Epilepsija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Epilepsija
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Generalizovani 3 Hz EEG snimak
ICD-10 G40.-G41.
ICD-9 345
DiseasesDB 4366
MedlinePlus 000694
eMedicine neuro/415
MeSH D004827

Epilepsija (grč. ἐπιληψία (epilēpsía) — ščepati, iznenada zgrabiti), u narodnom jeziku poznata kao padavica, je naziv za neurološko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim, neuropsihičkim i doživljajnim poremećajima, uz gubitak svesti.[1][2][3] Ti napadi su prolazni znaci i/ili simptomi abnormalne, prekomerne ili sinhrone neuronske aktivnosti u mozgu.[4] Gotovo kod trećine obolelih od epilepsije pretpostavlja se genetički uzrok koji nije trenutno moguće utvrditi postojećim dijagnostičkim metodama, a kod ostalih se zahvaljujući primeni magnetne rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su odgovorne za patološko funkcionisanje nervnih ćelija. Najpouzdaniji i najobjektivniji fiziološki indikator epilepsija je EEG koji beleži karakteristične patološke promene moždanih talasa. EEG pokazuje iznenadno, brzo, lokalno prekomerno pražnjenje u sivoj moždanoj masi.

Dijagnoza epilepsije[uredi]

Dijagnoza epilepsije postavlja se na osnovu:

  1. Detaljnog razgovora sa roditeljima, očevicima, a nekada osoba koja je doživela napad daje vrlo korisne podatke (kod nekih oblika napada koji imaju uvod u napad ili takozvanu auru).
  2. Neurološkog pregleda koji se izvodi neurološkim čekićem, zvučnom viljuškom, lampicom, koji je jako prijatan i kod dece se izvodi u vidu igre.
  3. EEG zapisa (EEG - aparat koji registruje moždane električne aktivnosti)
  4. Laboratorijskih pretraga

Metode snimanja:

Lečenje[uredi]

Epilepsija je oboljenje u čijem se lečenju koriste različiti terapijski pristupi. Najznačajniji vid lečenja je lečenje adekvatnim lekovima (antiepilepticima) koje je efikasno u 60% obolelih primenom jednog leka, 70% primenom kombinacije dva leka protiv epilepsije, a primenom još jednog antiepileptika u kombinaciji efikasnost se neznatno povećava (za svega 1 %). Hirurški tretman obolelih kod epilepsije smatra se opravdanim kod one grupe bolesnika koji ne reaguju na primenu antiepileptika, a kod kojih je preoperativnom pripremom označen deo u moždanoj strukturi, čijim odstranjivanjem se očekuje prestanak epileptičkih napada. Ovakav vid lečenja epilepsije uspešan je kod 65% bolesnika. Primena stimulatora vagusnog živca i ketogene dijete pripadaju ređe korišćenim i manje efikasnim metodama.

Tipovi napada[uredi]

Postoje različiti oblici epileptičkih napada. Ljudi mogu imati samo jedan tip napada ili više od jednog tipa napada. Vrsta napada koju osoba ima zavisna je od dela mozga, koji je zahvaćen patološkom električnom aktivnošću, kao i veličine prostornog širenja izmenjene električne aktivnosti koja je uključena u električno širenje implusa koji dovode do napada.

Međunarodna klasifikacija epileptičkih napada poznaje:

  1. Generalizovane napade (absans, atonični, tonično-klonični, tonični, mioklonični)
  2. Parcijalne napade (jednostavni i složeni)
  3. Neepileptičke napade
  4. Epileptički status

1. Generalizovani napadi istovremeno pogađaju obe polovine mozga odjednom. To dovodi do naglog gubitka svesti, uz ispustanje krika, teškog disanja, mogu razviti različite subkategorije napada kao što su:

