pomoću ahajske vojske kojoj su otvorili vrata grada. Neki izvori navode da Epej sam nije učestvovao u toj akciji[4], ali neki navode da jeste bio jedan od junaka sakrivenih u Trojanskom konju[3]. Naime, Robert Grevs je naveo da su ostali ratnici morali najpre da ga nagovaraju, potom mu prete i konačno podmite da bi ušao u konja i to poslednji, jer je jedini znao kako se otvaraju i zatvaraju tajna vrata, te je seo kraj brave. Dok su ostali junaci drhtali od straha, Epej je tiho plakao, izbezumljen od užasa.[1] Nakon završetka rata otplovio je lađom za domovinu. Međutim, bura ga je odbacila na ostrvo Italije, gde je sagradio gradove Metapont, Pizu i Lagariju. U ovom poslednjem je boginji Ateni posvetio alat kojim je sačinio drvenog konja.[5] Pausanija je izveštavao da se za pronađenu rezbariju Hermesa i Afrodite na Argu verovalo da je Epejevo delo. Platon ga je svrstavao u skulptore zajedno sa Dedalom i Teodorom sa Samosa. Samog Epeja je predstavio Polignot na leshi na Delfima kako baca kamenje od zidina Troje, dok ih nadvisuje glava Trojanskog konja.[2]
- Prema Pausaniji, bio je kralj Elide, nakon svog oca Endimiona. Prema zahtevima oca, takmičio se protiv svoje braće, Peona i Etola u Olimpiji, pobedio ih i tako stekao pravo da vlada. U vreme njegove vladavine, Pelop je osvojio Olimpiju. Prema nekim izvorima, pošto nije imao dece, na prestolu ga je nasledio njegov brat Etol.[5] Prema drugim, bio je oženjen Anaksirojom, Koronovom kćerkom i sa njom imao kćerku Hirminu,[6] ali i sina Alektora. Pausanija je naveo tri žene koje su njegove moguće majke; Asterodija, Hromija i Hiperipa.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Robert Grevs. 1995. Grčki mitovi. 6. izdanje. Nolit. Beograd.
- ^ a b v g d „Greek Myth Index: Epeius”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2010. g. Pristupljeno 30. 10. 2010.
- ^ a b Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- Greek Mythology Link: The Wooden Horse; Those inside the Wooden Horse
- ^ Јунаци античких митова, Војтјех Замаровски, Алнари, Београд, 2002.
- ^ а б Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
- ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Dictionary; -{Draco to Ereuthus
- ^ theoi.com: Epeios
