Epitop
 | Ovaj članak je nedovršen. |
Epitop, antigenska determinantna (od grč. ἐπί „на“ и τόπος „место“) je skup aminokiselinskih rezidua koje se specifično vežu sa paratopom na antitelima. Epitopi su poznati i kao determinanta ili odrednice antigena, ili delovi njegove makromolekule koji prepoznaju antitelo, i za koje se konkretno vezuju receptori na T i B limfocitima. Generalno gledano antigen ima nekoliko ili mnogo različitih antigenskih determinanti i zato reaguje sa bezbroj antitela. Epitop je funkcionalna jedinica, a ne strukturni element proteina i ne može se otkriti nezavisno od svog paratopa. Deo jednog antitela koja prepoznaje epitope zove paratop.[1]
Pojmovi[2][3][4][uredi | uredi izvor]
Determinanta je faktor koji uspostavlja prirodu entiteta ili događaja.
Antigenska determinanta (epitop) strukturna komponenta molekula antigena odgovorna za specifičnu interakciju sa molekulima antitela izazvanu istim ili srodnim antigenima.
Sakrivene antigenske determinanta nalazi se u neeksponiranom regionu molekula, tako da je sprečena da stupa u interakciju sa receptorima na limfocitima, ili sa molekulima antitela, i nije u stanju da izazove neki od imunskih odgovora; može da se pojavi posle stereohemijskih promena molekularne strukture.
Imunogena determinanta je imunogeni deo molekula koji stupa u interakciju sa pomoćnicima T ćelija i pokreće produkciju antitela, nasuprot antigenskoj determinanti ili haptenu, koji stupa u interakciji sa B ćelijama.
Osobine[uredi | uredi izvor]
Makromolekuli sadrže veći broj epitopa, od kojih se neki mogu ponavljati, a broj multiplih identičnih determinanti određuje valentnost antigena. Epitop mogu biti nepreklapajući, kada su prostorno udaljeni i omogućavaju vezivanje dva ili više antitela. Preklapajuće determinante su blizu jedna drugoj i dovode do sternih smetnji prilikom vezivanja antitela, a u retkim slučajevima je moguće i da vezivanje prvog antitela dovede do konformacione promene strukture antigena čime se utiče na vezivanje drugog antitela.
Epitop ugljenih hidrata i fosfolipida su kovalentne strukture.
Monoklonska antitela reaguju sa jednim, a poliklonska sa više epitopa na molekulu antigena. Antigen i antitelo vezuju se hidrofobnim, jonskim ili Van der Valsov-im silama i tako stvaraju imunokompleks antigen-antitelo.
Epitopi proteinskih antigena su podeljeni u dve kategorije, na konformacioni epitope i linearne epitope, na osnovu njihove strukture i interakcija sa paratopima.
- Konformacioni epitopi se sastoji od nepovezanih delova antigen ili amino kiselina u nizu. Ovi epitopi stupaju u interakciju sa paratopon na osnovu 3-D površinskih karakteristika, ili sa tercijarnim strukturama antigena.
- Linearni epitopi, nasuprot konformacioni epitopima, stupaju i interakciju sa paratopima na osnovu njihove primarne strukture. Linearni epitop se sastoji od neprekidnog niza aminokiselina iz antigena.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Janeway et al.: Immunobiology. 6. izdanje. ISBN 978-0-8153-4101-7. Die 5. englische Ausgabe ist online auf den Seiten des National Center for Biotechnology Information-Bookshelf verfügbar, (online).
- ^ (jezik: engleski) Epitopes; See antigenic determinant. TheFreeDictionary Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. april 2017)
- ^ Epitopes In: McGraw-Hill Concise Dictionary of Modern Medicine. © 2002 by The McGraw-Hill Companies, Inc.
- ^ Determinant In:Miller-Keane Encyclopedia and Dictionary of Medicine, Nursing, and Allied Health, Seventh Edition. © 2003 by Saunders, an imprint of Elsevier, Inc. All rights reserved.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Antibodies bind to conformational shapes on the surfaces of antigens (Janeway Immunobiology Section 3.8)
- Antigens can bind in pockets or grooves, or on extended surfaces in the binding sites of antibodies (Janeway Immunobiology Figure 3.8)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