  • Generalizovano tonično klonični napad - (počinje kočenjem ruku i nogu) koje je potom praćeno trzajevima lica i udova uz pojavu pljuvačke ili pene na ustima, usta i ruke poprimaju plavu boju, može doći do ispuštanja mokraće i stolice, kao i ugriza jezika. Ovakav napad obično traje od 1 do 3 minuta, posle čega osoba može imati nagon na povraćanje, jaku glavobolju, umor i obično pada u dubok san. Ako je zahvaćena jedna polovina tela govorimo o jednostranom napadu ili hemikonvulzijama.
  • Mioklonični napad - brze kontrakcije mišića koje se dešavaju istovremeno na obe strane tela. Ove kontrakcije mogu obuhvatati samo određene grupe mišića, takođe.
  • Atonični napad - nagli gubitak tonusa u mišićima te se nazivaju i „drop attacks“, ili astatični ili akinetični napadi, dovodeći do naglog padanja glave ili padanja tela o podlogu.
  • Tonični napad - dovode do kočenja svih mišića, traju od 10 do 15 sekundi i ako osoba stoji dolazi do pada i povređivanja. Ovakvi napadi se mogu javljati i u snu.
  • Absans napad - nagli kratkotrajan prekid uobičajenih aktivnosti, osoba je „zagledana“, može pri tome treptati, traje nekoliko sekundi i ima brz oporavak svesti. Češći su kod dece nego kod odraslih.

2. Parcijalni napadi (žarišni napadi)

Parcijalni napadi počinju u jednom delu mozga, ali se mogu proširiti na čitav mozak (tada govorimo o sekundarnoj generalizaciji). Ovi napadi mogu biti:

  • Jednostavni napadi - svest ostaje očuvana, glava i oči mogu se okrenuti na jednu stranu, šaka, ruka i jedna strana lica mogu se trzati ili osoba u tim delovima tela može osećati trnuće. Nakon napada osoba može osećati slabost ili paralizu u određenim delovima tela posle napada. Osoba može osećati neobične mirise, zvukove, ukuse. Vegetativne napade karakterise bol u stomaku, povraćanje, bledilo.
  • Psihomotorni napadi - se manifestuju poremećajem svesti kao što su zbunjenost, dezorijentacija, lutanje, strah, agresivnost.

3. Neepileptički napadi su epizode promenjenog ponašanja osobe, koji mogu delovati kao epileptički napadi. Osoba može pasti, delovati kao da je bez svesti, imati grčeve, umokriti se, ali detaljna dijagnostika isključiće epileptički uzrok ovakvih stanja.

Napadi koji nisu epilepsija:

4. Epileptički status (Status epilepticus)

Epileptički status predstavlja učestale napade između kojih osoba ne dolazi svesti, kao i napad koji traje duže od pola sata i predstavlja najurgentnije stanje u neurologiji, koje zahteva bolničko lečenje pacijenta.


Poznati i epilepsija[uredi]

Od epilepsije su bolovale mnoge poznata ličnosti meću kojima su:
Sokrat
Aleksandar Veliki
Cezar
Karlo V
Murat III
Napoleon I Bonaparta
Papa Pije IX
Muhamed
Fjodor Dostojevski
Van Gog
Alfred Nobel
Vladimir Lenjin

Vidi još[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Epilepsija

Izvori[uredi]

  1. ^ Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.
  2. ^ Commission on Epidemiology and Prognosis, International League Against Epilepsy (1993). „Guidelines for epidemiologic studies on epilepsy. Commission on Epidemiology and Prognosis, International League Against Epilepsy“. Epilepsia 34 (4): 592–6. DOI:10.1111/j.1528-1157.1993.tb00433.x. PMID 8330566. 
  3. ^ Blume W, Lüders H, Mizrahi E, Tassinari C, van Emde Boas W, Engel J (2001). „Glossary of descriptive terminology for ictal semiology: report of the ILAE task force on classification and terminology“. Epilepsia 42 (9): 1212–8. DOI:10.1046/j.1528-1157.2001.22001.x. PMID 11580774. 
  4. ^ Fisher R, van Emde Boas W, Blume W, Elger C, Genton P, Lee P, Engel J (2005). „Epileptic seizures and epilepsy: definitions proposed by the International League Against Epilepsy (ILAE) and the International Bureau for Epilepsy (IBE)“. Epilepsia 46 (4): 470–2. DOI:10.1111/j.0013-9580.2005.66104.x. PMID 15816939. 


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).