Erazmo Jamski

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Erazmo Jamski odnosno Erazmo od Lega (nem. Erasmus von Luegg) je bio vitez i plemić koji je u XV veku upravljao Predjamskim Gradom nedaleko od Postojine u Sloveniji. Čuven je po svom višemesečnom odolevanju opsadi vojske Svetog rimskog carstva i svojom tragičnom pogibijom. Danas se u spomen na njega tokom avgusta svake godine odigrava Erazmov viteški turnir na kome učestvuju moderni vitezovi.

Poreklo[uredi]

Erazmo je pripadao porodici Jamskih koja je upravljala Predjamskim Gradom od 1274. godinu, kao vazal biskupa Akvileje.

Porodica je po Gradu dobila ime Jamski odnosno Predjamski, a vodila je poreklo od porodice vitezova iz Linca koji su služili grofove Goričke.

Ime[uredi]

Pored naziva Erazmo Jamski u literaturi se mogu naći i nazivi:

  • Erazmo Predjamski
  • Erazmo od Jame/Predjame
  • Erazmo Leger (nem. Erasmus Luegger) (od nemačkog naziva za Predjamu Leg (nem. Luegg))
  • Erazmo od Lega (nem. Erasmus von Luegg)

Život[uredi]

Erazmo je nasledio Predjamski Grad i okolinu i upravljao je njime sredinom XV veka. Međutim on se našao u nemilosti tadašnjeg svetog rimskog cara Fridriha III Habsuburškog zbog čega je pozvan da se opravda. Istorijski podaci otkrivaju dva razloga za to:

  1. Erazmovo povezivanje sa Fridrihovim neprijateljem i konkurentom mađarskim kraljem Matijom Korvinom
  2. Erazmovo ubistvo jednog carevog rođaka.

Izgleda da je Erazmo bio uhvaćen ili je trebao da bude uhvaćen, ali mu je pomogao njegov drug i zemljak (rođen u Vipavi), tadašnji vojskovođa svetog rimskog carstva Andreas Bojmkirhner (nem. Andreas Baumkirchner), da se dokopa slobode i pobegne u Korušku. Erazmo se potom povukao u svoj zamak iz koga je počeo da izvodi hajdučke napade na okolne krajeve koji su se nalazili u sastavu Svetog rimskog carstva. Ovi događaji su se odigrali pre 1471. godine kada je Andreas umro u Gracu(23.04.).

Predjamski Grad sa čuvenim toaletom(skroz levo)

Erazmovi napadi toliko su uznemiravali njegove susede da je na kraju na njega krenuo guverner Trsta Gašpar Ravbar sa vojskom svetog rimskog carstva rešen da konačno privede Erazma Fridrihovoj pravdi. Narodna tradicija je zabeležila i da Ravbar nije znao gde se nalazi Predjamski Grad, da bi ga na kraju sam Erazmo doveo do Grada praveći namerne ispade i ostavljajući za sobom očigledne tragove.

Opsada i pogibija[uredi]

Početkom 1484. godine otpočela višemesečna neuspešna opsada Predjamskog Grada koju je predvodio Gašpar sa svojim vojnicima i četiri teška topa. Opsada je trajala tokom cele zime i proleća jer se Gašpar nadao da će uspeti da izgladni opsađene, ali se desilo suprotno. Pećina koja se nalazila iza zamka krila je u sebi tajne prolaze kojima su Erazmovi ljudi izlazili iz utvrde i dopremali zalihe hrane i namernica u grad. Prkoseći opsadiocima Erazmo im je za fašnik katapultirao pečenog vola. Kasnije im je za Vaskrs poslao pečeno jagnje, da bi potom nastavio da slugu koji je sa sobom Tršćanskom guverneru donosio razna jela (divljač, ribu, pa čak i prve trešnje kada su sazrele).

Na kraju je Gašpar rešio da potkupi slugu da mu pomogne u ubistvu Erazma. U sastavu Predjamskog Grada se kao izdvojena mala građevina nad provalijom nalazio toalet do koga se stizalo samo preko malog mosta. Sluga je prvo zastavicom označio toalet, da bi jedne noći kada je Erazmo otišao u toalet, potkupljeni sluga opsadiocima dao svetlostni signal svećom, nakon čega su oni otvorili vatru iz topova i projektilima razneli toalet sa sve Erazmom u njemu, nakon čega se grad predao. U narodnom predanju je sačuvano i da Erazmo nije poginuo od topovskih đuladi, već od stenja koje se zbog dejstva artiljerije srušilo na polusrušeni toalet.

Erazmo je, prema legendi, sahranjen nedaleko od Grada pored male gotske crkve iz XV veka pod lipom, koja se danas naziva Erazmova lipa.

Literatura[uredi]

Vidi još[uredi]